PRELAZZI: Siseova odiseja

Bio sam, priznajem, uzbuđen kao na prvom sastanku kada je Đibril Sise stigao u Liverpul. Imao je reputaciju dokazanog strelca, bio je mlad, brz i bezobrazan, i iako je Žerar Ulije, koji ga je nagovorio da dođe na Enfild, tog leta napustio Englesku, ni novi menadžer, Rafael Benitez, nije imao zamerku na 14.000.000 funti plaćenih za asa Osera, oblikovanog sigurnom rukom večnog Gija Ruja.

Ubeđivali su navijači Liverpula tog varljivog leta, kada je odlazio Oven, a dolazio Rafa, jedni druge i sami sebe da je Sise prava stvar, ona karika koja nedostaje da se prvi put osvoji trofej Premijer lige.

U dve reči: nije bio.

I ko zna da li je za to bila kriva strahotna povreda već u oktobru, na meču protiv Blekberna, ili Đibril nikada i nije bio taj kalibar, već precenjena, ekscentrična i egocentrična primadona, tek njegova odiseja u Liverpulu bila je sve, samo ne uspešna...

Sem onog penala protiv Milana, u Istanbulu, koji je izveo kao da je to najnormalnija stvar na svetu – šutnuti penal Didi u finalu Lige šampiona, posle 3:3, tjah, mogu ja to – sve ostalo bilo je za zaborav... Ako ne računamo njegove istinski nezaboravne postupke van terena: od tuča ispred noćnih klubova, preko prebijanja žene, do uzimanja titule lorda.

Usledio je povratak u Francusku, a onda skok iz kluba u klub, i samo je u Panatinaikosu Sise bio onaj stari, mada je za to, ispostavilo se, više kriv (ne)kvalitet grčkog prvenstva nego njegov probuđeni ubilački instinkt. Stigao je, u jednom trenutku, čak i u Katar, vođen željom da što više zaradi, kad već nije mogao da postane veliki.

Nova destinacija Đibrila Sisea sada je ruski Kubanj, ambiciozni klub iz grada nadomak Crnog mora. I ne bi taj transfer bio toliko zanimljiv da Kubanj ne predvodi Dorinel Munteanu, Rumun koji je kao igrač bio sušta suprotnost Siseovim ludorijama: ovaj fajter, uvek pouzdan i uvek staložen, odigrao je čak 134 utakmice za reprezentaciju. Pitanje je zato kako će se njih dvojica slagati.

Bilo bi lepo da Sise pokaže da je makar nešto ostalo od onog talenta zbog kojeg ga je onomad jurilo pola Evrope, i one gladi za igrom zbog koje se vratio na teren mimo svih lekarskih prognoza. Inače će ostati samo još jedan od onih koji su mogli - al' zamalo.

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta