Pujol ne bi postao legenda Barse da nije bilo Ćavija! Leto 1998. nikada neće zaboraviti...
Vreme čitanja: 2min | uto. 16.12.14. | 19:42
"Sanjam povratak na teren, fale mi treninzi i utakmice", rekao je čuveni kapiten katalonskog giganta...
Prošlog maja odbrambena linija Barselone pretprela je težak udarac kada je Karles Pujol odlučio da okači kopačke o klin, posle niza povreda koje mu nisu dale mira. Posle 15 godina provedenih u prvom timu Pujol je kapitensku traku katalonskog giganta zamenio ulogom asistenta sportskog direktora, ali i dalje pamti leto 1998. godine, koje je, prema njegovim rečima - bilo prelomno u njegovoj karijeri!
Izabrane vesti
U klub je stigao kao golobradi 17-godišnjak, a karijeru je gradio praktično od nulte tačke. Prvo je nosio dres trećeg tima Barse, potom je brzo prebačen u drugi tim, a vrlo lako njegova karijera mogla je da dobije potpuno drugačiji izgled da je Barsinu opremu zamenio Malaginom.
„Frank De Bur i Mihael Rajziger bili su ispred mene. Sećam se, te godine je Barselona prihvatila ponudu Malage, ali ja sam odbio da odem, jer sam želeo da se probijem i ostavim trag u Barseloni. Želja je bila još veća kada je moj najbolji prijatelj, Ćavi Ernandez, debitovao za prvi tim. Moja karijera imala je nekoliko prelomnih tačaka, ali svakako najviše pamtim to leto. Ubrzo nakon moje odluke da ostanem debitovao sam kod Luja van Gala i upisao sam 30 nastupa“, rekao je Pujol.
Sedam meseci posle zvaničnog odlaska u penziju, 36-godišnji as tvrdi da mu jako fali teren i da često sanja povratak na travnati tepih.
„To je moj san. Fale mi treninzi i utakmice, moram da budem iskren. Ali, još uvek ne mogu da se bavim sportom, jer se još uvek oporavljam od povrede kolena koja je okončala moju karijeru. Sve je bolje i bolje, oporavlja se lagano, ali u trenutku kada sam se penzionisao nisam mogao da radim praktično ništa. Bolno je bilo da se uopšte krećem i radim svakodnevne aktivnosti, a o trčanju da ne govorim“, istakao je Pujol.
O najponosnijem momentu u prebogatoj karijeri vremešni kapiten izdvojio je jedan poseban detalj.
"Oporavljao sam se od povrede kolena pre finala Lige šampiona sa Mančester junajtedom. Imao sam svega nekoliko dana u Londonu da se pripremim za meč, a u diskusiji sa ljudima u klubu predložio sam da, ako pobedimo, Erik Abidal podigne trofej. To je trenutak kojim se najviše ponosim u karijeri", zaključio je Pujol.
Podsetimo, Erik Abidal je imao velikih zdravstvenih problema, a tih godina se borio sa tumorom na jetri. Naravno, uspešno se izlečio od opake bolesti, a momenat kada je Abidal podigao pehar ostao je upisan kao jedan od najlepših u istoriji Lige šampiona.
(FOTO: Action Images)