PRELAZZI: Čovek koji je spasao Čelsi (VIDEO)

Romanu je već bilo svega preko glave. Njegova skupocena igračka mu je dosadila – setite se, bili ste mali, ali čak ni najšareniji automobilčić na baterije koji vam je doneo ujak „iz Njemačke“ nije mogao da vam drži pažnju duže od nekoliko dana; isto tako osećaju se bogataši kada uživo igraju Football Manager – i bio je spreman da digne ruke od Čelsija.

„Kaljinka“ se sve ređe pevala na Stamford bridžu, prošle su četiri godine otkako se Džon Teri okliznuo i predao ušati trofej Nemanji Vidiću, tri otkako su Barsa i sudije prevarile Gusa Hidinka, dve otkako je Anćeloti doneo poslednju titulu Premijer lige, a Romanu su titule Premijer lige postale nešto poput skupocenog kavijara sa šampanjcem, ili najlepših devojaka sveta – kad probate jednu, probali ste ih sve...

Želeo je Ligu šampiona, i nije mogao da je ima. Poslednji pokušaj s Andreom Vilas-Boasom, izgledao je mrtav kada je Čelsi u Napulju izgubio sa 3:1, i Roman je odlučio da ga više nije briga. Izguraće ovu sezonu, postaviće Roberta Di Matea na klupu i neće se ni pojavljivati u svojoj loži. Ovaj tim nema dovoljno kvaliteta da uradi nešto više u Ligi šampiona, a Di Matea navijači vole još od trenutka kada ga je Zdenjek Zeman proterao iz Lacija i ovaj je, poput trejlblejzera, zasnovao italijansku koloniju na Fulam roudu. Na leto ću, mislio je Roman, već pronaći nekog da mu utrapim Čelsi.

Bilo je lepo dok je trajalo, ali čak ni ja nemam toliko para, niti sam tolika budala, govorio je sebi bogati Rus.

No istorija je imala druge naume za Di Matea, Drogbu i ortake. Napoli su prošli na produžetke, Benfiku jedva, u Barseloni je izgledalo da je sve gotovo kada su im Buskets i Inijesta razvukli odbranu i kada je komandant Džon Teri dobio crveni karton u prvom poluvremenu, ali Ramires, već tada na nivo sprdnje podignuti Tores i kao klisurina postojan Bane Ivanović odveli su Čelsi u finale.

Ideš na noge Bajernu, pa još primiš gol u 83. minutu i sigurno je sve gotovo? Ne i za Drogbu – jedan korner i Bavarcima se opet priviđa Kamp Nou, kada su im to isto uradili Solskjer i Šeringem, kada im je pehar istrgnut u magičnoj noći Mančester junajteda, potom penali u kojima Čelsi ostavlja duhove Moskve za sobom i ovog puta Minhen suzama ne veruje...

Bila je to noć u kojoj je Roberto Di Mateo postao prvak Evrope, u kojoj je Abramovič nevoljno spoznao da sada mora da mu ponudi ugovor za stalno (koji će brže-bolje raskinuti već u novembru, svega pet meseci posle minhenskog krešenda), ali i noć koja je spasila Čelsi.

Da nije bilo Di Matea i Drogbe, Roman Abramovič više ne bi uložio ni penija u svoju avanturicu zvanu Čelsi. Da nije bilo Di Matea, danas se na Stamford bridžu ne bi pevale ode Murinju, ne bi bilo ni Fabregasa ni Dijega Koste. Da nije bilo Di Matea, Romanova igračka bi skupljala prašinu po sredini tabele Premijer lige u najboljem slučaju.

Roberto, Italijan iz Švajcarske koji je svojevremeno za svega 42 sekunde postigao gol u finalu FA kupa, najuren je iz Čelsija jer nije bio dovoljno „poš“ za Abramovičevu novu elitu, baš kao što to nije bio ni Rafa Benitez (mada će Španac na leđima nositi i balast navijačke mržnje).

Nudili su mu u međuvremenu poslove koje je redom odbijao i tek sada je prihvatio ponudu. A on zna i zašto je čekao: skoro u dan posle otkaza, samo dve godine kasnije, 25. novembra u Ligi šampiona Di Mateo će u Gelzenkirhenu, na klupi Šalkea, ugostiti Čelsi. Biće to prilika navijačima da mu se još jednom zahvale što je spasao njihov klub – i za to čašćen nogom u dupe – a njemu da se makar malo osveti bahatom Rusu.

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta.

(FOTO: Action images)