PRELAZZI: “Velški Ćavi“ i druge bajke

Pre nego što ga je nazvao “Ćavijem”, što je nadimak koji će ga posprdno pratiti sve do Evropskog prvenstva u Francuskoj 2016, na kojem će briljirati, Brendan Rodžers ga je, dok su bili zajedno u Svonsiju, opisao i kao “Inijestu”.

Kasnije će Džo Alen pustiti bradu i kosu, pa će se mnogi zafrkavati da je Vels dobio i svog “Pirla“, o jednom trošku.

U odsustvu Gereta Bejla i Nila Tejlora, kreativni vezista, ne računajući krhkog Arona Ramzija verovatno igrač sa najviše talenta u nogama među reprezentacijom koju su svojevremeno proslavili Gigs, Hjuz, Belami, Džon Tošak i Gari Spid – ali nisu imali sreće da se nađu u isto vreme, pa da zaigraju na velikom takmičenju, koje je Vels propuštao od 1958. do 2016. godine – bio je najglasniji u taboru Velsa pred meč sa Srbijom, u ovu nedelju uveče u Beogradu.

Zagonetno je, putem medija, pretio kako su spremili neko iznenađenje za topli Beograd. Pa, videćemo...

TIM SRBIJE ZA VELS: Dve izmene u odnosu na Kardif

Ne bi bio prvi put da nas je Alen iznenadio. Ali previše je retko to bilo pozitivno.

Na Evropskom prvenstvu, da, vodio je Velšane i stizao i da bude korektor njihovoj tročlanoj odbrani, ali i da asistira i daje golove, neka vrsta vezivnog tkiva ekipe koja se niotkuda stvorila u polufinalu, uz zapanjujuću pobedu nad Belgijom, pa se zato i ugurao i u idealnih 11 takmičenja kojeg bismo, eto, već pomalo zaboravili da nije Islanda i Severne Irske, naravno i Portugala.

Alen je jedno kratko vreme prošlog leta stvarno izgledao kao kadar za velike utakmice i velika dela – naravno, daleko od toga da bi i dalje neko mogao da izgovori “velški Ćavi” a da se na zaceni od smeha, i prava je šteta što u dresu Liverpula nikada nije bio ni prineti tom igraču. Ma, ni za takav Liverpul...

Doveden za petnaest miliona funti onog leta kada je i Rodžers stigao iz Svonsija, Alen je trebalo da postane važan šraf i da vrati Liverpul na zemlju, doslovno – da na Enfildu ponovo počne da se rola lopta i dele kratki pasovi, kao u srećno doba poznato kao “pass and move” – ali se već u prvih nekoliko utakmica u jesen 2012. godine videlo da je kratkonogi borac surovo preplaćen, da on ne može i neće biti Ćavi, ni dirigent kakav je Liverpulu nedostajao još od jednog drugog španskog reprezentativca, Ćabija Alonsa.

Kratkih pasova je bilo, poticali su iz njegovog niskog težišta, da, ali su oni previše često išli u stranu ili čak nazad. Mada, kada se setimo ko je sve u poslednjim Rodžersovim sezonama igrao u špicu, to možda i nije toliko čudno...

MOZZART KVOTE, Srbija - Vels: 1 (1,65), X (3,60), 2 (6,00)

Iz godine u godinu, taman kako je tamnela i Rodžersova zvezda nakon one “zamalo” sezone, Alen je postajao sve efemerniji igrač na Enfildu, nesiguran čak i u to šta treba da igra. Dešavalo bi se tu i tamo da postigne neki gol, odveo je s penala Liverpul u finale Liga kupa, ali sve je to bilo mršavo i neinventivno; u isto vreme, recimo, aduti Džordana Hendersona bili su sve jači, pa je Hendo, kao sličan tip igrača, dogurao i do kapitenske trake – što, opet, ne služi na čast takvoj instituciji kakva je Liverpul – no Alen nije pokazivao znake napretka, sa klupe se malo-malo selio na tribine, i Klopov dolazak samo je ubrzao neminovni rastanak.

I Klop i gazde Liverpula imale su ludu sreću što je “Ćavi” iz Karmardena – inače, kažu da se na tom mestu nekada nalazila tvrđava koju je podigao čarobnjak Merlin, ali Alen nikada nije pokazao da je pokupio toliko magije od legendarnog lika iz arturijanskog doba – onako odigrao EP.

Nije da su se oko njega lomila koplja ni da su ulaznicu za aukciju kupili velikani evropskog fudbala, ali sasvim dovoljno interesenata naduvalo je njegovu cenu do 13 miliona funti, koliko ga je platio sunarodnik Mark Hjuz, vlasnik crveno-bele fudbalsko-grnčarske radnje koja već godinama pokušava da pronađe svoje “ja”, i nikako da se oslobodi zaostavštine Tonija Pjulisa.

Džo Alen je u Stouku prošle jeseni igrao odlično, za svega nekoliko nedelja postigao je više golova nego za četiri sezone u Liverpulu, UEFA je nastavila da ga obasipa pohvalama, pa se našao i na širem spisku od 40 najboljih igrača 2016. godine, ali potom se utopio u sivilo čitavog tima koji se nekako dogegao do 13. pozicije u Premijer ligi, desetak bodova iznad crte za ispadanje.

Zašto smo se, sem zbog izjava koje nisu ni po čemu drastične, i koje više deluju kao sokoljenje pred Velšanima sigurno neugodno gostovanje u Beogradu – možda nisu Englezi, ali znamo kako Ostrvljani umeju nadobudno da stereotipiziraju ovaj deo Starog kontinenta –  nego kao odmerene rečenice što bi valjalo analizirati i uzeti za ozbiljno u predigri verovatno najvažnije utakmice naše reprezentacije u novijoj istoriji (to je sad tako popularno reći) setili baš Ćavija, pardon Alena?

SRBIJA - VELS (SPECIJAL): Tadić daje gol i Orlovi pobeđuju - kvota 4,50! Gol iz penala - 4,60

Zar nam baš od Alena preti najveća opasnost po naše, ako već znamo da su gosti desetkovani zbog izostanka Bejla, Tejlora, odličnog Endija Kinga, defanzivca Džejmsa Kolinsa, pa i Robson-Kanua, još jednog heroja s Evropskog prvenstva? Ne bi li trebalo da se bavimo možda Aronom Ramzijem, da strahujemo od njegove potencijalne ideje da zameni prvu zvezdu reprezentacije, pa i da se neke poznate ličnosti u našoj zemlji uplaše od “Ramzijeve kletve” i da se mole da on ne postigne gol?

Pa iako Alen iz nacionalnog sastava nije isti igrač kojeg znamo iz Premijer lige, te će njegovo štopovanje – a za to ne treba udruženi poduhvat Milivojevića i Matića, dovoljno je samo jedan da ga zaustavi i frustrira, pa će se ovaj i sam predati – biti neophodno za dominaciju na terenu; nije ni to glavni razlog.

Suština je, i dozvolite nam da budemo previše optimisti i previše grubi, ne samo zbog krnjeg sastava prošlogodišnjeg polufinaliste jednog velikog takmičenja, što je Džo Alen simbol reprezentacije Velsa na mnogo načina, a jedan od njih je taj da je dugo zauzimao poziciju koja mu, ruku na srce, ne pripada. On je dobar igrač, solidan u mnogo čemu, ne previše briljantan ni u čemu. Kao i Vels, bez Bejla svakako.

Orlovi, nije fraza: Od vašeg početka sve zavisi

To, da rezimiramo, nije jedna od četiri najbolje ekipe Evrope (mada su bili sjajni i terali loptu na svoj način u Francuskoj), naprotiv, bez Gareta Bejla su tek prosečni, s njim nešto iznad proseka, to je valjda jasno i to bi Tadić i drugari mogli da im demonstriraju već u prvom poluvremenu, ma kroz kakve probleme da je prolazila Srbija u poslednje vreme; baš kao što ni Džo Alen nije bio kalibar za Liverpul, ma kroz kakve nedaće da je prolazio taj klub u poslednje vreme.

Hrabri su, borbeni, najjači su kada ih otpišete, sposobni su da daju najviše od sebe, uživaju u ulozi autsajdera – i Vels i Alen – ali nisu za Svetsko prvenstvo, kao ni za Ligu šampiona.

Jirgen Klop je drugi problem rešio promptno, selektor Muslin bi večeras mogao ovaj prvi; velška evropska bajka imala je svoje briljantno poglavlje, i hajde da im ne dozvolimo da naprave serijal. Pa da se od večeras oko 23 časa, neka su i Ćavi i Inijesta i Pirlo i Ćabi Alonso živi i zdravi i neka ih više niko ne uzima u usta u ovom kontekstu, stvari postave na pravo mesto.

Piše: Marko Prelević, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta;
Foto: Action Images.