Pucnji u sopstveno koleno: Trajković nije kalibar za Partizan, da li je to Nikolić?

Partizanu je potreban „kršten“ štoper i hrabriji trener - sa postojećim neće daleko dogurati!

Niti je Branislav Trajković najgori defanzivac u istoriji crno-belih, niti se to može konstatovati za Marka Nikolića u ulozi šefa struke, ali obojica toliko loše rade ono za šta (ni)su plaćeni da bi svaki dalji ostanak u klubu svetle prošlosti, očajne sadašnjosti i neizvesne budućnosti predstavljao autogol kakav je upravo bivši defanzivac Vojvodine „postigao“ na meču sa Ludogorecom.

Crveni karton u trenutku kad su njegovi saborci stigli vođstvo Bugara i krenuli po preokret više liči na ubod nožem u srce svog tima, međutim, Trajković nije - i ne sme da bude - jedini krivac Partizanove eliminacije od ekipe, objektivno, skromnih mogućnosti.

Takav je i bolje ne može. Ne zna.

Iako se ovakav horor Partizanu dešava godinama, ključno je pitanje: zbog čega ga je Nikolić stavio u tim u situaciji kad na raspolaganju ima štopera za kojim je vapio celo leto – Branka Ilića? Ne samo što sa njim na terenu Parni valjak nije primio gol, delovao za nijansu ozbiljnije i sigurnije u najkritičnijem delu ekipe, nego zato što ima iskustvo igranja evropskih utakmica, reprezenativac Slovenije trebalo je da bude starter taman ne bio u stanju da (zbog kasnijeg dolaska) hoda terenom u poslednjih pet minuta.

Ta greška koštala je Partizan ispadanja i pokazala da Marko Nikolić ne ume da proceni i(li) psihički spremi igrača za utakmicu velike važnosti. A nije mu prvi put: njegov miljenik iz Vojvodine, na čijem je dolasku zimus insistirao, skrivio je penal (doduše, nepostojeći) upravo protiv Novosađana u Humskoj, zatim i u večitom derbiju oborio Mrđu takođe za jedanesterac, a u sredu veče napravio još jednu glupost posle koje je jedino logično da „leti“ iz ekipe.

Ako je propustio da krajem sezone reaguje odlučnije i povuče potez u vidu stavljanja Trajkovića na transfer listu (pripremljen, pa kasnije povučen), Marko Nikolić sad ne bi smeo da ima ni najmanju dilemu. Kao što je nije imao Aleksandar Stanojević kad je leta 2011, posle sramne eliminacije od Šamroka, za sva vremena precrtao očajnog Aleksandra Rankovića i taj potez imao je izuzetno pozitivan efekat po tim. Razumljivo, nije samo zbog odstranjivanja spor(n)og Rankovića Partizan kasnije nanizao 13 pobeda (!) u prvenstvu i praktično obezbedio titulu na kraju jesenje sezone, već je Stanojević poslao ostatku tima jasnu poruku da sa njim nema zezanja i da će svako „ko ga proda“ biti izbačen iz svlačionice.

Pre nego što po Partizan bude kasno, Nikolić ima samo jedan izbor: da od uprave zatraži stavljanje Branislava Trajkovića na transfer listu i kupovinu još jednog centralnog defanzivca, jer Vojislav Stanković ne može da igra ozbiljan fudbal. Kamoli da bude kapiten tima u kome, istini za volju, niko osim Saše Ilića i ne zaslužuje da ponese traku.

Marko Nikolić duguje navijačima Partizana i zaljubljenicima u fudbal još dva objašenjenja. Najpre, šta mu taj isti Saša Ilić radi na levom boku kad je najbolje partije u karijeri pružao bliže golu, iza napadača i zašto Ismail Beko Fofana ne može da dobije šansu makar na deset minuta u situaciji kad se juri rezultat.

Bez tih odgovora, sve što kaže i(li) uradi može se svesti na nivo priče u prazno, pravljenja alibija i zaštite sopstvenih interesa, jer, zaboga, reče čovek, eliminisan je kao neporaženi.

Doduše, nije ni pobedio.

Kad će?

(FOTO: MN Press, Sta sport)