PRELAZZI: Gazda Dejv

U Čempionšipu, tamo gde i dalje živi stari engleski fudbal, ipak je najbolja žurka. Shvata to ovih sedmica na malo teži način i Slaviša Jokanović, čiji je Votford upao u seriju loših rezultata, pa je ruka gazde Poca mahinalno krenula prema dugmetu koje otvara onu rupu u podu. I shvata to, na malo lepši način, Stiv  Meklaren, čiji Derbi Kaunti izgleda kao najozbiljniji kandidat za Premijer ligu...

Ali ništa nije zveknulo kao matori Dejv Vilan, gazda Vigana, i njegovo kontroverzno dovođenje Malkija Makaja, bivšeg menadžera Kardifa, koji je prošle godine dobio otkaz od gazde Vinsenta Tana nakon što su na videlo izašli SMS-ovi homofobične, rasističke, seksističke i svake druge -ičke sadržine.

A onda je Vilan, na svoju i Malkijevu žalost, odlučio da ga brani. I sve je otišlo dođavola.

Vilan je jedan od najživopisnijih likova u engleskom fudbalu, čija životna priča zavređuje pažnju nekog osebujnog scenariste. Bio je perspektivni fudbaler Blekberna kada je taj tim 1960. igrao finale kupa protiv moćnog Vulverhemptona. Vulvsi su poveli potkraj prvog poluvremena, a ostalo je taman dovoljno sekundi da krilo Norman Dili naleti na Vilana i slomi mu nogu. Izmena nije bilo, Roversi su nastavili sa deset igrača, Vulverhempton je dobio meč sa 3:0, a Vilan nikada više nije zaigrao profesionalni fudbal...

Pet i kusur decenija kasnije Dejv Vilan, uspešni biznismen, kao vlasnik Vigana, kluba koji je osam godina ranije bio petoligaš, izvodi svoj tim na onaj isti, samo skroz drugačiji Vembli, na finale onog istog, samo skroz drugačijeg FA kupa.

Autsajder Vigan, sa sjajnim Robertom Martinezom na klupi, čini nemoguće. Dok sudija pokazuje da će se igrati još tri minuta nadoknade vremena, dok navijači Sitija prevrću očima što Mančinijevi izabranici ne mogu da slome uporne igrače iz gradića nadomak Mančestera, Šon Maloni izvodi korner, a izmena Ben Votson uleće i lopta prolazi iza Harta.

Krug je zatvoren, Vilan je dobio svoje pročišćenje i bio bi glavni junak, i o tom bi se finalu i danas više pričalo nego o ispadanju Atletika te iste sezone...

...Samo da gazda Dejv nije zadrti tačerista, koji je tražio da se minutom ćutanja oda počast bivšoj premijerki, samo da nije torijevac koji nikako ne može da se otrese svojih predrasuda i koji se nadao da će njegova otvorena podrška konzervativcima u nekada rudarskom gradu biti nagrađena titulom sera.

Svoje pravo lice, na očaj politički korektnog dela engleske javnosti, Vilan će pokazati i ove sezone, prvo kada, ne hajući za optužbe, ponudi slamku spasa Makaju, a potom kada izađe pred novinare da objasni svoju odluku.

Za SMS u kojem je Makaj nazvao vlasnika Kardifa „žutaćem“, Vilan je rekao da ne vidi u čemu je problem, jer zar Azijati ne zovu sebe žutaćima? Za SMS u kojem je Makaj pričao o pohlepnom fudbalskom agentu koji je Jevrej, Vilan je odgovorio da „Jevreji jure novac više nego mi ostali“. Za SMS u kojem je Makaj komentarisao dolazak Korejca Kima u Kardif rečima da „valjda ima dovoljno pasa u gradu da ga nahranimo“, nije imao nikakav komentar...

Reakcija je bila hitra i panična kao što se samo da pretpostaviti. Glavni sponzor Vigana povukao je svoju reklamu s dresa kluba, a na Dejva se Vilana obrušila čitava kamara branilaca ljudskih prava. Bio je pod ogromnim pritiskom da ode iz fudbala, ali Margaret, zna dobro Dejv, to ne bi tako uradila.

Ostao je sam, nepokolebljiv, promrmljao neko izvinjenje na Bi-Bi-Siju, a potom nastavio da tera po svome, čovek koji je i dalje ubeđen da „žutać“ nije nikakva uvreda, čovek koji je čekao pola veka da ispuni svoj san.

U Čempionšipu je ipak najbolja žurka...

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

(FOTO: Action images)