"Figo, Maradona, Ronaldinjo, Van Baste... MUNDIJALITO!"
"Figo, Maradona, Ronaldinjo, Van Baste... MUNDIJALITO!"

Putevima Maradone, Figa, Van Bastena, Ronaldinja, Mesija, Pogbe... Drago kamenje se brusi na Mundijalitu!

Vreme čitanja: 5min | čet. 28.05.15. | 17:36

Svetsko U20 prvenstvo na Novom Zelandu sigurno će nam podariti nove asove

Figo, Maradona, Ronaldinjo, Van Baste... MUNDIJALITO!Posle 28 godina srpski fudbal ponovo će se predstaviti na najvažnijoj maloj pozornici na planeti. Svaka čast šampionskoj generaciji iz Litvanije, svim mladim selekcijama koje su gurale do same završnice na U21 evropskim prvenstvima, ali Mundijalito je filter gde se drago kamenje odvaja od bižuterije. Uostalom i letimičan pogled na igrače koji su obeležili ranije turnire - ovaj na Novom Zelandu biće jubilarno 20. izdanje – dovoljno oslikava činjenicu da Svetsko U20 prvenstvo nije samo izlog za prodaju talenovatne dece sa svih meridijana, već poligon na kojem istinski asovi potvrđuju dominaciju u odnosu na ostale.

Jer da nije tako teško da bismo među dobitnicima Zlatne lopte imali fudbalske ikone kakvi su Dijego Armando Maradona, Robert Prosinečki, Sejdu Keita, Havijer Saviola, Lionel Mesi, Serhio Aguero, Oskar i na kraju Pol Pogba. Ne moramo čak ni da idemo tako daleko u prošlost. Samo na prethodnom turniru, 2013. godine u Turskoj kada je Pogba vodio Francusku do titule u penal seriji protiv Urugvaja u kojoj je demonstirao svoj čuveni “spori zalet” seniorsku esksploziju najavili su i Hari Kejn, Hakan Čalhanoglu, Huan Bernat, Kurt Zuma, Augzburgov Baba Rahman, već sada navodno na meti Čelsija... A i taj Pogba je tek usponom na pobedničko postolje u Istanbulu napunio rezerevoar samopouzdanja i prešao put od dečaka do muškarca, pa bismo sada – ako bismo morali da uložimo pare na igrača koje će u nekoj budućnosti osvojiti nagradu za najboljeg na  svetu – novac stavili baš na korpuletnog i hitrog vezistu Juventusa. I nije nikakvo iznenađenje što se u Francuskoj opet probudila nada da će sa Pogbom, Zumom, Žofrijem Kondogbijom, pa i Aleksandrom Lakazetom i Antoanom Grizmanom, prethodnicima iz generacije koja je 2011. stigla do polufinala u Kolumbiji, dobiti generaciju dostojnu one zlatne sa Zidanom, Anrijem, Vijerom... I ne razmišljaju Francuzi tako bez osnova. U Maleziji 1997. nikle su cvećke poput Tijerija Anrija, Davida Trezega, Viljema Galasa, Nikole Anelke, Vilija Sanjola...

Izabrane vesti

Ako ćemo ipak da tražimo početke stasavanja velikana na U20 planetarnim smotrama moramo da se vratimo u daleku 1979. godinu i Japan. U zemlji izlazećeg sunca svet se poklonio Dijegu Armandu Maradoni. Sadašnji selektor Paragvaja Ramon Dijaz, bivši igrač Fjorentine, Intera, Monaka, River Plate, sa osam golova bio je najbolji strelac turnira, ali oči su se caklile zbog 18-godišnjeg Maradone. Sedam godina kasnije taj isti kudravi momčić kratkih nogu pokoriće planetu i na seniorskom nivou. Pobednički gol je u 84. minutu finala u Meksiko Sitiju postigao Horhe Buručaga, koji je bio član argentinske U20 selekcije na turniru iz 1980.

Još od tada fudbalski mudri Argentinci imaju naviku da na Mundijalito šalju najbolje što imaju. Tako je 2001. godine, iste one kada su pronicljivi skauti u teftere ubeležili ime Kake, zablistao Havijer Saviola, koji je sa 11 golova na tlu otadžbine i dalje najbolji strelac na jednom U20 Svetskom prvenstvu (legenda Verone Adailton je 1997. stao na koti 10). Društvo su mu tada pravili Fabrisio Koloćini i Maksi Rodrigez. A šta tek reći sa generaciju iz 2005. koja je u orbitu lansirala Pabla Zabaletu, Ezekijelja Garaja, Fernanda Gaga, tada još premladog Serhija Aguera, koji će svojih pet minuta imati tek dve godine kasnije kada je, između ostalog, u Pelevom stilu izbacio Poljake iz ravnoteže, i pre svega i tada neprikosnovenog Lionela Mesija! I on sam kasnije je u autobiografskoj knjizi priznao da mu je tek trijumf u Holandiji raširio krila posle debitantske sezone i jednog gola u prvom timu Barselone.

Ne bi bilo u redu da se ne prisetimo i supertalentovane generacije Portugalije koja se na krov sveta popela 1989. sa Paulom Souzom, Šavijerom, Fernandom Koutom i Žoao Pintom, da bi naslov najboljeg odbranila 1991. kada su se reflektori obasjali legende kakve su Rui Kosta i Luis Figo. Upravo je ta generacija, na čelu sa supertalentovanim Emiliom Peišeom, koji se kasnije nije proslavio iako je branio boje i Sportinga i Porta i Benfike, prva u svetu fudbala dobila epitet "zlatne" pošto se očekivalo da će dominirati svetom u godinama ispred.

Bilo je naravno i potpuno promašenih karijera, a nama u Srbiji sigurno je najpoznatije ime Dominika Adije, koga je Dragan Đurić pompezno doveo u Partizan iz Milana samo da bi se ispostavio kao apsolutni promašaj.

Još ranije smo takve slučajeve imali i u Brazilu, pa će se samo ljubitelji bubamare sa enciklopedijskim poznavanjem fudbala setiti Gvine, Bizmarka ili Đovanija Farija da Silve, istaknutog igrača sa Mundijalita 1983, koji je postao prvi igrač koji je objedinio Zlatnu loptu i Zlatnu kopačku ostavivši iza sebe i veličine kakvi su zemljak Bebeto, pa i Marko van Basten. Svlačionicu je delio i sa Dungom, koji sada kao selektor nacionalnog tima velike nade polaže i na Oskara, strelca het-trika u pobedi nad Portugalijom od 3:2 u finalu iz 2011, godine.

Turnir iz 1999. godine u Nigeriji posebno je upečatljiv za istoriju fudbala, jer su tamo na scenu kročili neki od najvećih umetnika s loptom poput Ronaldinja i Ćavija, te Dijega Forlana, nezgrapnog, ali efikasnog Pitera Krauča, Rokea Santa Kruza... Na opšte iznenađenje Zlatna lopta je završila u rukama Sejdua Keite. Sumnjalo se da je tako odlučeno samo zato što se turnir igrao u Africi, ali je Keita sa dve osvojene titule u Ligi šampiona sa Barselonom pokazao da su ga mnogi neosnovano potcenjivali.  Ćavijev dugogodišnji partner iz Barse i Španije Andres Inijesta predstavio se 2003. godine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali je prva zvezda tada bio Ismael Matar, koji je u međuvremenu sakupio više od 100 nastupa u dresu Katara, iako je Evropljanim mahom potpuno nepoznat. Mundijalito nisu propuštali ni Majkl Oven, Huan Roman Rikelme, Esteban Kambijaso,  Havijer Maskerano, Adrijano, Dani Alves, Džon Obi Mikel, Fernando Ljorente, Đovani Dos Santos, Hese Rodrigez, Pako Alkaser...

I zato dobro otvorite oči. Sva je prilika da ćete na Novom Zelandu prisustvovati rađanju novih fudbalskih vladara.

Budite uz MOZZART Sport. U petak vas očekuje još mnoštvo zanimljivog štiva u vezi sa početkom FIFA U20 Svetskog prvenstva. Verujte nam na reč...

GODINA DOMAĆIN ŠAMPION FINALISTA BRONZA ZLATNA LOPTA ZLATNA KOPAČKA
1977. Tunis SSSR Meksiko Brazil V. Besonov Gvina
1979. Japan Argentina SSSR Urugvaj Maradona Ramon Dijaz
1981. Australija DDR Katar Rumunija R. Gabor  Mark Kusas
1983. Meksiko Brazil Argentina Poljska Đovani  Đovani 
1985. SSSR Brazil Španija Nigerija Paulo Silas Sebastijan Losada 
1987. Čile Jugoslavija DDR NDR R. Prosinečki Marsel Viteček
1989. S. Arabija Portugalija Nigerija Brazil Bizmark  Oleg Salenko 
1991. Portugalija Portugalija Brazil SSSR Emilio Peiše Serhij Šerbakov
1993. Australija Brazil Gana Engleska Adrijano Henri Zambrano
1995. Katar Argentina Brazil Portugal Kajo Hoseba Ečeberija
1997. Malezija Argentina Urugvaj Irska N. Oliveira  Adailton
1999. Nigerija Španija Japan Mali Sejdu Keita Pablo Kounjago 
2001. Argentina Argentina Gana Egipat  Havijer Saviola Havijer Saviola
2003. UAE Brazil Španija Kolumbija Ismail Matar  Edi Džonson 
2005. Holandija Argentina Nigerija Brazil Lionel Mesi Lionel Mesi
2007. Kanada Argentina Češka Čile Serhio Aguero Serhio Aguero
2009. Egipat Gana Brazil Mađarska Dominik Adija Dominik Adija
2011. Kolumbija Brazil Portugalija Meksiko Enrike Enrike
2013. Turska Francuska Urugvaj Gana Pol Pogba Ebenezer Asifua

(FOTO: Action Images)


tagovi

Serhio AgueroRonaldinjoreprezentativni fudbalPol PogbaNovi Zeland 2015MundijalitoLionel MesiDijego Armando Maradona

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara