Putokaz

Zaboravili su verovatno i odgovorni na Malom Kalemegdanu kada je ovako rano spuštena zavesa na evropsku sezonu - 2013. godine uz poraz od Galatasaraja u Istanbulu (84:85) 19. februara na kraju druge faze Evrokupa -, ali je bar to učinjeno uz eksploziju.

Unikaha je pregažena u dvorani Aleksandar Nikolić, čime su crveno-beli došli u situaciju da se makar časno oproste od evropskog društva. Činjenica da ova utakmica, ipak, nije imala takmičarski značaj verovatno je najviše i uticala da konačni rezultat bude kakav jeste i da treneri nekadašnjih evroligaša s manje emocija dožive ovu pobedu, odnosno poraz.

Crvena zvezda je svakako dobila podstrek kakav se nesumnjivo tražio kao voda u pustinji posle nekoliko loših izdanja i krize u januaru. Putokaz ka izlasku iz nimalo prijatne situacije i dokaz da ovaj tim može dosta, samo kada hoće.

Ne može ova utakmica da se uzme kao poligon za meru kvaliteta, pogotovo zbog izostanka takmičarske iskre. Ali nije ni mala stvar kada na dominantan način razbiješ dugogodišnjeg takmaca, nekadašnjeg osvajača Evrokupa, te ekipu koja je samo dva dana ranije pobedila Real u jednom od najluđih mečeva ove sezone u evropskoj košarci - uz spektakl viđen u Minhenu sa dva produžetka - i tako završiš epizodu u bilo kom takmičenju.

Srpski šampion je Unikahu nadigrao u svim najvažnijim statističkim kategorijama. Nadskočio (31-23), podelio više asistencija (21-15), ukrao više lopti (10-8) i usput izgubio manje lopti od protivnika (11-15). Crvena zvezda je na kraju imala čak šestoricu dvocifrenih igrača. Milan Tomić je tokom susreta rotirao desetoricu, od čega su se njih devetorica upisali u listu strelaca i svako od njih imao je makar sedam poena. Aleksa Radanov i Majk Cirbes su meč odgledali sa klupe, dok Dušan Ristić nije imao svoje veče, pa je uz četiri promašaja iz igre ostao bez poena.

U momentima kada je rezultatski pritisak izostao, napadi su ostvarili najveći benefit. Crvena zvezda je išla na čak 60 odsto za dva (27/45) i 61 odsto za tri poena (11/18) i samo se još jednom ove sezone u Evrokupu dogodilo da crveno-beli budu na iznad 60 odsto u obe statističke kategorije. Dogodilo se to u još ubedljivijoj pobedi nad Brešom u Beogradu (103:67), kada je Zvezda bila na gotovo 69 odsto za dva (23/32) i 60 odsto za tri poena (15/25).

Uprkos tome što su igrači Unikahe ubacili čak 16 trojki - drugi najbolji učinak u klupskoj istoriji - Crvena zvezda je taj šuterski zamajac gostiju razbila onim što je trebalo da bude najjače oružje ove sezone: Dugom klupom.

Džou Reglandu je ubrizgana injekcija samopouzdanja. Da, pritiska nije bilo, ali najboljem strelcu Crvene zvezde bilo je potrebno ovakvo izdanje kako bi shvatio da nije sve izgubljeno za njega i da mora i može da se vrati na nivo s početka sezone. Imao je četiri izgubljene lopte, ali se Rajanu Boatrajtu uvukao pod kožu, uzeo mu tri lopte iz ruku i tako upisao rekordna četiri ukradena poseda za ovu sezonu, uz 21 indeksni poen, 17 poena i sedam završnih dodavanja. Što je važnije od cele statistike, sa loptom u rukama izgledao je mnogo sigurnije, mirnije i zaličio na sebe s početka takmičarske godine.

Nemanja Nenadić i Dejan Davidovac su imali nešto veći prostor za igru i svaki minut proveden na parketu iskoristili su da Milana Tomića stave na veće, ali i slađe muke. Davidovac je podsetio na neke igre iz Evrolige, dok je Nenadić opet stavio do znanja svima da može da se snađe na mestu organizatora igre, ali i da se uklopi u više pozicija na parketu. Ceo tim je dobio jasan znak da je vreme da se krene uzlaznom putanjom. 

Ova utakmica nije donela, kako su mnogi očekivali, direktnu borbu za četvrtfinale Evrokupa. Unikaha ide dalje i imaće mogućnost da vrati trofej u svoje vitrine posle godinu dana Darušafakine vladavine. Crvenoj zvezdi sa leđa pada veliki teret i sada će se putovanja i fizička potrošnja igrača svesti isključivo na granice Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Manji broj utakmica daće veći prostor za oporavak i uigravanje, ali i kovanje velikog plana da se od Budućnosti preuzme jadranski tron. S istim ambicijama se nose Cedevita i Partizan, koji takođe nemaju dodatnih evropskih obaveza, dok će Jasmin Repeša morati da pronađe formulu po kojoj će ostati konkurentan u Evroligi, uz minimalno eksponiranje svojih najboljih igrača pred najvažniji period sezone.

Crvena zvezda u januaru nije izgledala najbolje, ali sve će se to zaboraviti koliko već 17. februara, ako se osvoji pehar Žućkove levice u Nišu, a pogotovo kada se završi plej-of Jadranske lige. Šampionska kruna u Jadranskoj ligi i povratak u Evroligu su jasan cilj sve četiri ekipe na vrhu regionalnog takmičenja.

Crvena zvezda možda nema najjači sastav individualno, ali je u najvećem delu ove sezone žila kucavica crveno-belih bila timska igra. I tako su pobeđivali sve direktne rivale, pa i evropske konkurente. Ako je trijumf nad Unikahom prvi korak za povratak u srž takmičarskog funkcionisanja, onda su Milan Tomić i njegovi saradnici na putu da naprave dobar posao.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport