Put ratnika - duša Japana

Gi. Ju. Džin. Rej. Makoto. Meijo. Čugi.

Pravednost. Hrabrost. Dobročinstvo. Učtivost. Iskrenost. Čast. Vernost.

Bušido. Put ratnika. 

Kodeks samuraja. I sedam vrlina koje su japanski vitezovi morali da uvažavaju. Samokontrola. Čast iznad svega. Toliko važna da se, ako se izgubi, može povratiti samo ritualnim samoubistvom.

Nešto nalik tome Japanci su izveli sinoć u Rostovu na Donu. Posle vođstva od 2:0 dozvoli su Belgijancima da golom u poslednjem minutu nadoknade bukiraju mesto u četvrtfinalu.
“Honda je morao da čuva loptu. Bio je neodgovoran. Da sam mu trener, zadavio bih ga“, komentarisao je posle meča legendarni Fabio Kapelo.

I drugi su se naravno zapitali šta se to Japancima pobogu desilo? Kako je moguće da tako lako ispuste teško stečena gola prednosti? Da Eiđi Kavašima primi onakav prvi gol? Zašto su uopšte u poslednjim sekundama meča jurišali na protivnički gol i tako otvorili mogućnost De Brujneu da povuče munjevitu kontru?
“Želeli smo da pobedimo“, iskreno odgovara selektor Akira Nišino i dodaje: “Nismo očekvali onu superkontru. Nismo očekivali da će se lopta u par sekundi stvoriti ispred našeg gola“.

Krivicu je, očekivano, preuzeo na sebe. Da li ste zaista od Japanca očekivali da prst krivice uperi u nekog drugog? Ne, Nišino se izvinio. Nema veze što je imao samo 71 dan da uigra ekipu za Mundijal pošto je sa toliko vremena raspolagao nakon smene Vahida Halilhodžića. Popularni Vaha nikad nije razumeo japanski mentalitet. Najbolje se to videlo kada je za Kup istočne Azije 2017. godine pozvao drugu ili treću selekciju Japana. Pola tima je debitovalo. Južna Koreja je ponizila Japan pobedom od 4:1. Halilhodžiću nije bilo važno. On je želeo da proba igrače za Svetsko prvenstvo. Japancima je bilo važno. To je Južna Koreja. Najveći rival u Aziji. To je pitanje časti!

Vaha je morao da ode, Nišino je dobio vruć krompir u ruke samo dva meseca i kusur pre početka Svetskog prvenstva. Osporavali su ga. Na svakom koraku. Vratio je bitnu ulogu Šinđiju Kagavi, Kejsukeu Hondi, Šinđiju Okazakiju,  koji kod Halilhodžića nisu uvek bili ni na spisku. Istina, samo je Kagava ponovo zauzeo svoje mesto u startnih 11, ali su Nišinov tim i dalje podrugljivo nazivali “starački dom Japana“.

Ali protiv Belgije, pa i ranije protiv Kolumbije i Senegala, starci su trčali kao da su pronašli eliksir mladosti. Takaši Inui je leteo po terenu, Gaku Šibasaki nije stao, kapiten Makoto Hasebe je uletao u duele kao da je od titanijuma. Na trenutke su izgledali kao u kakvom manga crtaću. Superheroji!

Ako izuzmemo onu utakmicu sa Poljskom naravno. Poslednjih 10 minuta je bila kazna za oči. Sramota za japansku dušu. Čuvali su poraz od 0:1 znajući da zbog manjeg broja kartona idu u osminu finala ako Senegal ne izjednači protiv Kolumbije.
“Kada sam uvodio Hasebea (u 82. minutu utakmice, prim.aut) rekao sam mu da ne ide previše visoko, da ne rizikuje. Da pazi na kartone, da kaže ekipi da ne mrdaju, da igraju defanzivno. Nismo smeli sebi da dozvolimo da primimo još jedan gol. Nisam srećan zbog toga. Žalosno je bilo, ali valjda u tom trenutku nisam mogao da smislim ništa pametnije“, ponizno je govorio Nišino, mada se čini da nije vukao baš tako nepromišljene poteze.

Kasnije je i priznao. Analizirao je poraze Japanca u osmini finala na planetarnim smotrama 2002. i 2010. godine. Uvideo je da su reprezentativci u oba slučaja jednostavno bili isrcpljeni. Sve što su imali u sebi dali su u grupi. Za nokaut fazu im nije ostalo ništa.

Protiv Poljske je zato na klupi ostavo i Juju Osaka i Kagavu i Hasebea, pa i Takašija Inuija i Genkija Haragučija, kasnije strelce u meču sa Belgijom.

Ali protiv Poljske, prvi i jedini put na ovoj planetarnoj smotri, Japan se stideo.
“Navijači su uskraćeni za 10 minuta igre, ali ja se izvinjavam igračima. Naterao sam ih da igraju protiv svog karaktera. I zbog toga su ih izviždali. Protiv Belgije ćemo im se iskupitu“, obećao je još tada Nišino.

Ispunio je obećanje. Japanci su svom narodu sinoć vratili ponos. Bili su pravedni prema lopti, hrabri pred snažnijom vojskom, čak su i tribine i svlačionicu počistili. Nisu lagali narod, iznad svega, nisu lagali sebe. Bili su odani zajedničkom cilju i časno se oprostili od Rusije.

Šteta je samo što moralne vrline sve ređe prolaze u profesionalnom sportu.

(FOTO: Action Images)