""
""

Respekt, legendo... (VIDEO)

Vreme čitanja: 8min | uto. 21.05.13. | 14:12

Obožavao je izazove - da pređe u Real na vrhuncu slave i na sebe navuče još veći pritisak. Da ode u Ameriku kada je mogao u bilo koji evropski klub. Da se vrati u Milan i PSŽ kada su mnogi govorili da je on zarđali veteran koji „prodaje dresove“ i nema šta da traži u elitnom evropskom fudbalu. Da oženi Spajsicu Viktoriju i navuče na sebe poteru krvožednih ostrvskih tabloida, sa kojima se verovatno nijedan sportista današnjice ne bi nosio sa takvim stilom.


Nedostajaće fudbalu. Koliko god da su ga neki obožavali, a neki smatrali da je precenjeni maneken, sigurno je da će se teško ponoviti takva FACA. Dejvid Bekam je oličenje superstara, kako na Zapadu nazivaju zvezde koje to nisu samo na terenu, već i van njega. Sve što je radio bilo je sa stilom. Tako se i oprostio: sa titulom prvaka Francuske u Pari Sen Žermenu i iskrenim suzama u meču protiv tamo nekog Bresta.

Izabrane vesti

Kao jedini igrač u istoriji engelskog fudbala sa četiri titule u četiri različite lige!

Obožavao je izazove - da pređe u Real na vrhuncu slave i da na sebe navuče još veći pritisak. Da ode u Ameriku kada je mogao u bilo koji evropski klub. Da se vrati u Milan i PSŽ kada su mnogi govorili da je on zarđali veteran koji „prodaje dresove“ i nema šta da traži u elitnom evropskom fudbalu. Da oženi Spajsicu Viktoriju i navuče na sebe poteru krvožednih ostrvskih tabloida, sa kojima se verovatno nijedan sportista današnjice ne bi nosio sa takvim stilom.

Beks je uvek bio u pravu, a niko se nikada nije prevario što ga je doveo. Na stranu to što je klubu donosio marketinšku atrakciju i džakove novca. Bez dileme, on je bio i čovek od poverenja svakog trenera. Verovali su mu najveći trenerski umovi današnjice: od Fergusona, preko Eriksona i Kapela, do Anćelotija. Nikada nijedan trener nije zažalio kada je poslao Dejvida Bekama na teren. Tamo nije bio maneken.

Iako je održavanju frizure poklanjao pažnje koliko i najpoznatije glumice današnjice, retko kada ste mogli da ga vidite da je neukaljanog dresa i šortsa završio meč. Pametnome dosta... Neki u Srbiji su imali priliku da ga uživo vide, kao recimo njegovo zagrevanje uoči meča Partizana i Reala u Humskoj. Stajao je u jednom ćošku, a Roberto Karlos u dijametralno suprotnom. Par minuta su se dodavali dugim loptama koje su išle kao da imaju satelitsko navođenje. Ni jedan, ni drugi, nisu se pomerili više od pola metra da bi primili loptu. Svaka je bila „u trepavicu“!

POGLEDAJTE SVE BEKSOVE SLOBODNJAKE

Tada su neki ljudi u Srbiji mali privilegiju da vide moć Dejvidove desnice. Čast Žuninju, ali to je verovatno najbolja desna noga koju je planeta videla u prethodne dve decenije. Ne samo zbog slobodnjaka! Mnogo jači utisak su odavale „kifle“ kojim je terao Kola, Solskjera, Šeringema, Ruda i ostale da podmetnu glavu i ispišu ime na semaforu.

Velika karijera super-zvezde je počela u Barseloni! Nikada nije igrao za Barsu, ali ovaj klub i ovaj grad su se često preplitali sa njegovom karijerom. Kao 12-godišnjak je u Kataloniji bio gost fudbalske škole Bobija Čarltona  koja je svoje najtalentovanije igrače odvela na turnir u Barselonu. Dejvid je zasenio sve ostale dečake i po povratku potpisao stipendijski ugovor sa Mančester Junajtedom.
„Na stadionu Barselone je sve počelo. Uživo sam video tadašnje fudbalske zvezde Marka Hjuza i Gerija Linekera. Više se nisam dvoumio: odlučio sam da budem profesionalni fudbaler“, otkrio je Bekam kasnije.

Ostalo je istorija. Krenula je bajka na „Teatru snova“. Ferguson je lansirao svoje „Fledglingse“ („žutokljunce“, gde su uz Beksa bili Skols, braća Nevil, Niki Bat...) i stvorena je imperija sa Old Traforda. Beks se kalio na pozajmici u Prestonu, gde će ga pamtiti po golu direktno iz kornera. Ostrvom je počelo da se šuška da Junajted ima tajno oružje sa dinamitom u desnoj nozi. To se potvrdilo kada je u avgustu 1996, u meču protiv Vimbldona, postigao jedan od najspektakularnijih golova u istoriji engleskog fudbala – lob sa centra igrališta! Te sezone je proglašen za najboljeg mladog igrača lige, a onda je preuzeo Kantoninu „sedmicu“ i nastavio trend legendi koji su nosile ovaj sveti broj u Junajtedu. Već tada je ušao u istoriju kluba.

Kako je osvojio navijače, tako je i pripadnice lepšeg pola. Izblajhana frizurica sa nemirnim pramenovima, manekenska faca, tetovaže i sve ostalo ga ja napravilo seks simbolom Ostrva! U moru ružnjikavih engleskih fudbalera, rumenih u obrazima, Beks je bio Apolon. Sve to je privuklo i marketinšku industriju i sponzori su počeli da se lepe za Dejvida. Tako se desilo da je kozmetički gigant za proizvodnju gelova i preparata za negu kose potpisao ugovor sa njim, a onda se on dva dana kasnije ošišao na „keca“?! Mediji su počeli da ga razvlače, a onda je usledio odgovor iz „Brilkrima“:
„Sada svi pričaju o nama. Promet se povećao za nekoliko puta. Hvala mu što se ošišao, ne pada nam na pamet da raskidamo ugovor.“

Džaba je bila devojačka šizofrenija. Beks je 1997. upoznao ljubav svog života – Viktoriju Adams, najlepšu i najotmeniju od Spajsica. Dve godine kasnije je usledilo mega venčanje teško pola miliona funti, posle čega su se preselili „Bekingmesku palatu“ vrednu osam miliona funti. Danas imaju tri sina: Bruklina, Romea i Kruza, kao i ćerku Harper Seven. Zaštitini znak Bekama pored čestog menjanja frizura su i tetovaže. Za nekog klinca koji prati Bekama u poslednjih par godina, sasvim je normalno da ga vidi išaranog mastilom. Međutim, do 2000. godine Dejvid Bekam je bio „čist“.
„Imam 32 tetovaže i ne žalim ni zbog jedne od njih. Sve one imaju neko značenje. Mislim da je to najbitnije kod tetovaža. Ako imaju neko značenje, nikada nećete zažaliti što ste ih uradili“, poručio je Bekam.

Međutim, Bekam je u leto 1998. osetio i drugu stranu medalje, čuveni engleski bes, ljubomoru i  licemerje. Pokuljale su frustracije iz engleskih medija. Namazani Dijego Čolo Simeone je isprovoricao isključenje Bekama u mondijalskom okršaju Engleza protiv omražene Argentine. Celo Ostrvo mu se sručilo na vrat, vređali su ga na svakom stadionu, „Miror“ je na naslovnici stavio metu sa njegovom facom, Beks je dobijao i pretnje smrću... Međutim, već u prvom kolu sezone (opet!), Beks savija „kiflu“ u mrežu Lestera, posle čega su mu oprostili navijači Junajteda, a za njima i veći deo javnosti.

I onda su se opet sreli Dejvid i Barselona. Na „Kamp Nou“ 1999. su sekundi delili Mateusa i Bajern od titule evropskog šampiona, a onda su dva Beksova kornera i reakcije Šeringema i Solskjera doneli Junajtedu jednu od dve najneverovatnije titule u istoriji finala Lige šampiona. Za triplu krunu! I sve mu je oprošteno...
„Najveći uspeh i najlepši trenutak moje karijere je osvajanje triple krune. Međutim, moje jedino pravo uživanje je igra. Nje mi nikad nije dovoljno“, govorio je tada Bekam.

Konačan put od izdajnika do heroja, prešao je u oktobru 2001. kada je još jednom majstorijom iz slobodnjaka u sudijskoj nadoknadi vremena odveo Englesku na Svetsko prvenstvo. Dejvid Bekam trejdmark! Na tom Mondijalu je dočekao još jednu osvetu. Omražene Argentince i Dijega Simeonea koji su bili među dva najveća favorita za osvajanje trofeja je poslao kući golom iz penala. Sa kapitenskom trakom na ruci, ljubeći dres sa tri lava, posle pogotka kojeg je slavio kao da mu je prvi u karijeri. Samo što zaplakao nije...

Međutim brak sa Viktorijom je osim pažnje javnosti, počeo da skakuće po ganglijama Aleksa Fergusona, sve dok ljubav nije konačno pukla. Fergi mu je zamerio da se promenio od kada se oženio, a netrpeljivost u svlačionici je kuliminirala kada je Škot tokom čuvenog „fena u facu“ poslao kopačku u Dejvidovu glavu i častio ga sa nekoliko šavova. Bilo je jasno da ikona napušta „Old Traford“.

Usledio je treći susret Bekama i Barselone. Laporta je u predizbornoj kampanji obećao dolazak Bekama u Barselonu, postignut je dogovor, Laporta je dobio izbore, a Bekam završio u - Real Madridu! Bio je poslednji u nizu Galaktikosa, obukao je broj 23 poput Majkla Džordana i koliko god to čudno zvučalo doneo je još više glamura elitnom Madridizmu.

Za razliku od većine engleskih fudbalera, koji se plaše da zaigraju van svoje domovine, Beks je prihvatio najteži izazov: dres kluba u kojem se uvek (često i nerealno) očekuje najviše. Ali, igrač poput njega nije imao probleme da se snađe. Gol na debiju u Primeri posle samo tri minuta, mesto uz Zizua i Figa u vezi Kraljevića, asistencije kao na traci... Ipak, nije se nešto naosvajao trofeja za četiri godine u Madridu, ali je ipak bio od velike koristi. Magazin Forbs ga je označio kao glavnog „krivca“ za vrtoglav porast prodaje Realovih dresova i suvenira. Za te četiri godine Real je od takve vrste marketinga zaradio 600 miliona dolara!

Kada mu je bilo dosta Kraljevstva, okrenuo se Holivudu. Destinacija: Los Anđeles Galaksi, uprkos činjenici da ga je Real molio da raskine potpisani predugovor sa Amerikancima i produži misiju Madridu. Kao što nisu ni Pele, ni Bekenbauer, ni Valderama, ni Mateus, tako ni Beks nije uspeo da soker stavi uz rame bejzbolu i ostalim američkim sportovima. Ali, i tamo je dao maksimum. Kidao je kao da igra Ligu šampiona, po navici rešetao mreže iz slobodnjaka i izazvao erupciju interesovanja, gde god bi se Galaksi pojavio. Usput je pravio društvo Džeku Nikolsonu u prvom redu tribine Lejkersa. Englez koji voli košarku?! To može samo Bekam.

Kada se očekivalo da stavi tačku, opet je testirao svoje granice. Dva puta po šest meseci je dolazio na pozajmicu u Milan i nije bio ni bolji, ni lošiji od ostalih Rosonera. U drugom mandatu mu je pukla tetiva i time je završen san o Mondijalu u Južnoj Africi 2010. i njegova reprezentativna karijera.

Labudova pesma je bio iznenađujući transfer poslednjeg dana prelaznog roka u prebogati PSŽ. I tu je sa 38 godina pokazao da „još može“. Ali i video koliko je to još.
„Kada sam video Mesija kako mi odmiče i kako ne mogu da ga stignem, bilo mi je jasno da idem u penziju“, pola u šali, a pola u zbilji, nedavno je rekao Bekam.

Par dana posle voljenog učitelja Fergusona (brzo su se pomirili posle onog incidenta) i Beks je rekao dosta! Naravno, ceo svet je tu vest objavio pod oznakom HITNO, putem Tvitera, Fejsbuka, poruka u medijima i čega sve ne Beksu je priznanje odala cela fudbalska planeta. Od Pela i Linekera, do mladih lavova El Šaravija i Lukasa Moure. Ko god je igrao sa njim, pamtiće ga po dobrom.

Dve reči su dominirale u oproštajnim porukama kolega: „poštovanje“ i „legenda“. Kada vas tako isprate, onda tu nema šta više da se doda, osim da se ponove te dve reči. Teško će fudbalski svet opet dobiti asa sličnog njemu... Zvezdu koja nije razmažena, fudbalera koga bi svako poželeo svaki trener i zlatnu koku koju bi poželeo svaki klub.  

Respekt, legendo... 

Foto galeriju Bekamove karijere pogledajte OVDE.  


tagovi

Aleks FergusonDejvid BekamDejvid i Viktorija BekamDijego SimeoneĐoan LaportaEngleskaEvropaFrancuskaItalijaLiga 1Los Anđeles Galaksimeđunarodni fudbalAC MilanPari Sen ŽermenPremijer ligaPrimeraReal MadridRoberto KarlosSerija AŠpanija

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara