PRELAZZI: Ljudina koja jezdi stranputicom...

Kako je moguće da jedan tako divan dečko, ljudina, a iznad svega nesumnjivo talentovan fudbaler, već godinama jezdi stranputicom koja preti da mu ugrozi karijeru? Mangup sigurno nije, nije ni neradnik, nije ni od onih kojima su u životu važne samo pare – pa u čemu je onda „kvaka 22“ zbog koje će srpski fudbal ostati bez još jedne legende o desnom krilu koje ume da zaludi celu Evropu?

Kada se pojavio, bio je otkrovenje, skoro pa greška u sistemu srpskog fudbala koji je zaboravio na osnovnu odliku igrača: brzinu. Prodoran, vihoran, sa onim driblingom u trku po kojem se razlikuju dobra i bolja krila. Miloš Krasić, prvo u Vojvodini pa potom u hladnoj Moskvi, u dresu CSKA čiji je bio glavni šraf, motor i pogonsko gorivo, imao je sve predispozicije da postane genijalan, što mu je u jednom trenutku prorekao i čuveni časopis FourFourTwo.

Imao je naš fudbal fantastična desna krila, a činilo se da će se Krasić upisati među njih. Tamo, na levom boku, u Panteonu balkanskog (ali i evropskog) fudbala zanavek će stajati samo jedno ime – Dragan Džajić, ali s ove strane, Krasićeve prirodne, konkurencija je bila nešto žešća: od Tirketa, preko Ilije Petkovića i Zvezdana Čebinca, do nečega što je možda mogao da postane Dragiša Binić, samo da je mudrije hodio karijerom. I onda – zatišje.

Čekao se novi Petković, neki srpski Stenli Metjuz, neki domaći Garinča, neki Džaja, samo dešnjak, da najzad i taj bok bude snažan, a srpski ekspedicioni odred potpun.

Najzad je došao taj dečak, s imidžom Pavela Nedveda, dušom velikom kao Rusija, sa srcem koje nikada nije zaboravilo Mitrovicu, s Kosovom u glavi i dinamitom u kopačkama, i svi su bili oduvani kao levi bekovi kada bi se plavušan na njih ustremio...

Izgledalo je da će to biti karijera koja će se pamtiti i prepričavati: posle šest punih sezona u Moskvi, gde su ga obožavali, Krasić je bio na aukciji, a u publici skoro svaki bitan evropski klub. Odabrao ga je veliki Juventus, upravo da bi nadomestio odlazak fantastičnog Čeha u penziju – nadali su se u Torinu da navijači neće ni primetiti da je jedan dugokosi Sloven zamenio drugog: naprotiv, Krasić je izgledao kao da može i više od neuhvatljivog Nedveda; i početak je, uostalom, obećavao...

A onda se nešto dogodilo, neki loš „kvrc“ u maglovitom Torinu: kada se Juve preselio sa privremenog Olimpika na svoj novi stadion, Krasić kao da se u tom transportu negde izgubio i nikada nije pronašao sebe u Italiji. Vrata prema Zapadu su, makar privremeno, bila zatvorena i životni put je dečka s Kosova vodio baš tamo odakle su na njegovu domovinu krenuli osvajači, dobrih sedam vekova ranije.

Ni Istanbul nije bio bajka o kojoj bi zagrcnuto mogli da pišu svetski mediji: nije prošlo ni pola sezone, a Miloš je izgubio mesto u prvoj postavi, uglavnom je ulazio s klupe i nije pokazivao bogzna šta, da bi pre neki dan u anketi navijača popularnog turskog kluba – a oni na navijače polažu mnogo – bio izabran kao najveće razočarenje i kao igrač kojem bi vernici sa Šukru Saraćoglua najradije videli leđa, i to posle samo jedne sezone...

Kako je moguće da jedan tako divan dečko, ljudina koja tiho, a da to niko ne zna, pomaže naš narod na Kosovu, brižan suprug i otac, a iznad svega nesumnjivo talentovan fudbaler, već godinama jezdi stranputicom koja preti da mu ugrozi karijeru i ostavi ga na smetlištu asova koji su mogli, ali nisu uspeli? Mangup sigurno nije, nije ni neradnik, nije ni od onih kojima su u životu važne samo pare – pa u čemu je onda „kvaka 22“ zbog koje će srpski fudbal, kako je krenulo, ostati bez još jedne legende o desnom krilu koje ume da zaludi celu Evropu?

Krasić sada ima 28 godina. Najbolje je to doba za krilne igrače: brzina je još u nogama, a bubice iz mladosti – kerefeke i nepotrebni driblinzi, bežanje u sredinu terena, sebičnost – najzad su spakovane u ormar nepotrebnih stvari. Hoće li „srpski Nedved“ uspeti ponovo da pronađe onu ubojitost koja ga je dovela u Juventus i zbog koje su se tresle gaće levim bekovima širom kontinenta?

Ubeđen sam da hoće, i da nije rekao sve što je imao. Ako neki klub iz Španije ili još bolje Engleske – čiji su najveći timovi još dok je bio u Moskvi očijukali s njim – zaigra na džoker-kartu Krasića, ko sme da se kladi protiv njega? A onda će, sa tim kosovskim junakom koji diktira koračnicu po desnom boku, i reprezentacija Srbije da živne...

(foto: Action Images)