PRELLAZI: „Mali pacov“ Stiven Nejsmit

„Pogledajte šta je mali pacov sada uradio“. Tako je, otprilike, da ne postidi ni urednike najžućih srpskih portala, vazda gladne klikova, glasio naslov teme na jednom od najpopularnijih foruma navijača fudbalskog kluba Glazgov Rendžers.

„Stomak mi se okrenuo kada sam pročitao šta je uradio“, napisao je jedan navijač.

„Mi valjda najbolje znamo šta znači biti izdajnik. To g.... nas neće prevariti“, dosolio je drugi.

„Nadam se da će zaraditi neku povredu koja će mu uništiti karijeru“, uskočio je treći.

„Veoma sam razočaran što si ovako nazvao temu. Nadao sam se da je tu p.... udario autobus“, napravio se pametan četvrti.

Pomislili biste da je „mali pacov“ sigurno neki fudbaler Rendžersa koji je silovao neku devojku posle burnog noćnog provoda. Ili, što bi u očima maloumnika verovatno bio veći greh, odlučio da pređe u Seltik. Ili da je ugrizao nekoga, manirom Luisa Suareza, ili da je javno dao podršku nezavisnosti Škotske (to mu protestanti, okićeni britanskim zastavama, nikako ne bi oprostili), ili da je izjavio da je Ali Mekojst, legenda i menadžer kluba, loš čovek i još gori stručnjak, i makar upola slabiji menadžer od Nila Lenona.

Ali ne, navijači su reagovali na vest, koju je kod nas preneo MOZZART Sport, da je Stiven Nejsmit, nekadašnji napadač Rendžersa, sada jedan od najvećih aduta Roberta Martineza u Evertonu, kupio gomilu (skupih) ulaznica za mečeve kluba sa Gudisona u narednoj sezoni i odlučio da ih podeli nezaposlenima preko biroa za zapošljavanje.

U svakoj normalnoj zemlji, među svim normalnim navijačima, taj je potez odjeknuo, i izazvao lavinu pozitivnih komentara - vratio je veru u fudbalere, pokazao da nisu svi zaluđeni novcem, da među njima ima velikih, nesebičnih ljudi.

Ali, gore u Škotskoj, među armijom onih koji su ponosni na 140 godina tradicije, stotinu i kusur trofeja i načinom na koji je Rendžers prihvatio izbacivanje u četvrtu ligu, Nejsmit je i dalje simbol svega lošeg, izdajnik kojeg bi trebalo naučiti pameti, kreten koji ih je zauvek ujeo za srce, pacov i legitiman razlog za ispisivanje sočnih psovki...

A to, nažalost, govori mnogo o tome koliko su se fudbalski navijači iskvarili, i s koliko se mržnje barata u zemlji u kojoj postoje dva velika i gomila drugih klubova. Kako u Škotskoj, tako i u Srbiji, koja nema čak ni onaj verski razlog za raspirivanje mržnje između dve boje.

Borben, svestran i prilagodljiv, sa boljim osećajem za pas nego njuhom za gol, zbog čega će ga Martinez polako prekomandovati u vezu, jedan od najtalentovanijih fudbalera svoje generacije u Škotskoj - što, nažalost, i nije kompliment kakav je bio u doba Bilija Meknila i Džimija Džonstona ili Grema Sunesa i Kenija Dalgliša - Stiven Nejsmit je 2012, kada je „stari“ Rendžers ugašen, i umesto toga otvorena nova firma, odbio da potpiše novi ugovor i potpuno besplatno otišao na jug, na dokove Liverpula.

To jeste bio veliki šok za navijače: Nejsmit je dugo kuburio sa povredama, a oni su ga verno čekali da najzad zasija. Tu su i sve one izjave u kojima se zaklinjao na večnu ljubav bratiji sa Ajbroksa i pokazivao svoje fotografije iz jaslica u plavom dresu. No kada su godine finansijskih malverzacija i nedomaćinskog poslovanja najzad zabile glogov kolac u veliki tim - što, na duže staze, i neće biti tolika tragedija - Nejsmit je, iako disleksičar koji je dugo mislio da je previše glup da nauči da čita, uspeo da sabere dva i dva i da potraži nove krajeve.

I da je potpisao novi ugovor sa Rendžersom, Nejsmit bi napustio Glazgov, ali bi klub dobio neko obeštećenje - tako nešto uradio je Moris Edu, koji se nikada nije pravio da je veliki navijač - ovako je „zavrnuo“ novu kompaniju, i od heroja istočne strane stadiona postao „mali pacov“.

I zauvek to ostao, šta god da uradi u karijeri, i kolika god ljudina da bude...

Gest Stivena Nejsmita tako je pokazao sve protivrečnosti fudbala i razotkrio, ne samo u Škotskoj, razliku između pravih, iskrenih, dobronamernih navijača i onih napaljenih momaka koji su zaslepljeni mržnjom i besom - prvi će umeti da cene veliki potez kakva god da je bila predistorija, drugi, predstavnici raznoraznih tribina (a u stvarnosti dobro ušuškani forumski i portalski pljuvači sakriveni IP adresama i obasjani svetlošću monitora), će „izdajniku“ želeti sve najgore, a sebi dati za pravo da odlučuju ko sme da dođe u klub, čija je krv dovoljno crvena, plava ili crna, a čija prošlost previše ukaljana.

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta.

(FOTO: Action images)