PRIVATIZACIJA: Ako vidite ovog čoveka u blizini Autokomande, odmah pozovite policiju!

Priča o privatizaciji Crvene zvezde i Partizana skoro je pa decenijska inspiracija ovdašnjih novinara, ali sve se dosad svodilo na blago opipavanje pulsa javnosti i floskule o neregulisanim zakonskim odredbama. Do trenutka dok prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić nije autoritativno i decidirano podvukao da je "zrelo" da se tu nešto promeni.

Makar i on morao zbog tog bolnog poduhvata da siđe s vlasti…

Više nisu tako radikalni u stavu oni navijači skloni mišljenju da bi s vlasnikom iz inostranstva, ili nekim domaćim tajkunom na čelu, Crvena zvezda i Partizan bili otuđeni od naroda i slavne prošlosti i na taj način postali samo simboli "modernog fudbala". Valjda su i oni zgroženi detaljima poslovanja čelnika oba kluba, te porazima od timova iz trećeg fudbalskog sveta – Černomoreca i Tuna. To klupko privatizacije s ruskim oligarsima i parajlijama iz arapskih zemalja tek treba da se odmota do kraja i prema zamislima Aleksandra Vučića podari lepše sutra i prekosutra Zvezdi i Partizanu. U tom slučaju bi u arhivu zaborava otišle sve priče, pričice i urbane legende o tome ko je sve u bližoj prošlosti imao "večite" na nišanu.

Ova poslednja rečenica posebno se odnosi na Crvenu zvezdu jer su siluete potencijalnih gazda lebdele nad Marakanom više od 10 godina.

Posle oštre retorike bivšeg predsednika Vladana Lukića, a zatim i sadašnjeg potpredsednika Nebojše Čovića, između privatizacije Zvezde i jednog od najbogatijih Srba Miroslava Miškovića prvo je spontano, a zatim i zvanično, stavljen znak jednakosti. Mada se Lukić trudio da u svojim populističkim obraćanjima (ovo se odnosi i na Nebojšu Čovića) ne proziva direktno vlasnika "Delte", jasno je u više navrata aludirao na to da je Mišković, pre nego što je zadužio prugasto odelo, želeo da proširi svoju imperiju kupovinom Crvene zvezde. Ta, navodna, Miškovićeva požuda za najtrofejnijim srpskim klubom i njegovim zemljištem i danas je top-tema u domaćim tablodima, koji su "naknadnom pameću" došli do saznanja da je Mišković u želji da otme Zvezdu imao neviđenu političko–policijsko-medijsku podršku.

Verovatno u tim senzacionalnim naslovima ima i istine jer redovni hroničari zbivanja u Ljutice Bogdana će vam otvoreno reći da je Mišković od 2007. počeo da zauzima strateški položaj, uveren da će prilikom privatizacije Zvezde imati "žutu majicu". Prvo je za vreme predsednikovanja Dragana Stojkovića u Zvezdin Upravni odbor ušao generalni direktor Delta Đeneralija Nebojša Divljan, zatim je rado viđen gost u Ljutice Bogdana postao njegov sin Marko…

"Miškoviću, marš iz Zvezde… Miškoviću nije ti Zvezda C market" – bio je sadržaj grafita koji su se pojavili na zidovima najvećeg srpskog stadiona oktobra 2007. Baš u tom periodu počinje nenamensko zaduživanje Zvezde, i to uglavnom preko firme Mera Invest koja se zvanično nalazila u vlasništvu Marka Miškovića. Mnogi, među njima i armija navijača, imali su u tom podatku uporište da šire tezu o tome kako Miroslav Mišković, u tom trenutku nekrunisani vladar Srbije, želi Zvezdu na kolenima, prezaduženu i bez trofeja. Sve to samo da bi po bagatelnoj ceni dobio klub i sve što on nosi sa sobom.

Naravno, ne misli se tu na brend i bogatstvo omladinske škole, već zemljište na vanerijskoj lokaciji (izraz koji koriste stručnjaci za nekretnine), na kojem mogu da se naprave hiljade kvadrata komercijalnog sadržaja. Kao produžene ruke Miroslava Miškovića označeni su nekadašnji generalni sekretar Zvezde Saša Kozić i biznismen Dragi Mićović. Istina, oni su bili siva eminencija kluba, a na antologijskoj sednici Skupštine sa vlasti u Zvezdi skinuo ih je Vladan Lukić.
"Nažalost, godinama je Zvezda uništavana i trgovalo se njome, s ciljem da jednog dana postane nečija privatna svojina, a onda bi taj oteo zemlju koja pripada klubu, napravio stadion negde na periferiji, a naših 17 hektara zemljišta pretvorio u poslovni prostor. Zato im je trebalo da Zvezda bude što zaduženija, zato im je trebalo da bude u što većoj finansijskoj krizi, jer bi tada bila jeftinija", rekao je u svom prvom obraćanju tadašnji predsednik Vladan Lukić.

Do nekadašnjeg sjajnog centarfora sigurno je tada došla jedna od verzija priča koja nikada, ali nikada nije dokazana. Navodno, leta 2006. godine Miroslav Mišković je kao uvažen gost došao na Marakanu, gde ga je dočekao generalni sekretar Nebojša Leković. Popeo se do svečane lože, a zatim pogled usmerio ka predelu iza južne tribine:
"Auuu… Koliko ovde poslovnog prostora može da se napravi", navodno je spontano „ispalio“ Mišković i otkrio svoje namere.

Ima li u ovom scenariju, za koji su čuli svi novinari koji izveštavaju s Marakane, bar neke istine, jedino zna Miroslav Mišković. On je decidirano odbijao da priča o Crvenoj zvezdi, ne shvatajući da je na taj način u razmišljanjima šire javnosti postao negativac i pre nego što je 12. decembra 2012. godine uhapšen zbog sumnjive privatizacije putarskih preduzeća.

Te loše prefikse, koji se i danas lepe uz Miroslava Miškovića, često su kao adute koristili sagovornici mišljenja da Zvezda ne sme nikada da bude privatizovana. Do skora je predvodnik takvog stava bio Nebojša Čović, ali je i on promenio ploču. Možda i zbog činjenice da su želju Aleksandra Vučića podržale i neke od legendi kluba, kao Vladimir Cvetković.
"Prosto moramo da se okanemo starih i prevaziđenih navika. Na svetskom nivou privatizacija se pokazala kao odlično rešenje. Razumem sa jedne strane bojazan navijača, ali oni moraju da shvate da će Zvezda, ako dobije vlasnika iz inostranstva, i dalje biti Zvezda. Je l’ vi mislite da navijačima Čelsija smeta što im je na čelu kluba Rus?", poručio je Vladimir Cvetković.

A Zvezda je još tokom pominjane 2007. godine, od kada datira Miškovićeva "ofanziva", mogla da dobije vlasnika iz inostranstva. Indijski kralj čelika Pramod Mital imao je ambiciju da investira u najtrofejniji srpski klub. Rođenog brata Lakšmija poslao je kao izvidnicu, ali sve se završilo protokolarnim sastankom s tadašnjim čelnicima Zoranom Damjanovićem i Draganom Stojkovićem. Niti je uspotavljena saradnja s kompanijom Mital Stil, niti se više o tome mnogo pričalo u javnosti. Jednostavno, prebogati Indijac je uvideo da zbog neregulisanih zakona ne može da kupi Crvenu zvezdu, pa se fokusirao na sofijski CSKA.

Kao sneg u aprilu trajala je saga o dolasku Milana Jankovića, alijas Filipa Ceptera. Za vreme Lukićeve vladavine biznismenu s prebivalištem u Monte Karlu nuđeno je da postane sponzor, ali je on bio izričit u zahtevima. Na Marakanu je želeo da uđe na velika vrata, kao gazda… Međutim, takvu privilegiju niko nije mogao da mu omogući.

Zanimljivo, Cepter je u odličnim odnosima s legendom kluba Vladimirom Jugovićem, pa su u javnosti više puta označeni kao tandem sposoban da Zvezdi vrati pređašni sjaj. Međutim, u poslednje vreme priče o Cepteru i crveno–belima su zamrle.
"Srpskoj javnosti mogu da obećam da ću sigurno pokušati da kupim Crvenu zvezdu kada se izglasa Zakon o sportu i privatizaciji. Redosled poteza je poslovnim ljudima vrlo dobro poznat. Zvezda kao preduzeće mora da izađe na tržište, pa ko ponudi najviše, taj je pobedio. Ja sam spreman da se upustim u tu trku. Prvi i osnovni preduslov je da bude izglasan Zakon o privatizaciji, jer hoću da imam instrumente upravljanja", rekao je Filip Cepter oktobra 2009.

Trenutno, Janković ne pokazuje ambiciju da se upusti u trku s bogatima Rusima ili Arapima. Možda i zbog dojave iz Srbije da je Zveda već nekom obećana…

Ali i pored reči Aleksandra Vučića, sve navodi na to da novi činovi drame pod nazivom "Privatizacija Crvene zvezde" tek treba da se snime. Čeka se i reakcija tvrdog jezgra navijača koji su dosad najave o potencijalnom gazdi odbijali transparentom "Zvezda pripada zvezdašima, a ne tajkunima i mafijašima" i rečima dobro poznate pesme: "Dušmani hoće da te unište i da te prodaju, ali im neće poći za rukom jer oni ne znaju…"

Prvu reakciju videli smo na meču protiv Donjeg Srema kada je na severnoj tribini Marakane istaknut transparent "Prave vrednosti nisu na prodaju".

ONI SU SE POMINJALI KAO VLASNICI ZVEZDE...

Milan Janković, alijas Filip Cepter
Srpski biznismen rođen u Velikom Gradištu dugo živi i radi u Monte Karlu. Veliki kapital je stekao prodajom posuđa, njegovo bogatstvo se procenjuje na pet milijardi dolara. Nekoliko meseci bio je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, ali je napustio funkciju posle sukoba sa opozicijom. Od tada nije prisutan u srpskom sportu.

Miroslav Mišković
Vlasnik Delta holdinga, biznismen koji je još od vladavine Slobodana Miloševića uvećavao svoju imperiju i bogatstvo. Nalazio se na listi 100 najbogatijih ljudi iz nekadašnjih komunističkih zemalja. Njegova firma je bila sponzor FSS-a, a sin Marko je godinama ulagao novac u Zvezdu kao finansijer kluba. Uhapšen je 12. decembra 2012. zbog malverzacija prilikom privatizacije putarskih preduzeća.

Pramod Mital
Indijski "kralj čelika", vlasnik kompanije "Global Stil", čiji godišnji obrt iznosi 18, 8 milijardi dolara. Finansijski je pomagao indijske sportiste sa zapaženim rezultatima na olimpijskim igrama. Veliki je zaljubljenik u fudbal, rukovodio je sofijskim CSKA, ali bez većih uspeha.

(Foto: Action Images, STAR SPORT, MN PRESS)