Prokletstvo dugo 30 godina! (VIDEO)

Tog 21.decembra 1983. godine čuveni splitski komentator Mladen Delić je kao u magnovenju proslavljaoRadanovićev gol protiv Bugarske vredan plasmana na Evropsko prvenstvo. Ni slutio nije Delić u tim trenucima euforije kada je preko jezika prevaljivao ono antologijsko - „Ljudi, da li je ovo moguće”- da će tog momenta početi prokletstvo našeg nacionalnog tima u ciklusima rezervisanim za smotru najboljih selekcija Starog kontinenta. Kako samo turobno zvuči ovaj podatak: naš reprezentativni tim koji je nosio imena Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, i na posletku Srbije u poslednjih 30 godina igrao je samo na dva Evropska prvenstva. Ili još slikovitije: poslednji put smo se našli u probranom društvu sada već davne 2000. godine kada smo sa Vujadinom Boškovom u jeseni života na klupi predstavljali džak u koji su krvnički udarali Holanđani predvođeni Ovremarsom, Blindom, i Klajvertom.

Otuda je duel sa Danskom, posle afere dron i gubitka osvojenih bodova za zelenim stolom, označen kao krucijalni za budućnost ovdašnjeg fudbala. Jer ambijent uoči novog gostovanja Dinamita skoro savšeno preslikava atmoferu u i oko nacionalnog tima u svim pređašnjim pokušajima da skinemo prokletstvo Evropskih prvenstva. Loš izbor selektora, lobiranja, podele, fizički nasrtaj na golmana reprezentacije… Sve smo videli u prethodnih 30 godina, a i danas, kada Danci moraju biti zbrisani s trave Partizanovog stadiona, više se priča o sukobu Tomislava Karadžića i opozicije okupljenje oko predstavnika Crvene zvezde, nego o sudbonsnom meču Orlova.

Deluje da ništa nismo naučili iz prošlosti, a grešaka je bilo u enormnim količinama. Redovnim hroničarima fudbalskih zbivanja padne mrak na oči kada se sete Evropskog prvenstva 1984.godine u Francuskoj. Tadašnji selektor Todor Veslinović imao je na raspolaganju vrlo respektabilnu generaciju pojačanu vunderkindom iz Niša Draganom Stojkovićem Piksijem, ali su Plavi bili samo nemi posmatrači dešavanja oko njih. Posle prve faze i mečeva sa Belgijom, Danskom i Francuskom vratili su se kućama sa tri poraza i gol-razlikom 2:10….

ELZNEROVA CRNA NOĆ

U narednom ciklusu živela je nada do poslednjeg kola da ćemo videti Zapadnu Nemačku. Međutim, u odlučujućem meču sa Engleskom na krcatoj Marakani libero Crvene zvezde Marko Elzner imao je pomračenje uma. Isključivo njegovim greškama Ostravljani su na zbrisali (1:4), i navukli gnev javnosti na selektora Ivicu Osima. Ipak, Savez je prepoznao da je Štraus sa Grbavice počeo da komponuje tim koji bi mogao da uđe u anale balkanskog fudbala, ponudivši mu odrešene ruke da nastavi sa započetim poslom… Bio je to period kada smo definitivno imali snage da se nadmećemo sa najboljima.

Posle Mundijala u Italiji igrači iz čileanske generacije počeli su da dižu glavu, da predstavljaju ubitačan miks sa starim „kajlama” poput Baždarevića, Jozića i Hadžibegića. Delovalo je da su Plavi nezaustavljivi, odnosno da na putu ka Evropskom tronu može samo da ih zaustavi eksplozija balkanskog bureta baruta. Tako je i bilo, Slovenci i Hrvati su još tokom kvalfikacijama dezertirali iz nacionalnog tima, uz krokodilaske suze sa mesta selektora povukao se i Ivica Osim… Ipak, plasman u Švedsku nije mogao da nam pobegne. Ekipu je na put pun neizvesnosti poveo Ivica Čabrinović, a zatim jer posle 14 dana vratio u Beograd. Zbog dobro poznatih razloga Plavima je uskraćeno pravo da se bore za evropski tron koji je pripao njihovim pratiocima iz kvalifikacijama - Dancima.

Postoje u Srbiji jedinstveno mišljenje da bi Jugoslavija u Švedskoj surovo demonstrirala moć, lagano osvojila zlatnu medalju, ali treba priznati da su Danci u tom periodu bila ekipa sa opasnom tendencijom rasta. Čak su nas i pobedili u Beogradu (2:1) bombardujući gol Tomislava Ivkovića iz svih pozicija. Nesumnjivo, jedna generacija je ostala uskraćena da pokaže koliko može, istina ona koja je četiri godine kasnije bila u punoj snazi - tokom verovatno najspektakularnijeg Evropskog prvenstva u Engleskoj.

Donekle, pravdu smo ispravili onim mnogo puta prepričanim remijem sa Hrvatskom, dovoljnim za plasman u Belgiju i Holandiju. Ali kako smo tamo prošli, bolje da se nismo ni plasirali. Delovali smo kao raspojasana banda sa pukotinama u svim linijama tima koje su prvi namirisali Slovenci. Na volšeban način smo se vratili, a zatim pobedili Norvešku na krilima briljantne igre veterana Dragana Stojkovića Piksija.
„Gledali smo Jugoslaviju protiv Norveške i Slovenije. Ubeđen sam da možemo da im damo pet komada”, bio je komentar napadača Holadije Denisa Bergkamp uoči četvrtfinala.

Usledio je odgovor našeg selektora Vujadina Boškova:
„Ha, čuo sam šta je rekao Bergkamp. Bolje da nam daju pet nego šest”, odbrusio je popularni Vujke.

PRIČA O JEDNOOKOM JERMENU

Nažalost, selektor kao da je prizvao konačan rezultat. Poletni Holanđani su se našalili sa našom već istrošenom ekipom. Ali sve viđeno u poslednjoj trenerskoj eri Vujadina Boškova delovalo je kao bajka u odnosu na naredni pokušaj da se domognemo Eura. Mlade trenerske zube polomio je Dejan Savićević. I to na Azerbedjžanu. Počeo je odlično remijem, ali je Genije pao na istočnom frontu. Tim koji je predvodio prvo je proslavio u Podogici Gurbana Gurbanova (dvostruki strelac za remi 2:2), a potom je pao u Bakuu. Kada je video da ga čeka giljotina javnosti Dejan Savićević se odlučio za atipičan potez: u finišu meča u Azerbejdžanu ustao je sa klupe i otišao u svlačionicu:
„A šta je trebalo, da gledam ovo”, odbrusio je Genije novinarima…

Sindrom malih Sovjeta pojeo je i Havijera Klementea. Mali Napoleon, prvi selektor samostalne Srbije, doveden je da nas odvede u Austriju i Švajcarsku. Imao je na raspolaganju sasvim solidan tim koji je uspeo da izgubi u Kazahstanu, a zatim i da remizira u Jermeniji. U tom duelu u Jerevanu Orlovi su bili totalno nadigrani, jednooki krilni fudbaler Pačađan bio je neuhvatljiv. A poraza nas je bravuroznim intervencijama spasao Vladimir Stojković.
„Tu u Jerevanu je bio naš kraj. Dobro su nas opeglali. Bili su u svakom trenutku brži od nas, pokušao je da objasni još jedan podbačaj Dejan Stanković.

Definitivno kao da je postojala neka nevidljiva sila koja nam nije ostavljala mogućnost da odemo na EURO. U poslednjem pokušaju Orlovi su uspeli da kompnezuju gubitak bodova posle dešavanja u Đenovi, i poraz od Estonije na domaćem terenu kada se pola stadiona radovalo golovima u mreži Vladimira Stojkovića. Imali smo meč loptu u Sloveniji, pobeda nas je vodila u Poljsku i Ukrajinu, ali onda je usledio mrak. Dario Vršić je iz Austrije pogodio mrežu Jorgačevića, Nemanja Vidić promašio penal… Selektor Vladimir Petrović Pižon, crven kao paprika, nije mogao da ponudi objašnjenje:
„Eto, nismo imali sreće i to je to. Jednostavno, nismo”, govorio je pred kamerama nacionalne televizije Vladimir Petrović.

(FOTO: MN Press, Starsport)