Priča da se naježiš: Da se brod prevrnuo - umro bih jer ne znam da plivam! Nisam imao za sendvič, roditelji mislili da sam mrtav

Peskara je na nogama. U goste joj dolazi slavni Milan. U postavi ekipe Zdenjeka Zemana nalazi se i 18-godišnji Mamadu Kulibali. Na prvi pogled samo još jedan snažni fudbaler iz Afrike koji će biti dobar vezista. Ali to je samo na prvi pogled. Kada čujete njegovu životnu priču, onda taj "prvi pogled" postaje izuzetno površan način posmatranja.

Potrebno je upoznati njegov život bolje. A on ima mnogo više veze sa preživljavanjem nego sa fudbalom.
"Otišao sam od kuće sa rancem na leđima. Jedino sam rekao drugaru da idem, roditelji su mislili da sam u školi. Isključio sam telefon i nisam se javljao tri ili četiri meseca. Roditelji su bili ubeđeni da sam mrtav", počeo je priču Kulibali za Gazetu delo sport.

On je otkrio da je želja da postane fudbaler bila jača od straha za gubitkom života.
"Roditelji su želeli da budem student. Govorili su mi da ću igrati u Evropi samo da bi me ućutkali. Rizikovao sam živt zbog fudbala. Ali to sam uradio i zbog porodice. Da bih uskoro mogao da im pomognem".

Autobusom je došao do Maroka, veoma opasnim putevima, ali tek je onda bio problem kako doći do Evrope.
"Spavao sam u luci. Nisam imao para za brod. Čovek me je video i pitao zašto spavam na ulici. Rekao sam mu da želim u Evropu. Nakon nekoliko dana se vratio, radio je na brodu koji je išao u Francusku i rekao mi da mogu da idem sa njim. To nije bio brod poput onih koje vidite na televiziji, bio je veći i prevozio je hranu. Bilo je 20 drugih dečaka sa mnom. Bio sam tamo zbog fudbala, ne znam kakvi su bili njihovi snovi. Da se brod prevrnuo, bio bih mrtav jer ne znam da plivam", rekao je Kulibali i dodao da su ga neki zvali "dečakom sa broda" da bi ga vređali.

Kada je stigao u Italiju tu su tek nastali problemi.
"Spavao sam na ulici i imao sam sreće da dobijem sendvič. Bio sam u Rimu, onda su mi rekli da je bilo mnogo Senegalaca u Peskari, pa sam uhvatio voz bez kupovine karte".

Imao je i probe u više klubova, ali nije prošao kako se nadao. Pa je odlučio da uči fudbal preko TV-a.
"Imao sam probe u Čezeni, Sasuolu, Romi i Askoliju, ali niko me nije hteo. Igrao sam malo školskog fudbala kao dete u Senegalu, na ulici. Gledao sam fudbal na TV-u, gledao sam dosta mečeva i naučio pokrete".

Uspeo je da prođe u Peskari, zaigrao u Seriji A, a na kraju priče vraćamo se na početak. Na utakmicu sa Milanom gde je igrao 90 minuta.
"Možda ću jednog dana moći da igram na tom nivou, to sam naučio iz ovog duela. Meni sve to dolazi prirodno kada je fudbal u pitanju. Milan je tim za koji navijam. Volim Milan, Francusku i Mančester Junajted. Nisam video oca i majku dve godine i mnogo mi nedostaje mama. Kada sam otišao plakala je, nije mislila da sam živ. Sada? Osećam da sam baš imao sreće", zaključio je Kulibali.