PRELAZZI: Kenedi Bakirsioglu, legenda našeg detinjstva

Kenedi Bakirsioglu – tako, vele, treba da se izgovara njegovo prezime, mada smo ga mi uvek uzvikivali sa tvrdim Č – osvojio je makar tri Lige šampiona, dva Kupa UEFA i još dve Lige Evrope, bio je prvak u Engleskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Holandiji, Škotskoj i Portugalu, ponekad iste godine.

Sa reprezentacijom Švedske je igrao makar polufinale Svetskog prvenstva, ha, nije mu bilo teško kada je u sredini terena imao podršku neverovatnog Čarlija Ejerholma i vihornog Stefana Selakovića; Kenedi Bakirsioglu je najbolji igrač na svetu, najbolji dribler i asistent i doneo je više radosti od svih ovih vaših mesija i ronalda, kunem se da je bilo tako.

Bilo je, možda, važnijih igrača na svetu, bilo je i važnijih igara nego što je Championship Manager 01/02, ali retko koji je donosio toliko radosti najširem dijapazonu ljubitelja fudbala, brojki u rasponu od 0 do 20 i danonoćnog sedenja pred računarom kao što je to bila baš ta verzija i baš taj Kenedi Bakirsioglu.

Okej, vi koji niste sekli vene na CM, FM i ostale inačice, ne morate da guglate ni da pomišljate da je vaš kolumnista pukao kao balon, kao "Save" od 15 megabajta i sedam sezona na starom Windowsu 98, jasno je da je da je Šveđanin asirskog porekla i pravoslavne veroispovesti, što je ime dobio po JFK-u, sve one gore pobrojane trofeje osvojio samo virtuelno, na našim računarima, u našim snovima, ali to ga ne čini manje važnim, naprotiv.

Često je FM ozbiljno gazio liniju "zdravog entuzijazma" i prelazio u opsesiju (jedan Englez, Džon Šarpls, napravio je Tviter nalog za Ivicu Štroka, igrača kojeg je 2019. doveo u Seltik i koji je na Parkhedu proveo 23 sezone), ali meni, kako sam već jednom napisao, nije nimalo žao što sam detinjstvo proveo buljeći u ekran i kvareći vid; žao mi je što to nisam radio još više, što još prilježnije nisam birao taj eskapizam što su nam podarili dobri ljudi iz kompanije Sports Interactive.

Bilo je, sem Bakirsioglua, još mnogo onih koji su makar nakratko preuzimali titulu najvažnijeg čoveka satkanog od nula i jedinica i najboljeg pojačanja koje možete da dovedete u svoj tim.

Članovi CM/FM sekte će vam i u gluvo doba noći nabrojati makar deset heroja: Andri Sigtorson, Černo Samba, Fredi Adu, Mark Ker, Dejvid Praton, Tonton Zola Moukoko, pa možda i najbolji špic kojeg nikada nismo videli, ali o kojem smo mnogo znali, neuhvatljivi Belorus po imenu Maksim Cigalko.

Taj Cigalko je umeo da od nejakog detešceta iz Minska postane zver koja teroriše planetu, a dovodio se iz Dinama za male pare, tek nešto više od prvog poteza koji je diktirao da uzmete Tariba Vesta “na free”; kada je Nigerijac jednog leta stvarno na isti način došao u Partizan, mi koji smo znali smo se samo slatko nasmejali...

Ali otišli smo previše u prošlost, vratimo se Kenediju Bakirsiogluu, različitom posve od ostalih sakrivenih dragulja među kolegama.

Zašto različitom? Pa makar zato što je, za razliku od ostalih anonimusa koji nikada nisu zaista postojali – čak i ako formalno jesu – u “pravom” fudbalu, Šveđanin imao sasvim solidnu karijeru (iako terabajtima daleko od one koja mu se predviđala na prelazu dva milenijuma!), pa onda još važnije od toga, zato što Kenedi Bakirsioglu ne samo da i dalje igra za svoj Hamarbi, i ne samo da je postigao sjajan gol iz slobodnog udarca u 24. kolu Allsvenskana, kada je Hamarbi sa 3:0 pregazio posrnulog velikana Geteborg, zadržao treće mesto i održao krhku nadu da je AIK dostižan i da se može boriti za titulu.

Ne samo to, nego je Kenedi Bakirsioglu, skoro dve decenije pošto smo prvi put čuli za njega, ponovo postao “viralan”, a zvezda svih svetskih sajtova.

Videli ste možda, Bakirsioglu je sa skoro trideset metara probušio golmana, a onda se desio neverovatan trenutak: dok je “desetka” Hamarbija trčala da sa navijačima na Stokholm Areni proslavi pogodak, jedan od njih je bacio plastičnu čašu piva i Kenedi ju je uhvatio, u letu, pa je onda promptno iskapio i pao u zagrljaj fanova. Onim “našim” rečnikom, a znaće i on vrlo dobro šta to znači: finishing/catching/drinking – sve po 20...

Momak rođen u Sedertaljeu, kojem će se prerano pojaviti ćela na temenu, zbog čega će izgledati kao neki svetac sa freski u crkvama u kojima se sakupljao njegov narod, logično je započeo karijeru u Asiriski, timu što okuplja talentovane klince iz aramejske dijaspore (kao da druga i postoji!), ali će prvi put za ozbiljno zaigrati fudbal u Hamarbiju, s kojim će 2001, kao dvadesetogodišnjak, osvojiti prvu i zasad jedinu titulu prvaka Švedske.

Narednog leta, Bakirsioglua će videti i Beograd: bio je sudionik u onom dvomeču sa Partizanom u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a tada je mnogima od nas bio i prvi susret sa tim momkom.

Videli smo, najzad!, kako izgleda tip koji bi u igri brzo prerastao Hamarbi i postao kadar za velika dela. Srbiji se, doduše, nije radovao, pošto je Partizan, sa Vukićem, Lazovićem, Ivićem, Ilićem, Ilijevim, pregazio švedskog prvaka sa 4:0...

Bakirsioglu je iz Hamarbija prešao u Grčku, u Iraklis, ali ga je posle svega godinu dana pokupio Tvente. U jednoj sezoni Eredivizije postigao je čak 15 golova, zbog čega će oko na njega baciti slavni Ajaks.

Neki su već tada proredili svoje druženje sa menadžerima, desili su se život, poslovi, problemi, kafane (uglavnom tim redosledom), ali jednostavno smo morali nazdraviti mudrim skautima iz Sports Interactive, pošto je makar na jednu sezonu zaličilo da će Kenedi ispuniti svoj kismet.

Nije ga voleo Marko van Basten, pričaće kasnije, pa nije iz Holandije prešao u neki mnogo platežniji klub i osvojio sve one Lige šampiona s početka ovog teksta; pa ipak, igrao je za četvorostrukog prvaka Evrope, i to tri sezone, a u rano proleće 2008. na stadionu Artemio Franki postići će čudesan gol kojim će Ajaks izbaciti Fiorentinu iz šesnaestine finala Lige Evrope.

Nama je, opet, i to bilo normalno, jer ako neko ume da postigne spektakularan pogodak – i ne pričamo samo o onome što se desilo protiv Geteborga, pivom zaliveno, već i o slovima koja su promicala po našim ekranima – onda je to bio Kenedi Bakirsioglu, kojeg smo, pre nego što je banuo u Beograd, zamišljali kao nekog švedskog Pavela Nedveda i švedskog Zinedina Zidana, o jednom trošku.

Naravno, njegova popularnost koja je sezala daleko, daleko više od sporedne uloge u Ajaksu, tek 14 mečeva za reprezentaciju Švedske ili pregršti golova koje je dao u svojoj poslednjoj inostranoj stanici, Rasingu iz Santandera, nije mu bila nepoznata.

Jednom prilikom, Kenedi se pohvalio novinarima da je i sam vrlo često umeo da zaigra Championship i Football Manager.

“Uzeo bih Mančester Junajted i odmah potpisao sebe”, pričao je, garant s blagom notom gorčine u glasu i žalom što fudbal nije makar malo više kao kompjuterska igra. Jer, dok je još bio u Asiriski, zvao ga je Aleks Ferguson da dođe na probu na Old Traford, i nije zadovoljio velikog Škota...
“Stavio sam sebe u sredinu, a Bekama gurnuo na desnu stranu. Doduše, puštao sam njega da izvodi slobodne udarce. A onda sam uzeo i Barselonu, pa prebacio Ronaldinja levo. Znam da je igra, ali bilo je čudesno što sam bio u tom timu, sa tim saigračima.”

Danas je Kenedi Bakirsioglu, na žalost svih nas koji smo odrasli s njim, na samom kraju svoje karijere.

Najavio je da će okačiti prave kopačke o klin na kraju ove sezone; i postojaće, od tada, samo na viralnim klipovima, u sećanju navijača Hamarbija, kao i na svim starim “sačuvanim igrama” na hard-diskovima što su odavno završili po kojekakvim podrumima.

Ali pre toga, ovog vikenda će na gostovanju Bromapojkarni opet zauzeti svoje mesto u srcu navale Hamarbija, uradiće sve da njegov tim nastavi seriju dobrih rezultata i zadrži mesto koje vodi u evropska takmičenja dogodine, a potom će se dogoditi još dve veoma značajne stvari.

Drugog novembra Kenedi Bakirsioglu će napuniti 38 godina i koristimo ovu priliku da mu unapred čestitamo rođendan; drugog novembra – a vi samo sanjajte da je posredi slučajnost – izaći će i nova verzija igre koja ga je proslavila, Football Manager 2019.

Zato u slavu onog popijenog piva prošlog vikenda, ali mnogo više u slavu svih neprospavanih noći i svih titula koje nam je doneo a da to nije ni znao, učinite dobro delo, dovedite Kenedija Bakirsioglua u svoj tim, pustite ga da igra u sredini, a Modrića i Firmina i Nejmara i koga već volite stavite na desnu stranu, da dobacuje loptu legendi Hamarbija i našeg slobodnog vremena...

ŠVEDSKA 1 - 25. KOLO:

Petak

Estersund - Dalkurd 3:0 (2:0)

Subota

Sirijus - Elfsborg 4:2 (2:2)
Geteborg - Treleborg 2:2 (1:1)

Nedelja

15.00: (2,60) Heken (3,20) Malme (2,60)
17.30: (6,00) Bromapojkarna (4,00) Hamarbi (1,50)
17.30: (1,25) AIK (5,20) Erebro (11,00)
17.30: (1,80) Norčeping (3,50) Jurgorden (4,20)

Ponedeljak

19.00: (1,75) Sundsval (3,50) Kalmar (4,50)

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta