PRELAZZI: Priča sa severne strane

Ima i do klime, sigurno, do čvrstine koja se stekne gore gde udaraju kiše i tuku vetrovi sa Severnog mora, i do mentaliteta, miksa crnog humora i uvreženog šegačenja sa narodom s juga koji je nekada davno pokorio, ne i poklopio, prkosna plemena iznad Hadrijanovog zida.

Nametnuli su im jezik, okej, mada će ga ovi dovoljno iskvariti da će svako nepogrešivo znati odakle je govornik već kada otvori usta.

Tek, škotski menadžeri bili su neodvojivi deo istorije nekadašnje Prve divizije, pa onda i Premijer lige. Dva najveća kluba, Junajted i Liverpul, duguju im ime, uticaj i kredibilitet (ovih drugih ne bi ni bilo da nije bilo Škota!), jer su Mat Bezbi – inače, bivši igrač Liverpula – i Bil Šenkli, neko je već to negde u kamenu zapisao, činili ljude srećnim.

Ništa manje nisu to, u nekim narednim generacijama, uspevali Aleks Ferguson i Keni Dalgliš; i Arsenal je imao svog Škota, Džordža Grejema, a gore, u domovini, niko nikada nije radio kao Džok Stajn, mada bi mnogi tik uz velikane stavili i Džima Meklina i njegov Dandi Junated.

Ovi “lažni” stranci, na terenu i tik uz njega, bili su omiljeni stranci; i tako je bilo decenijama – u stvari, čak i početkom ove, i dalje ih je dosta radilo u najvišem rangu...

Danas su Škoti – o tome ćemo jednom drugom prilikom, Bože zdravlja baš uoči finala kvalifikacija za Evropsko prvenstvo – nacija koja može samo u prošlost i da gleda: ni fudbalera, ni stručnjaka, ni tima, ni ponosa, nimalo tranzicija u moderni fudbal nije bila nežna prema toj nekada velikoj sportskoj naciji, i poražavajuće zvuči činjenica da trenutno u Premijer ligi ne radi niti jedan škotski stručnjak, a da ih je nekoliko rasuto po nižim ligama, i da skoro nijedan nema ugled ni potencijal da dostigne one iz dva pasusa iznad.

Skoro nijedan, jer postoji Aleks Nil.

U poslovično ludom Čempionšipu – ove sezone Vest Brom i Lids kanda deluju kao da su odlučili da ne dozvole nikakvo iznenađenje, nikakvog padobranca, u poduhvatu povratka u Premijer ligu; no tek je sredina decembra i još svašta može da se desi – priča o klubu koji vodi harizmatični mladi Škot po imenu Aleks Nil prilično je skrajnuta.

A šteta, šteta je jer je to jedna dobra kontra svima koji zauzimaju više prostora u etru, i šteta jer ne možeš biti više “istorijski” od Preston Nort Enda.

Ne može se govoriti o prošlosti loptanja a da se ne pomene klub iz Lankašira: prve dve titule pripale su njima, 1889. i 1890. godine.

Biće i prvi osvajači duple krune u istoriji, biće i prvi klub koji se zalagao za profesionalizaciju igre i počeo da plaća fudbalere; biće sastav koji će zaigrati na Dipdejlu i nikada neće otići sa njega – ovaj stadion, ako je verovati enciklopedijama, nosi nezvaničnu titulu najstarijeg terena na kojem se i dalje igra fudbal – i biće, što možda godi uhu Aleksa Nila, tim koji će te šampionske titule osvajati sa ravno 90.9% Škota u ekipi, pošto je samo jedan član trijumfalne generacije bio Englez.

Taj Preston i danas je neka vrsta avangarde u Čempionšipu: iako su u vlasništvu jednog od najbogatijih ljudi u Engleskoj, starog Trevora Hemingsa, oni žive i traju baš kao Škoti iz ostrvskih viceva – kao najgore stipse, je li – i iz godine u godinu, a posebno otkako im je Nil na čelu, zauzimaju barem desetak mesta na tabeli više nego što bi smeli po kadru i proklamovanim ambicijama.

Prema nezvaničnim podacima, tek jedan primer, nijedan njihov igrač nije plaćen više od 10.000 funti nedeljno, a većina je daleko od te sume. Čak i za drugi rang takmičenja, to je sitniš. A ni u jednom prelaznom roku nisu potrošili više od dva miliona funti, kumulativno.

Ne gaji Hemings guju u džepu samo da bi dokazao drugima – a među tim drugima je, recimo, i basnoslovno bogati Stouk, koji se uprkos nedavnom premijerligaškom iskustvu i činjenici da ih sponzoriše gazda jedne čuvene kladionice, trenutno nalazi u zoni ispadanja! – da može i tako, već i zbog toga što je Preston dva puta u ovom veku bio na nezgodnom saslušanju kod poreznika Njenog kraljevskog visočanstva, i umalo bio ugašen.

Od tada se posluje domaćinski, a vreme je da se posvetimo pravom domaćinu, momku – tek mu je 38 leta – kojeg se prilježniji pratioci Premijer lige sigurno sećaju kao jednog od najmlađih menadžera u prvenstvu.

Sa Norič Sitijem, gde je došao nakon što je pokazao zube na rodnoj grudi, predvodeći maleni Hamilton i do jedne pobede nad Seltikom, izborio je plasman u najlukrativniju ligu na planeti, i dobro se, uprkos tankom kadru, borio sa alama; one sezone kada je Lester osvojio titulu, Norič je, podruku sa Aston Vilom i Njukaslom, ispao, ali Nil će otkaz dobiti tek na proleće naredne godine, kada je postalo jasno da od promptnog povratka u Premijer ligu nema ništa.

Neko drugi bi možda odustao i potuljeno se vratio tamo gde je najlagodnije, ali u Nilu je proradio onaj udarnik sa terena i hrabro je, svega dva-tri meseca posle odlaska iz Istočne Anglije, došao na stadion kojim huje istorija i, previše često, promaja.

Preston Aleksa Nila – neka nam ne zamere bolji poznavaoci, zaključak izvlačimo iz onih nekoliko utakmica koje smo gledali u ovoj i prethodnoj sezoni – ne može da se po tehničkim dostignućima i umetničkom dojmu meri sa Bilićevim Vest Bromom, Bijelsinim Lidsom, ni sa Fulamom Skota Parkera i Aleksandra Mitrovića ili Notingem Forestom Sabrija Lamušija (i taj je njegov mandat zanimljiva priča, koju ćemo ostaviti za neki bolji povod), ali ima u njima borbenosti i želje kakva, da uz svest o težini tih reči povučemo paralelu, krasi recimo Šefild Junajted Krisa Vajldera.

Pred utakmicu sa Lutonom – komentatori bi rekli, “jedna od najtežih”, pošto gosti važe za igrački najslabiji tim u čitavoj ligi – Preston zauzima mesto koje bi, da se sezona sada završi, vodilo u plej-of (a Aleks Nil nikada ne gubi u plej-ofu!).

I sve to uprkos, ili zahvaljujući, činjenici da su im najbolji igrači momci koji su već godinama tu, Jamajčanin Danijel Džonson i Škot, naravno da je Škot, Pol Galager, kojeg je Nil promovisao – rekosmo da oni baš vole da štede novac – i u trenera mlađih kategorija i zasad “dopisnog” člana stručnog štaba.

Nil, koji u mnogo čemu ima pomoć i prihvata savete Pitera Rizdejla, nekada alfe i omege onog moćnog Lidsa, staromodan je trener onoliko koliko je, da ga ponovo pomenemo, staromoran Kris Vajlder ili već oni drugi škotski heroji.

Ćelav i naboranog čela, izgleda mnogo starije nego što bi njegova krštenica rekla, ne libi se da svojim pulenima jasno kaže šta nije valjalo i šta bi mogli bolje (pod “jasno kaže” se, naravno, podrazumeva da ume da podvikne?), njegovi treninzi su često naporniji od utakmica za bodove, ali kažu i da pripremom za protivnike i analizom video i drugog sadržaja pokazuje da ume da prati trendove.

Nil je napravio odred koji bi u vatru skočio za onog do sebe, što je nekada, a posebno u tako tegobnim i dugim prvenstvima, mnogo važnije od suvog kvaliteta; i kada bi se Preston, posle ravno pola veka, nekim čudom vratio u Premijer ligu, bio bi to scenario o kojem bi se pisalo mnogo i rado, čak i više nego o onom malenom podvigu Hadersfilda od pre koju godinu.

Ipak je Dipdejl mesto istorijski važno za ovu igru skoro koliko i Old Traford, Enfild ili Vembli; i ma koliko moderno izgleda sada, i ma koliko ga navijači ne ispune do punog kapaciteta, ko zna kakve bi sve legende mogle da nam ispričaju te stolice, stative i linije.

Samo, da li je to moguće bez Aleksa Nila? Letos ga je, pre nego što su uspeli da angažuju Slavena Bilića, tražio Vest Bromvič; u toku sezone izaslanike je slao Stouk, ali Nil je ostao veran svojim momcima.

Barem zasad. Jer prosto je neverovatno da se njegovo ime još nije našlo u bubnju u kojem se izvlači novi šef Evertona; prošli put kada su iz Prestona doveli jednog Škotlanđanina, pa iako se on zvao Dejvid Mojes, imali su mnogo ugodniju deceniju od one koja je nastupila posle nje.

Kada bi Aleks Nil otišao na Gudison, bila bi to dobra stvar i po njega – i ovog puta bi zasigurno izborio opstanak – i za Premijer ligu, kojoj fali još malo ovakvih likova; samo bi Preston, avaj, morao da se pomiri da bi bez svog Škota vrlo verovatno nanovo postao klub koji živi u prošlosti.

ČEMPIONŠIP - 22. KOLO

Petak
Čarlton - Hal 2:2 (1:0)
/Pratli 34, Sar 50 - Bouven 47, Luis-Poter 90+6/

Subota
13.30: (4,20) Birmingem (3,50) Vest Bromvič (1,90)
16.00: (2,75) Barnsli (3,35) KPR (2,55)
16.00: (2,30) Brentford (3,35) Fulam (3,10)
16.00: (2,20) Bristol Siti (3,40) Blekburn (3,30)
16.00: (2,60) Derbi (3,10) Milvol (2,85)
16.00: (1,33) Lids (5,00) Kardif (10,0)
16.00: (2,60) Notingem (3,10) Šefild Venzdej (2,85)
16.00: (1,70) Preston (3,70) Luton (5,10)
16.00: (2,20) Stouk (3,35) Reding (3,35)
16.00: (2,00) Svonsi (3,45) Midlzbro (3,80)
16.00: (2,70) Vigan (3,10) Hadersfild (2,75)

*** kvote su podložne promenama

PIŠE: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta
Foto: Reuters

---

---