Rambo Petković: Užasno sam se osećao jer sam dobio lepši oproštaj od Ronalda! Bio sam Realov najbolji igrač za prijateljske mečeve! (VIDEO)

Kada je davne 1997. godine Dejan Petković odlučio da stavi tačku na kratku i tužnu epizodu u madridskom Realu i uputi se u Brazil, ni sam verovatno nije mogao da pretpostavi da će napraviti najbolji potez u životu. Ne samo što je vratio karijeru na pravi kolosek posle brojnih povreda koje su ga umalo skupo koštale, već je u zemlji fudbala, sambe i kafe dostigao božanske visine. Postao je idol, ikona kojoj je brazilska reprezentacija u vreme najveće dominacije svetskim fudbalom nudila čuvenu „desetku“. Odbio je, iz ljubavi prema domovini, u nadi da će jednog dana zaigrati za svoju zemlju. Nije mu se dalo. 

Danas neponovljivi Rambo živi u Rio De Žaneiru, gde i dalje uživa ogromnu popularnost među fudbalskim fanaticima. A u razgovoru za brazilski portal Vavel Petković se prisetio trenutaka koji su mu život učinili nezaboravnim Za početak - o trenutku kada je odlučio da napusti Real i odseli se u Brazil.
„Kada su me prvi put pozvali uopšte me nije zanimalo. Pomislio sam: 'Ko uopšte napušta Evropu da bi otišao u Brazil, valjda Brazilci dolaze ovamo'. Ali, bili su uporni i poslali su mi konkretnu ponudu. Rekao sam im da ću da razmislim. Kada smo razgovarali rekli su mi da je Bebeto u Viktoriji i da je klub šampion, ali ne Brazila, već Bajana (regije Bahija pr. a.). Nisam znao ništa o brazilskom fudbalu, još manje o zemlji. U Evropi te 1997. godine nisu postojali televizijski prenosi utakmica iz Brazila“, počeo je otvoreno Rambo, a onda nastavio:
„Došao sam u Bahiju, blagoslovenu zemlju, i počeo sam dobro. Iskreno smatram da ćeš više postići u karijeri ako se osećaš lepo tamo gde igraš i vidiš profesionalizam. Oni su te dve stvari spojili i zato smo dobro sarađivali. Počeo sam da se razvijam iako sam imao brojnih poteškoća - od toga da se naviknem na klub, svlačionicu, preko klime do infrastrukture, grada... Ali, ljudska strana mene zaboravila je sve te stvari i bio sam fokusiran samo na fudbal“.

Tako je i otkrio kako je zavoleo Brazil.
„Znao sam dovoljno španskog jezika i nije mi bilo teško da naučim portugalski. Nikada me nije bilo sramota ako pogrešim i neko me ispravi, jer sam mogao da naučim kako pravilno da se izražavam. Oduvek sam imao lep socijalni život u Brazilu, nisam se stideo da učim, da napredujem. Za dva meseca već sam tečno govorio portugalski“.

Gde god da je igrao, ostavljao je neizbrisiv trag. Ali, Rambo Petković je božansku crtu dostigao igrajući za Flamengo, kojem je doneo dve uzastopne titule u prvenstvu Karioka (regije Rija pr. a.), potom Kup šampiona, kojim je klub automatski vratio u Kopa Libertadores. Na kraju i titulu brazilskog šampiona 2009. godine!

Za prvi Rambov mandat u Flamengu vezana je priča za spektakularne golove, koje su klubu donele titule, a srpskom majstoru beskrajnu slavu. Felipe Melo je jednom prilikom izjavio da nikada neće zaboraviti Rambov pogodak iz slobodnog udarca protiv Vaska u 89. minutu finalne utakmice, kojim je obezbedio šampionski pehar. Pritom, na isti način je Flamengu doneo i trofej u pomenutom Kupu šampiona sledeće godine.
„Taj gol (protiv Vaska) bio je najbolji u mojoj karijeri, bez sumnje. Ne samo za mene, već i za sve ljude koji vole Flamengo. Bio je to gol koji je obeležio moju karijeru. Često ljudima kažem da sam se osećao kao zvezda, jer sam imao toliko nezaboravnih trenutaka u karijeri, koje ni mnogi veliki igrači nisu. Možda su dali više golova, imali više titula, ali mi u klubu smo se osećali posebno, jer smo imali toliko predivnih zajedničkih trenutaka“.

Rambov oproštaj od fudbala događaj je koji se i danas prepričava. Bilo je to 5. juna 2011. godine, u duelu sa Korintijansom. Celo to kolo i sve utakmice bile su u senci oproštaja možda i najvećeg evropskog idola koji je igrao u Brazilu. Petković je sa kapitenskom trakom na ruci vodio klub, a na terenu igrao je do 33. minuta. Međutim, tek onda su usledili momenti za istoriju. Trener Vanderlej Luksemburgo izveo je Petkovića iz igre, a cela Marakana ustala je i gromoglasnim ovacijama ispratila Srbina u legendu. Utakmica je zbog toga bila čak i prekinuta na nekoliko minuta, a brazilska Marakana bila je tog dana čak obojena u boje srpske zastave, uz veliku koreografiju na kojoj je pisalo - PETKOVIĆ!
„Tog dana nisam shvatao značaj tog trenutka, šta se zapravo dogodilo. Sve je bilo normalno, igrali smo meč protiv Korintijansa. Sve ono što se kasnije dogodilo zapravo mi je u glavu došlo tek dva dana kasnije, kada sam gledao oproštaj brazilskog Ronalda. Osećao sam se užasno kada sam shvatio da sam dobio lepši oproštaj od jednog Fenomena. Bio sam zahvalan Bogu što sam živ i što sam dobio dan koji nikada neću zaboraviti“.

Rambov drugi dolazak u Flamengo 2009. godine nije prošao neopaženo. Ne samo zato što je u klubu imao kultni status, već zato što mu je klub dugovao određenu sumu novca još iz prvog mandata. Ipak, nakon temeljnih pregovora usledio je dogovor kojim je Petković klubu oprostio deo dugovanja, ali i nastavio da prima platu pod normalnim uslovima. Međutim, brazilske novinare takođe je interesovalo kakvo je iskustvo iz Španije, tačnije Reala, Petković poneo sa sobom u Južnu Ameriku.
„Bilo je lepo, ali kratko. Proživeo sam neka zla iz kojih sam izvukao dobre stvari. Kao, na primer, pretrpeo sam tešku povredu, prelom stopala. To mi je upropastilo šanse da pokažem tamo sve što znam. Dobijao sam malo šansi u zvaničnim utakmicama, a fantastičan sam bio u prijateljskim i pripremnim mečevima. Pretpostavljam da sam najbolji igrač u istoriji Reala koji je igrao pripremne i prijateljske mečeve - po broju utakmica koje sam odigrao i postignutih golova. Nakon svega dobio sam priliku da odem u Brazil. Bilo je to moje dobro u celom zlu koje me je zadesilo. Otišao sam iz Reala, došao u Brazil i ulepšao život“, zaključuje Rambo.

(FOTO: Action Images)