Prvi dani Komnena Andrića u Dinamu: O razlikama u odnosu na Zvezdu, Partizan, Superligu, reprezentaciju, navijače…

Na nekoliko dana je do tada skoro anoniman fudbaler postao jedna od glavnih tema na hrvatskoj i srpskoj fudbalskoj sceni. Napadač Komnen Andrić je privukao veliku pažnju januarskim transferom iz zaprešićkog Intera u zagrebački Dinamo, postavši prvi Srbin u timu najtrofejnijeg hrvatskog kluba u poslednje dve i po decenije.

Andrićev transfer vredan 1.000.000 evra je došao kao posledica sjajnih igara u Interu iz Zaprešiča u kojem je postao čak i prvi strelac hrvatskog šampionata. Dovoljno da Dinamo ozbiljno investira u njega. Odmah se priključio pripremama Modrih u Turskoj, a već na prvom meču postigao i gol u pobedi nad rumunskom Polithenikom. Danas je i debitovao za Dinamo u prvenstvu, ušavši sa klupe u pobedi od 7:2 nad Rudešom. 

Posle desetak dana u Dinamu, Andrić ima samo pozitivne utiske o kojima je opširno pričao u velikom intrevjuu za zagrebačke Sportske novosti.
“Mogu sa sigurnošću da kažem kako je Dinamo najveći klub u mojoj dosadašnjoj karijeri. Tražim reč kojom bih najbolje opisao kako sam primljen ovde. Mora biti neka posebna... Momci su me izvanredno prihvatili i ovim putem bih želeo da im zahvalim na tome. Atmosfera u svlačionici je predivna, to mi je pomoglo da se brže uklopim. Kad govorim o sebi, mogu reći da sam zadovoljan načinom na koji sam ušao u ritam treninga, naravno da je intenzitet mnogo jači nego u Interu. Ne želim, naravno, nikoga da uvredim, ali u Dinamu ne postoji nijedan igrač koji je slabijeg kvaliteta. Igranje u Dinamu za mene će biti predivna, fenomenalna priča. I, jasno, ogromna odskočna daska”, kaže Andrić na početku razgovora za Sportske.

Jeste li u ovom kratkom roku osetili veličinu Dinama kao kluba?
“Naravno da jesam, to se oseća na svakom koraku. Odmah se vidi da je Dinamo bez konkurencije najveći klub u Hrvatskoj. Svake sekunde provedene u Maksimiru može da se spozna da je ovo veliki, ogroman klub”.

Koliko će vam kao centarforu biti lakše da igrate sa takvim saigračima?
“Iskreno se nadam da će mi u Dinamu biti lakše. Potrebno je vreme. Ovde se igra potpuno drugačiji fudbal od onog koji sam do sada igrao u Interu. Tamo sam imao više posla, da se tako izrazim. Bio sam u centru pažnje. Ovde, u Dinamu, svi su igrači podjednako kvalitetni, tako da je meni sve jasno: moje je da slušam trenera i na svakom treningu upijam sve što mi se kaže. Ono što mi trener govori, moram da prenesem na teren. Verujem da će tako i biti, da će moje igre u ovoj ekipi ići u najboljem smeru i verujem da ću uspeti da se prilagodim igri Dinama. Na kraju, i da ću pokazati zašto sam doveden u Maksimir”.

Šta mislite, hoćete li biti u startnih 11 protiv Viktorije iz Plzenja u šesnaestini finala Lige Evrope?
“Svi smo tu radi tima, on je najbitniji. Trener najbolje zna ko u kojem trenutku može da pruži maksimum. Zdrava je konkurencija uvek odlična priča, a moj je stav da od svakog igrača mogu da naučim ponešto. Meni to nikad nije bilo teško reći. Na meni je da uzmem sve najbolje od svih, da pratim sve trenerove želje i da pokažem ono najbolje što znam. Sasvim je logično da trener odredi kada će ko da igra, a ja verujem u svoje kvalitete i verujem u svoju dobru minutažu”.

Što vas je najviše impresioniralo na treninzima Dinama?
“Svaki trener ima neko svoje načelo rada. Treninzi se razlikuju u odnosu na Inter, dueli su dosta brži i jači, kompletan intenzitet je mnogo veći. Odmah sam shvatio da sam napravio sjajan potez došavši u Dinamo. To je ekipa u kojoj ću se sjajno razvijati i odlično mesto za napredak. Ostao sam u istoj ligi, a došao sam u najbolji klub. Očekujem da ću dosta naučiti od trenera Nenada Bjelice, kao i od saigrača”.

Kakve su reakcije u Srbiji? Ipak ste prvi Srbin u Dinamu od rata?
“Dosad sam dobio preko hiljadu poruka! I iz Srbije i iz Hrvatske. Kako od navijača tako i od onih, da ih nazovemo, običnih ljudi. Od svih tih poruka 99 posto su prelepi komentari. Sve su to poruke podrške. Taj jedan posto, a mislim da je i to previše što sam rekao, možda nisu bile takve. Mada, više se ne sećam nijedne loše poruke. Moj je stav da u sportu nema mesta politici. To su najbolje pokazali ovi momci u Dinamovoj svlačionici, koji su me izvanredno prihvatili. Cenim da je ovaj moj transfer u Dinamo otvorio vrata i drugim igračima iz Srbije da dođu u Hrvatsku. Ali isto tako i igračima iz Hrvatske da odu u Srbiju. Ne želim se dizati na neki pijedestal, ali smatram da je ovaj moj transfer u Dinamo početak lepših stvari u odnosu Hrvatske i Srbije. Drugačije je to predstavljeno u politici i medijima, ali eto, ja smatram da je priča drugačija. Moj doživljaj je potpuno suprotan od onog koji se nameće kroz politiku i neke medije”.

Dobro poznajete srpski fudbal. Po čemu se Dinamo razlikuje od dva najveća srpska kluba, Crvene zvezde i Partizana?
“Nisam igrao ni u Zvezdi ni Partizanu da bih mogao da vam odgovorim na ovo pitanje. Jednostavno, nisam kompetentan da govorim o tome. Ali znam da su Dinamo, Crvena zvezda i Partizan tri najbolja kluba na Balkanu, odnosno u regiji, kako se sad kaže. Mogu kazati da su sva tri kluba velika, međutim mislim da je Dinamo u ovom trenutku najbolji!”

Je li HNL jači od Superlige Srbije ili je obratno? Ili je izjednačeno?
“Hrvatska liga je u prednosti u ovom trenutku. Zato što ima bolje terene. Svi su tereni mnogo bolji nego u Srbiji. Ovo je sjajna stvar, govorim o ovim novim terenima koji su napravljeni, to je potez koji zaista zaslužuje naklon do poda. Eto, sad kad sam igrao neke utakmice u teškim vremenskim uslovima u Zaprešiću, teren je bio skoro pa idealan. To je prvi i, mogao bih kazati, glavni faktor koji odvaja hrvatsku od srpske lige. Takođe, cenima da je HNL u prednosti jer je liga sastavljena od deset klubova gde svako svakoga može da pobedi. U Srbiji nije tako, jer ima 16 klubova i igra se dvokružno. Ovde je bolje jer se igra četvorokružno pa igrate četiri puta protiv najjačeg Dinama, Rijeke, Osijeka, Hajduka... Mislim da je to bolje, nudi veći kvalitet”.

Na kojem bi mestu bio vaš bivši klub Inter u srpskoj ligi?
“Inter je jako dobra sredina za razvoj mladih igrača. To se dokazalo i u mom slučaju, a i u još slučajeva. Ilija Nestorovski recimo, da dalje ne nabrajam. Možda tamo postoji mali problem u činjenici da se svakih šest meseci promeni dosta igrača…  Taman kad se uigra jedna ekipa, jedni odu, drugi dođu, tako da postoji problem pronalaska prave forme i hemije između igrača. Ali siguran sam da bi Inter bio u gornjem delu srpske lige”.

A kakva je razlika u atmosferi u HNL-u i na srpskim stadionima? Ggde je u tom smislu lepše igrati?
“Pogotovo Crvena zvezda ima ogromnu vojsku navijača, ali isto sam tako gledao utakmice Dinama u Zagrebu, one evropske. Jesenas je bila prekrasna atmosfera na Maksimiru, zato ne bih mogao da kažem gde je bolje. Kad se radi o prvenstvu, možda Zvezda ili Partizan na nekim domaćim utakmicama imaju nešto više gledalaca. Ali to sve, na kraju diktira rezultat. Navijači jako mnogo znače igračima, ali recimo, kad govorim o sebi, ja sam maksimalno koncentrisan na svoju igru, gotovo da ponekad ne primetim šta se događa na tribinama. Ali naravno da je fenomenalno imati veliku podršku navijača”.

Igrali ste u Radničkom i OFK Beogradu, kako je bilo tamo?
“Radnički je takođe imao ogroman broj navijača, pogotovo dok su igrali Superligu Srbije kad sam ja bio tamo. OFK Beograd takođe ima navijača, ali u dosta manjem broju. Međutim, kad pogledam kakve izvrsne igrače imaju Hrvatska i Srbija, moram konstatovati da je posećenost tribina na jako niskom nivou”.

Kakve su bile plate u Radničkom i OFK-u, kako žive takvi klubovi, je li slično kao u Interu?
“U Hrvatskoj nikad nisam imao problema sa platom. U Interu je sve bilo maksimalno OK. U Radničkom i OFK Beogradu bilo je razdoblja kad su plate kasnile, ali u tom trenutku, kao mladom igraču, mi to nije bilo najbitnije. Meni je bilo bitno da radim i razvijam se. Razmišljao sam na način da će novac i sve ostalo doći kasnije”.

Srbija ima dosta dobrih fudbalera, zašto nema bolju A reprezentaciju?
“Ne znam. Ali, nekako, mislim da recimo Hrvatska u reprezentaciji ima bolju hemiju među igračima. Mislim da bismo u tom segmentu mogli dosta naučiti od Hrvatske. Međutim, tačno je da mi imamo kvalitetne igrače, ali isto je tako i problem što je opet stigla smena generacija. Sad dolaze na scenu mladi igrači, moji prijatelji iz mlade reprezentacije. Praktično su svi iz te generacije u A reprezentaciji. Evo, tamo je moj najbolji prijatelj Luka Jović, tu su Mijat Gaćinović i Sergej Milinković Savić, Predrag Rajković... Zapravo, svi iz te generacije svetskih prvaka su ili debitovali za A reprezentaciju ili su jako, jako blizu. Tako da verujem da će se Srbija konsolidovati i stvoriti jaku reprezentaciju u sledećih nekoliko godina”.

Možda biste i vi sada bili srpski reprezentativac da ste tada bili s generacijom koja je uzela svetsku titulu?
“Ne volim da gledam u prošlost. Nisam igrao, žao mi je, to mi je dosad najveći žal u karijeri. Ali da sam gledao nazad u prošlost, verovatno sada ne bih bio u Dinamu. Ne valja se opterećivati prošlošću, ona se ionako ne može vratiti, treba gledati napred. Verujem da ću i ja doći do reprezentacije Srbije. Nikad nisam razgovarao sa selektorom Srbije, ali verujem sam se dosta približio reprezentaciji upravo zbog toga što sam došao u Dinamo. Svi u Srbiji jako, jako cene Dinamo. Imaju sjajno mišljenje o klubu, tako da sam činjenicom da sam postao član tog kluba napravio značajan korak prema A reprezentaciji”.

Kako se u Srbiji gledalo na uspehe Hrvatske u Rusiji?
“Mogu vam reći da sam sa bratićem Petrom Bujišićem nakon ispadanja reprezentacije Srbije stalno pratio Hrvatsku. Nakon prve utakmice Hrvatske bratić je kazao da će Vatreni biti u finalu! Verovali ili ne, bio je potpuno siguran, čak mi je kazao - Hrvati su sigurno u finalu! A Petar jako dobro prognozira. Ni ovoga puta nije pogrešio. Da ste nakon prve utakmice s Nigerijom bilo kome u Hrvatskoj kazali da će Hrvatska igrati finale, nisam siguran koliko bi se ljudi složilo. Da, nakon što je Srbija ispala, najiskrenije smo navijali za Hrvatsku. Da dođe do finala i osvoji titulu svetskog prvaka”, rekao je Andrić između ostalog u razgovoru za Sportske novosti.