Prave ljubavi se nikad ne završe: Kikiriki i brucoš koji je postao božanstvo (VIDEO)

Kakav je to igrač bio... Poslednji fudbalski kralj pre ere Ronalda i Mesija. Danas je na novom početku, ali njegove partije ostaju urezane u pamćenje svakome ko ga je jednom gledao. Pre cele priče o brazilskom fenomenu, prisetite se zašto je postao fudbaler kojeg niko nije mogao da mrzi. 

Priča ide ovako:

Bilo je to krizno leto kada se u Italiji trošilo daleko manje nego što je ta fudbalom zaluđena zemlja navikla. Prelazni rok je doneo tek par zvučnih imena. Juventus je na velika vrata doveo Nikolu Legrotaelja i Stivena Apiju, Roma je kupila Kristijana Kivua, a Inter Endija Van der Mejdea. Oni su bili zvezde prelaznog roka.

Milan je samo mesec dana ranije u jednom od najdosadnijih finala ikada osvojio titulu prvaka Evrope na Old Trafordu kada je Ševa poslao Bufona u jednu, a loptu u drugu stranu. Anćeloti je već stvorio onaj njegov čuveni tim i mnogi su smatrali da mu pojačanja nisu potrebna. Ipak, u Italiji se od velikih uvek očekuje da počaste navijače nekim novim imenom.

Milan je iz Rima za „dž“ doveo veterane Kafua i Pankara, a jedina suma koju su tog leta potrošili bilo je 8,25 miliona evra na Rikarda Isaksona Dos Leitea - Kaku. Mahom, zahvaljujući pritisku tadašnjeg skauta Leonarda koji je bio ubeđen da iz Brazila stiže njegov naslednik (iako je Kakin idol Leonardov nekadašnji saigrač Rai).
„To je kikiriki, ionako smo prejaki“, izjavio je u svom stilu Silvio Berluskoni komentarišući transfer Kake.

Milan je tog leta od eksperata i novinara pretpreo velike kritike. Kaka? Ko!? Čak im se Lućano Mođi javno smejao. Samo pet novinara je dočekalo Kaku na aerodromu Malpensa (prave Milanove zvezde sleću privatnim avionima na aerodrom Linate), čisto reda radi jer dolazi neki mlađani Brazilac o kome se malo zna. Istina, Kaka je već bio svetski prvak (2002.), ali je na tom Mondijalu odigrao samo 25 minuta u nebitnom meču protiv Kostarike. Mnogi će za par godina konstatovati da i slavni Ronaldo 1994. nije upisao ni minuta u Brazilovom prethodnom osvajanju planete. Zanimljiva sudbina dva fudbalska fenomena...

Ništa pikantno i kontroverzno nije doputovalo sa Kakom iz Brazila u Milano. Povučen tip, koji je odrastao u dobro stojećoj porodici u sređenoj Braziliji. Ni nalik fudbalskim mađioničarima iz favela, koji posle prvih para u Evropi postaju skandal majstori okruženi sponzorušama, prostitukama i fensi likovima na feštama do zore.

Zbog toga je skepsa bila velika i niko nije ništa očekivao od momka koji više liči na brucoša nego na fudbalera. Normalno obučen, sa normalnom frizurom i holivudski blistavog osmeha, mladi Brazilac je izgledao kako da mu imponuje sva ta medijska nepažnja. Iako je došao u tim gde su mu konkurencija Sedorf, Rui Košta, Rivaldo i Ševčenko.  Čak su mnogi ismevali i njegovo čudno ime Kaka. On je došao kao momak okrenut religiji i porodici, golove je posvećivao Bogu, zahvaljujući se što mu je omogućio da živi, hoda i igra fudbal posle strašne nesreće na bazenu kada je kao 17-godišnjak teško povredio kičmu.

Živa istina je da Karlo Anćeloti tada nije ni znao ko mu dolazi u tim. Šta više nije imao pojma ko je Kaka niti ga je ranije gledao. Na konferenciji za medije se izvlačio koristeći otrcane fraze „da je Kaka mlad i talentovan dečko, dobre tehnike, ali i da nije brz“. Tu se i odao. Mogao je sve da kaže, ali da nije brz!? Jasno je da ga dolazak Kake nije mnogo zanimao (kao ni kasnije Gurkufov, koji ipak nije bio Kakine sreće).

U farmerkama, beloj majici, sređene frizure sa štreberskim naočarima, Kaka se pojavio na prvom treningu u Milanelu, a Anćeloti ga je zezao:
„Student, jesli li rekao mami i tati da ne ideš u školu danas? Da li si pokazao ličnu na ulazu u Milanelo? Dobro nam došao“, smejao se popularni Karleto.

A, onda je zanemeo kada je počeo trening. Kaka je dobio loptu i ustremio se sa levog krila ka sredini. Đenaro Gatuzo je pokušao da mu priredi „dobrodošlicu“ u svom stilu i zaleteo se bodičekom u njega, ali mu je Kaka tako pomerio loptu i nestao da je popularni Rino pao na zemlju par metara iza njega. Dok je Kaka odmicao sa loptom, Gatuzo se sa travnjaka dernjao „vafankulo!“ Skoro 30 metara je vukao loptu i niko nije stizao ni da uleti klizeći, a onda je naleteo na najboljeg štopera sveta Alesandra Nestu i samo jednim cimom tela ga je „izbacio iz ležišta“.
„Sve mi je bilo jasno. Nije bio na Zidanovom nivou, ali znao sam da je blizu. Posle Zinedina on je najbolji igrač kojeg sam trenirao i bez premca najinteligentniji momak. Na svakom sledećem treningu je radio iste stvari. Nikada nije bio loš“, priznao je kasnije Anćeloti i otkrio da se u tom momentu osetio kao da su se nebesa otvorila i da je sa njih sišao fudbalski Bog lično.

Tada je potpisana presuda Rivaldu i igrač koji je par godina ranije bio najbolji na svetu, morao je ubrzo da pakuje kofere. Na minutažu je mogao da zaboravi... Zvezda je rođena.

U narednih  šest godina Riki je osvojio sve: Skudeto, Ligu šampiona, Superkup Evrope, Interkontinentali kup, Zlatnu loptu... U proleće 2007. naterao je Old Traford da mu aplaudira, Hajncea i Evru verovatno još boli glava od sudara kada ih je Kaka namagarčio.

Te godine je kao mačem sekao odbrane rivala. Bilo prodorima, bilo asistencijama kao što je bila ona Pipu Inzagiju u Atini.

Ali, Milan je sve teže balansirao sa budžetom i u januaru je prihvatio 125 miliona evra vrednu ponudu proždrljivog Mančester Sitija koji se pojavio ojdednom i počeo da kupuje sve što mu padne pod ruku. Milan je prihvatio, ali ne i Kaka. Te večeri se nekoliko stotina navijača okupilo ispred njegovog stana u ulici Santa Marija dela Gracije i skandiralo satima. Transparent „No Kaka – no party“ je na tek minulom meču protiv Fiorentine bio na svakih 20 metara stadiona.

Kaka je izašao na prozor i sa prepoznatljivim osmehom i dresom u rukama rekao je šta misli o selidbi u Mančester.

Samo četiri meseca kasnije, prodat je Realu za svetski rekord od 68,5 miliona evra. Milan ga je skoro primorao da ode. 
„Nismo u situaciji da odbijemo ponudu Reala“, rekao je tada Adrjano Galijani.

Kada je već morao, otišao je u najveći klub na svetu, a ne neku instant stvar poznatiju po ludoj braći Galaher nego po fudbalu.

Florentino Perez je samo mesec dana kasnije opet srušio rekord i upario Kaku i Kristijana Ronalda. Dva velika asa, dva neverovatna fudbalera, ali i dva različita sveta. Prva sezona je bila solidna, pošto pored Ronalda i Raula nije ni mogao, a niti je takav tip igrača, da se nameće za vođu. Uostalom, on ni u Milanu nije bio vođa pored Maldinija, Neste, Pirla, Sedorfa, Inzagija... „Samo“ je bio najbolji od njih. Ali, u leto 2010. posle Mondijala kreće pakao. Dva neprijatelja su uništila dobrog dečka iz Brazila: Povrede i Žoze Murinjo.

Jedna za drugom reađae su se povrede kolena, leđa i ona najteža u Kakinoj karijeri: hronična povreda prepona. Za to vreme, Murinjo je dresirao vojsku koja će ratovati protiv Barselone, počela je era Mesi – Ronaldo. Kaka nije bio iz te priče. Polako je počeo da pada u zaborav, a još kada je 2012. zajedno sa Ronaldom i Ramosom promašio u penal seriji protiv Bajerna, za Murinja je bio precrtan zauvek. U poslednjoj sezoni, Portugalac mu je u Ligi šampiona dao šansu samo sa klupe u meču protiv Borusije. Bilo je naznaka da je to uradio baš da Kaka ne bi otišao u neki drugi klub iz Lige šampiona. Pre dva meseca „Marka“ je i objavila da je Murinja bilo strah da pošalje Kaku u Mančester Junajted ili neki klub koji mu je ozbiljan rival u strahu da Brazilac ne proigra. Svo to vreme se provlačila priča o Rikijevom povratku u Milan. Patio je za San Sirom, Rosoneri su se srozavali bez njega. Zimus je bio na korak, ali Milan nije imao pare.

Konačno ovog leta, svi su videli da nema vajde da se priča nastavlja dalje. Iako je došao Anćeloti, bilo je već kasno za novu epizodu u njihovoj Saradnji. Isko i Bejl su nagovestili Kaki šta se dešava. Perez je ispao gospodin i častio Milan ustupivši im Kaku bez obeštećenja. Brazilac je smanjio platu sa 10 na 4 miliona evra po sezoni. Milan koji već par godina nije vrhunski tim, dočekao je svog izubljenog sina raširenih ruku kao da je stigao mesija. U 03.30 časova u ponedeljak je sve rešeno. Kaka je sledećeg jutra već stigao kući. Za razliku od juna 2003. ovoga puta su ga na aerodromu dočekale stotine navijača. Još njih stotine ga je čekalo ispred klinike gde je išao na lekarske preglede. Opsedali su mu auto, a njegov menadžer je bio toliko šokiran da je to sve snimao telefonom i okačio na Youtube.

Kada je sa balkona klupskog sedišta u Via Turati mahnuo okupljenim navijačima i stavio ruku na srce, bilo je jasno da veza nikada nije raskinuta. Na svečanoj večeri povodom od Galijanija je dobio tortu na kojoj je pisalo:
“Neke ljubavi se nikada ne završavaju.“

Šta je Milan odbio sa Kakom? I mnogo i malo. Mnogi će reći:
„Kakav je to igrač bio... Ali, nije to više onaj isti Kaka.“

Verovatno su u pravu. Ali u ovakvom Milanu, Kaka ima šansu da opet uživa na terenu, publika ima priliku da uživa uz vemelajstora koji je mnogo prijatnija pojava za videti na terenu, nego na primer Boateng. A, neki klinci poput Rikarda Saponare (kojem je Kaka idol) imaju šansu da stasaju uz njega kao što je on uz Milanove „senatore“ Maldinija, Pirla, Sedorfa, Gatuza.

Počevši od Gulita, pa do Ševčenka, nikada nijedan povratak na San Siro nije doneo istu fudbalsku muziku kao ranije. Žice ranije pokidane, nikada nisu mogle opet da se isto naštimuju.

Pred Kakom je poslednje veliko poglavlje u karijeri. Možda mu se vrati za one tri godine pakla kod Murinja. Trofeja sigurno neće biti kao ranije, s obzirom na onaj i ovaj Milan. Najveća nagrada za nekada najboljeg igrača sveta bi bila da se vrati u formu i obezbedi mesto u reprezentaciji za Mondijal u domovini narednog leta.

A, Milanovi navijači će opet moći da zapevaju:
„Siamo venuti qua, per veder seganre Kaka“ („došli smo ovde da vidimo kako Kaka postiže gol“).

Možda je izubio na brzini, eksplozivnosti, elastičnosti, ali za fudbal važi da je kao vožnja biciklom: Ko ga jednom nauči, nikada ga ne zaboravi. Zato će Kakin novi početak biti najznačjniji trenutak za Milan u posednjih par godina.