Prokletstvo zadnjeg veznog na Old Trafordu - da li je Nemanja Matić taj?

Kada je irski fudbalski pitbul Roj Kin napustio Mančester Junajted pre ravno 12 godina, verovatno nijedan navijači slavnog engleskog kluba nije mogao da zamisli da će i 2017. mesto zadnjeg veznog biti to koje će i dalje prosto “gutati” igrače. Odigrali su Crveni đavoli od tada mnogo utakmica, osvojili i dosta trofeja, ali jednostavno, pravi naslednik Roja Kina još se nije pojavio. Međutim, u navijačima Junajteda probudila se nada da bi taj čovek mogao da bude srpski fudbaler Nemanja Matić koji je stigao iz redova Čelsija, a prethodno je sa londonskim Plavcima dva puta bio prvak Engleske.

No, da se vratimo malo na Kina. U Junajted je došao u leto 1993. godine iz Notingem Foresta za tadašnji klupski rekord od 3.750.000 funti (računajući inflaciju i kursne razlikje, danas bi to bilo otprilike 8.000.000 evra). I ser Aleks Ferguson dobio je igrača koji je “hapsio” protivnike na sredini terena, a istovremeno, za razliku od većine fudbalera sa te pozicije u ondašnje vreme u Premijer ligi, znao je često da pokaže i određeno umeće sa loptom. A umeo je i znao i bukvalno da bije rivale. Često je preterivao u tome, ali je celoj ekipi davao čvrstinu, plašio protivnike i sa autoritetom komandovao Junajtedom. Igrač tih karakteristika na sredini je neko ko nedostaje Junajtedu i za njim su tragali menadžeri od Fergusona, preko Dejvida Mojesa, Luja van Gala i sada Žozea Murinja.

A kako su izgledale te potrage Junajteda od 2005. godine do danas? Bile su uglavnom prilično neuspešne i skupe. Krenimo, recimo, od Majkla Kerika. Đavoli su ga 2006. platili 27.000.000 evra. On je do sada odigrao 459 mečeva za Junajted, još je u klubu, ali “nešto” tu nedostaje. Idemo dalje, tu je Brazilac Anderson koji je 2007. došao iz Porta za 30.000.000 evropskih novčanica. Proveo je i on skoro sedam godina kao član Junajteda, doduše išao je i na pozajmicu u Fjorentinu. Odigrao je 181 meč za Crvene đavole i devet puta se upisao u strelce.

Sledeći je Oven Hargrivs, mada je ovaj momak često imao problema sa povredama i to ga je sputalo da pokaže sav kvalitet. I za njega se Junajted ozbiljno “iskeširao” - dao je 25.000.000 evra na ime obeštećenja minhenskom Bajernu. Za četiri godine u Junajtedu sakupio je 39 nastupa i dva gola. Još jednom velikom greškom može se smatrati i Brazilac Rodrigo Posebon. On je stigao 2008. iz brazilskog Internasionala za 3.500.000 evra, ali nije ostavio baš nikakav trag na Old Trafordu - osam mečeva.

Verovatno najskuplju promašaj kada su u pitanju igrači čija je prirodna pozicija zadnji vezni je Maruan Felaini. Njega je doveo Dejvid Mojes iz Evertona pre četiri godine, a plaćen je 32.000.000 evra. Definitivno se radi o igraču koji nije baš miljenik navijača Junajteda, a pritom u većini najvažnijih utakmica od tada do danas se nije proslavio. Najblaže rečeno. Probali su u Junajtedu da naprave zadnjeg veznog i od Holanđanina Dejlija Blinda, ali jednostavno, to nije išlo. Podsetimo, i ovde se radi o igraču za kojeg je Junajted dao ozbiljan novac - 17.500.000 evra. Španac Ander Erera takođe je bio jedan od onih koji su po potrebi igrali zadnjeg veznog u Junajtedu, ali bez previše uspeha. U stvari, ni blizu onih standarda koje je na toj poziciji postavio Kin. A Junajted ga je platio 36.000.000 evropskih novčanica.

Zanimljivo, ispada da je jedan od jeftinijih zadnjih veznih u novijoj istoriji Junajteda bio Bastijan Švajnštajger. Došao je za 9.000.000 evra iz minhenskog Bajerna pre dve godine, ali videlo se da to nije onaj igrač koji je svojevremeno bio kapiten minhenskog kluba i reprezentacije Nemačke. Tu je i Mogran Šnajderlin, Francuz čiju slobodu je Junajted platio Sautemptonu skoro 23.000.000 evra. On je prošle sezone zabeležio samo osam nastupa za Junajted.

Nismo, naravno, zaboravili ni najskuplje igrača u istoriji kluba, 105.000.000 evra vrednog Pola Pogbu, ali s obzirom na potencijal, rano je procenjivati koliko može. Uostalom, utisak je, ipak, da se radi o igraču koji ume da bude znatno opasniji po protivnički gol. 

(FOTO: Action Images)