Rastanak zbog kojeg pulsira Liverpul: Koliko će Buvač nedostajati i šta je razlog misterioznog odlaska?

Tabloidni dnevnici prvi su zabrinuli skauzerska srca. Jer retki su takvi ljudi. Drže se po strani, nema ih u javnosti, ne zanimaju ih svetla reflektora, samo ono što im pokrene krv. A znaju posao. Mnogo ga dobro znaju. Uostalom, nije slučajno sam Jirgen Klop prošlog meseca rekao: “Bez njih, ne bih radio ovaj posao. Ne bih ni mogao. Tako je“.

Mislio je naravno na svoje asistente. Jedan je Peter Kravic, koga često naziva svojim očima. Drugi je tema ovog teksta. Željko Buvač. “Mozak“. Klopova desna ruka. Već 17 godina. Poznaju se i duže. Još iz igračkih dana u Majncu. Tada je napravljen dogovor koji će izmeniti modernu istoriju evropskog fudbala.
“Obojica smo želeli da postanemo treneri i jedan drugom smo obećali: ’Ako ja prvi dobijem posao, vodim i tebe. Ako ti budeš prvi, uzimaš mene za asistenta’. On je bio prvi. A to je prijateljstvo“, rekao je Buvač u intervjuu Dejli ekspresu iz 2016. godine.

Nije međutim samo prijateljstvo. Nije tajna koliko je Buvač značajan šraf u Klopovom stručnom štabu. I zato su se svi u Liverpulu presekli kada su tabloidi objavili da srpski strateg ide sa Enfilda. Klub je kasnije smirio tlo, saopštivši da su u pitanju privatni razlozi, da Buvač ostaje zaposlen u klubu, ali da do kraja sezone neće učestvovati u radu ekipe.

Privatni razlozi? Može to biti mnogo toga. Nadamo se samo da po sredi nisu nikakvi životni problemi. Ali to Liverpulovo saopštenje nije smirilo tenzije na ostrvu. Vrlo brzo su i najpouzdaniji engleski listovi potvrdili, mada su kaskali za Mirorom i Dejli rekordom. I uvili sve u nešto manje dramatično pakovanje. Ali suština je u sledećem: Buvač se već neko vreme distancirao od tima. Ne dolazi na sastanke na kojima se priča o taktici. Nezamislivo do pre nekog vremena.
“Razgovaramo pre svakog treninga, posle svakog treninga. Razgovaramo pre svake utakmice, posle svake utakmice. Na treningu, posmatram i ako opazim nešto što mislim da bismo morali da menjamo, priđem i kažem mu to. I onda pričamo. ’Zašto ovo ovako? Zašto ono?’ Ali zajedno donesemo odluku. I na treningu i na utakmici. Ako je neophodno, ustanem sa klupe i kažem mu da nešto nije u redu. Ne moram da pitam za dozvolu. Zajedno, sa Kravicom, imamo šest očiju. Tako vidiš više nego da samo jedan gleda“.

Buvačeve reči iz već pomenutog intervjua. Njegova veza sa Klopom ide i dublje. Još dok su bili u Borusiji saznalo se da je Liverpul Buvačev omiljeni klub, gomila izvora govori o tome, pa se spekuliše i da je on imao presudan uticaj na Klopovu odluku da u moru poziva prihvati baš onaj sa Enfilda.

Ali, tako blizak odnos dvojice tako temperamentnih karaktera podrazumeva i određene padove. Pa na spekulacije o novim trzavicama između dvojice odgovara Rafael Honingstajn, ugledni novinar i autor knjige o Jirgenu Klopu: “Bring The Noise“.
“Buvač i Klop su i ranije imali ogromne svađe, ali bi se uvek pomirili. Ovo dakle ne mora da bude kraj priče... Ne znam ni da li je Buvač otišao zbog svađe, samo želim da razjasnim da je njihov odnos umeo da bude buran. Obojica su impulsivni, ali se na kraju uvek vrate“, naveo je Honingstajn, uz napomenu da je kratkotrajan efekat Buvačevog odlaska zanemarljiv što će umiriti Liverpulove navijače dva dana pred revanš polufinale Lige šampiona sa Romom.

A ako sukob zaista postoji i ako su u pravu svi teoretičari zavere koji ne veruju u klupsko obrazloženje - jer zaista je čudno da odeš baš na vrhuncu sezone, kad se boriš za najvredniji pehar u svetu fudbala - šta onda? Najveći broj novinara upućenih u tematiku doduše ne pominje sukob, već nekakvo spontano povlačenje Buvača u još dublju ilegalu od one medijske. I svi se brinu da bi, uprkos Liverpulovom saopštenju, Buvač mogao da ode na kraju sezone. Gde? To niko ne zna, niti je to moguće saznati zbog te povučenosti srpskog stratega. Do sada je bio nenormalno lojalan Klopu. Pisalo se ranije, mada ta informacija nije potvrđena, da je odbio silne pare koje mu je nudio Zenit.

Sve je još obavijeno misterijom i nije ni čudo što Liverpul pred odlučujuće bitke pokušava da odloži detaljniju priču o neočekivanom odlasku. Uostalom, pitanje je i da li je ponuda drugog kluba razlog? Pitanje je i da li će Buvač uopšte otići? Ali najveće pitanje je da li će, ako se to desi, Klop moći bez svog prvog saradnika. Čoveka koji je mogao da mu suprotstavi ako je potrebno. Čoveka čije je mišljenje uvažavao.
“Bez njih sam niko. Najveća snaga jakih ljudi je u tome što oko sebe postave ljude koji su sodređenim situacijama još snažniji od vas. Samo nesiguran čovek to ne bi uradio“, govorio je Klop o svojim saradnicima prošle godine.

Tada i o Holanđaninu Jonu Ahterbergu, treneru golmana koga je Buvač navodno dobro naribao novembra 2017. zbog toga što je u remiju sa Čelsijem (1:1) bio spor prilikom komunikacije sa četvrtim sudijom prilikom uvođenja Adama Lalane u igru. Lalana je minutima čekao kraj aut linije, u međuvremenu je Čelsi izjednačio. Toliko je Buvač bio ljut da jedno vreme navodno nije želeo ni da priča sa kolegom.

I još malo o njegovom uticaju u ekipi.
“Ne mogu da zamislim da Klop i Buvač rade jedan bez drugog. Željko ima dar da čita igru, ima sjajne fudbalske ideje i uvek traži nove načine kako da igra, čak i kako da trenira. Sistem 4-3-3 u Majncu je bio sasvim drugačiji od onog u Holandiji, gde imaš centralnog napadača i dva krila. Željko je želeo da igrači stalno menjaju pozicije, da ulaze sa krila u centar, da se rotiraju. Andrej Voronjin je postigao 20 golova za Majnc (u sezoni 2002/2003, prim.aut) zato što ga je bilo svuda po terenu. Centralni špic, desno krilo, levo. Protivnicima je bilo mnogo teško da ga zaustave. Takve elemente igre vidim i sad u Liverpulu. Zatvaranje, okruživanje rivala, lov za loptom... Sve je to počelo u Majncu. A to je sve Željkova ideja. On je i osmišljavao treninge za takav vid igre“, otkrio je Kolin Bel, koji je sa Klopom i Buvačem radio baš u Majncu.

I ne, ni mi ne možemo da zamislimo Klopa bez Buvača. Jedan um u dva tela. Komplikovan doduše. Ponekad i težak. Ali zar nisu svi genijalci takvi?

(FOTO: Action Images)