Priča o zlatnim i klizavim kopačkama, priča o Dijegu Forlanu... (VIDEO)

On je čovek koji može da istrči na teren u zlatnim kopačkama. U bukvalnom smislu te reči, s obzirom da je to priznanje osvojio dva puta. On je Dijego Forlan. Njegov put ka fudbalskim zvezdama je potpuno drugačiji od drugih.

Jedan je od najomiljenijih sportista u svojoj domovini, rekorder po broju odigranih utakmica za reprezentaciju Urugvaja. Najbolji igrač Svetskog prvenstva u Južnoj Africi, gde je svojoj zemlji trasirao put do visokog četvrtog mesta.

Kako je ovaj fudbaler počeo fudbalsku karijeru, gotovo je filmska priča. Do svoje dvanaeste godine Forlan se bavio tenisom i po svedočenju upućenih, bio je izuzetno talentovan. Međutim, tada je njegova, u tom trenutku, sedamnaestogodišnja sestra doživela tešku saobraćajnu nesreću. Njen dečko je poginuo, a ona je zauvek ostala u invalidskim kolicima.

Forlan se u tom trenutku našao pred životnom prekretnicom. Odlučio je da okrene leđa tenisu i da zaradi veliki novac kao fudbaler kako bi platio sestrino lečenje. Takođe, plaćao joj je i školovanje, jer je bilo jasno da je karijera manekenke, čime se bavila do nesreće, od tog trenutka nemoguća.

Upravo su njena borba protiv depresije i istrajnost u nastavku školovanja ono što pruža Forlanu konstantnu motivaciju i čini ga veoma psihički jakom osobom. Upravo ta mentalna snaga u ključnim trenucima kasnije će se kroz njegovu fudbalski karijeru pokazati kao jedno od njegovih najjačih oružja.

Svoje prve fudbalske korake načinio je u urugvajskom Penjarolu. Međutim, potpunu afirmaciju i profesionalnu karijeru ostvario je u dresu argentinskog Independijentea.

Njegove sjajne partije zapale su za oko velikanu sa „Old Traford“. Nažalost, u dresu Mančester Junajteda zbog raznih okolnosti nije uspeo da se probije. Veoma bledo izdanje, a epizodu na tlu Engleske završio je na krajnje bizaran način, verovali ili ne, zbog kopački.
„Menadžer Ser Aleks Ferguson je od mene tražio da obujem kopačke sa velikim kramponima, onima koji odgovaraju mokrim terenima. Ali ja sam se bolje osećao u niskim. Složio sam se da ću promeniti kopačke, ali ih nisam promenio. U utakmici protiv Čelsija okliznuo sam se pred golom i upropastio priliku za gol. Nakon toga sam odjurio u svlačionicu da promenim kopačke, ali Ferguson me je uhvatio. Zgrabio je kopačke i bacio ih. To je bila moja poslednja utakmica za Junajted“, otkrio je Forlan.

Bilo kako bilo, on je zbog dva gola Liverpulu uspeo da pokupi sve simpatije kod navijača Crvenih đavola koji su mu ispevali pesmu: “He came from Uruguay, he made the Scousers cry”.

Njegova sledeća stanica bili su Pirineji, odlazi na El Madrigal oblači dres Viljareala, gde pokazuje svoje pravo fudbalsko umeće i koliko je psihički jak, odmah prve sezone uspeva da osvoji Zlatnu kopačku, postaje prava gol mašina. Tu je ostao upamćen kao član one legendarne ekipe Žute podmornice koja je uspela da uđe u Ligu šampiona po prvi put u istoriji kluba i stigne do polufinala.

Nakon uspešne epizode u Viljarealu, odlazi na Visente Kalderon, oblači dres Atletiko Madrida, gde nastavlja svoju dominaciju. Nastupajući za Jorgandžije uspeva da osvoji Zlatnu kopačku po drugi put. Dominirao je terenima širom evropskog tla, Atletiku je golovima uspeo da trasira put do trofeja Liga Evrope.

Pre dve sezone je uspeo da ispunio svoju želju, da zaigra za klub gde je načinio svoje prve fudbalske korake – urugvajski Penjarol.

Još traja njegova karijera, uči Indijce kako se igra fudbal, ali već odavno je obezbedio svoj poziv za fudbalski klub besmrtnih, gde se imena igrača pišu zlatnim slovima.

Danas jedan od najvećih boraca u svetu fudbala slavi rođendan, a mi i naši prijatelji sa Facebook stranice Kucamo na vrata zaboravljenih asova želimo mu sve najbolje!

Piše: Marko Plavšić

(FOTO: Action images)