PREDSTAVLJAMO - CSKA iz Moskve: Ruski klub broj jedan, ravna linija, nula evra i eksperiment u špicu
Vreme čitanja: 5min | pon. 11.12.17. | 14:52
Vodi ih mlada trenerska zvezda koji je bio želja Crvene zvezde. Najkonstantniji su ruski klub, imaju novac ali ga ne troše, pobeđuju slabije od sebe i gube od jačih
Moglo je lakše, ali moglo je i teže. Crvena zvezda u šesanestini ifnala Lige Evrope ide na CSKA koji ipak spada u grupu nezgodnijih protivnika koje je mogla da dobije. Rusi su favorit u ovom dvomeču, ali bili su i mnogi drugi prethodne jeseni i leta pa su morali da pruže ruku crveno-belima.
Izabrane vesti
Od tri ruska predstavnika koje je Zvezda mogla da zvuče, CSKA je najozbiljniji. Možda je Zenit skuplji, mada je Lokomotiva trenutno prva u Premijer ligi, ali CSKA je najozbiljniji ruski klub u ovom veku. Od 2000. su u 17 sezona osvojili najviše titula u Rusiji - šest, i isto toliko puta bili vicešampioni. Postali su prvi ruski klub koji je osvojio međunarodni trofej kada su preko Partizana, a kasnije i domaćina Sportinga u Lisabonu došli do trofeja u tadšnjoj Ligi UEFA kupa.
Skoro da su uvek među prva dva tima u jakoj ruskoj Ligi i za razliku od Zenita, Spartaka, Lokomotive ili Rubina pokazuju konstantnost. Ona dolazi iz klupske stabilnosti i mudre transfer politike.
Zlatne godine CSKA su počele 2001. kada je promenjena vlasnička struktura. Multinacionalne kompanije su zajedno sa Ministarstvom odbrane Rusije preuzeli većinski paket od 51 odsto klupskih akcija, a za predsednika je postavljen milioner Jevhenij Giner. Nekoliko godina je klub sponzorisao Sibneft Romana Abramoviča, a kasnije je VTB banka postala finansijer Armejaca. Bogate ruske kompanije u sponzorskom pulu su garant da CSKA neće zapasti u probleme.
(2,80) CRVENA ZVEZDA (3,05) CSKA (2,70)
Sa trenerom Valerijem Gazajevim, i generacijom Ignaševiča, braće Berezucki, Žirkova, Krasića, Vagnera Lava, Karvalja, Jarošika, Dudua i ostalih je počela dominacija CSKA u ruskom fudbalu i najslavnija epoha u istoriji kluba. Gazajev je u dva mandata proveo ukupno šest godina na klupi Armejaca. Posle njega su promašili sa Zikom i Ramosom, da bi 2009. otpočela era Leonida Slutskog koji se zadržao na kormilu do decembra prošle godine. Nasledio ga je beloruski stručnjak Viktor Gončrenko koji je sa BATE Borisovim pravi čuda, a pre nekoliko godina je bio želja tadašnjeg Zvezdinog sportskog direktora Zorana Stojadinovića. Vidi se šablon... Domaći stručnjaci koji poznaju mentalitet su uspešni, skupi stranci su se pokazali kao promašaji. Gončarenko ima ogromno poverenje i poput Gazajeva ili Slutskog mu se predviđa nekoliko szeoina u klubu.
Pored toga što je u Rusiji postao klub broj jedan, CSKA je bio konstantan i u Evropi. Učesnici grupne faze Lige šampiona su bili u poslednjih pet sezona, a deset puta u minulih 14 sezona. Uglavnom su ispadali u grupi, ali nikada se nisu obrukali. Tačnije, samo jednom u ovom veku kada su u kvalifikacijama za Ligu šampiona ispali od švedskog AIK-a. Najveći uspeh su zabeležili u sezoni 2009/10 kada su jedini put prošli grupu, potom i Sevilju u osmini finala da bi ih u četvrtfinalu zaustavio kasniji šampion Inter. Dakle, i ovde se vidi konstantnost. Pobeđuju slabije od sebe, a gube od jačih. Tek ponekad se desi obrnuto.
Ravna linija se vidi i u sastavu tima i transfer politici. CSKA godinama drži na okupu neke igrače. Braća Berezucki su u klubu od 2001. godine, golman Akinfejev od 2003, Sergej Ignaševič od 2004. godine, levi bek Šenjikov je ponikao u klubu i igra od 2008. godine. Upravo je ta odbrana sa trojicom štopera zaštitini znak Armejaca. Akinfejev, Ignašević i braća Berezucki su odigrali na stotoine utakmica zajedno. Mogu da igraju zavezanih očiju, ali su već i u godinama kada više nisu tako hitri i okretni. Zato u poslednje vreme štoper Vasin ima veću minutažu od trojice veterana iz štoperske linije koji se menaju. Aleksej Berezucki se oporavlja od loma noge i najverovatnije neće biti spreman za duele sa Zvezdom, tako da se štoperska linija praktično zna. Šenjikov je standardan na levom beku, a Brazilac sa ruskim pasošem Manuel Fernandes na desnom.
Reprezentativac Golovin i Šveđanin Pontus Vernblom su dvojica igrača koja pod kontrolom drže sredinu terena. Makar je tako bilo do nedavno... Mladi Golovin je tehnički potkovaniji i opasniji po protivnički gol, ,može da igra i po starni. Snažni Šveđanin je klasičan zadnji vezni, ima razoran šut kojim i skok igru kojima može da zapreti protivniku. Najveći znalac u veznom redu je Alan Dzagojev, princ kluba kojeg CSKA nije ćeleo da proda prethodnih godina iako je imao sjajane ponude. Dzagojev je kalsična „desetke“ koja potezom može da reši meč, ali u zavisnosti od formacije mu se menja pozicija.
Ako Gončarenko igra 3-4-3, Dzagojev dejstvuje po levom krilu, ako je formacija 3-5-2, onda igra ispred Vernbloma i Golovina. Iskusni Izraelac Bibras Natho je takođe igrač koji ima bitnu ulogu u veznom redu, u zavisnosti od formacije. Dobra vest za Zvezdu je što CSKA neće moći da računa na ofanzivnog vezistu Georgija Milanova koji je nedavno polomio nogu i neće biti u konkurenciji za mečeve sa Zvezdom.
Možda i najslabija tačka Armejaca je napad. Brazilac Vitinjo je najbolji strelac ekipe, iako nije kalsičan centrafor već više krilni napadač. Zato je Gončarenko ove sezone u nekoliko mečeva izvodio eksperiment sa snažnim Vernblomom kao najisturenijim napadačem iako je reč o zadnjem veznom. U tom slučaju Natho uskače na njegovu poziciju u veznom redu. Dvojica mladića Žamaljetdinov i Čalov takođe dobijaju priliku, ali uglavnom ulazeći sa klupe. CSKA nema klasičnog „ubicu“ centarfora kao što je to nekada bio slučaj sa Vagnerom Lavom, Dumbijom, Necidom...
Moguće je da Armejci u januaru kupe nekog rasnog golgetera jer im je potreban. Za razliku od Zenita koji ume da se žiivljava na fudbalskoj pijaci i troši po 100.000.000 evra za prelazni rok, ili Spartaka i Lokomotive koji vole da preplate atraktivna imena, CSKA nije trošadžija. U prethodna dva prelazna roka, CSKA je potrošio NULA evra na kupovinu pojačanja! U poslednje tri godine su platili samo milion evra za pozajmicu Dumbije. Pomenutog Vitinja su kupili za 9.500.000 evra pre četiri godine, on se nije snašao, ali su ga pozajmlivali, vraćali, verovali u njega i na kraju ga dočekali. Dakle, CSKA ne baca uludo pare, kada nekog plati onda će mu dati milion šansi da im vrati. Imaju novac da potroše, ali ga ne rasipaju i to je filozofija kluba.
Strpljenje, upronost, marljivost, konstantnost... To je CSKA. Trenutno su peti na tabeli u Premijer ligi, a Krasnodar koji je Zvezda izbacila je treći. Ali Armejci imaju samo dva boda manje od drugoplasiranog Spartaka koji ih je pregazio u poslednjem kolu sa 3:0.
(FOTO: Action images)