POZORIŠTE U CRNO-BELOJ KUĆI: Đurine čarolije

U putujućem cirkusu, kako je Nenad Bjeković, sportski direktor s najdužim stažom u Partizanovoj istoriji, slikovito i jezgrovito definisao još malo pa petogodišnju tragikomičnu predsedničku vladavinu svog odbeglog „štićenika“ Dragana Đurića, nikada dovoljno smeha i suza. A ni „pogibije“ akrobata na bodljikavoj žici autoritarne, šićardžijske i autistične politike prvog čoveka srpskog šampiona, njegovih poltrona i(li) čuvara iz Uprave, čuvenoj koliko po rekordnoj seriji titula toliko i po jednokratnoj upotrebi ljudi od velikih imena i sportskih karijera.

ISTA SERIJA, NOVA EPIZODA

Odlazak sportskog direktora Ljubiše Tumbakovića na trenersku klupu kineskog Vuhana nije nikakvo iskakanje iz sistema nego samo nova epizoda crno-belog „Pozorišta u kući“, repriziranog koliko i istoimeni kultni televizijski serijal, koji (gle, simbolike) baš ovih dana ide na Javnom servisu Đurićevog veoma dobrog prijatelja Aleksandra Tijanića. Iz istih ili sličnih razloga, Humsku su napustila i  oba prethodnika najtrofejnijeg stručnjaka od osnivanja Parnog valjka.

Ivana Tomića je u fotelju, pravo iz kopački, stavio nekadašnji predsednik Nenad Popović, a posle dve i po godine ključeve kancelarije uzeo mu je (još) nesmenjivi i državi nedodirljivi vlasnik nekoliko sumnjivo privatizovanih i na rub propasti dovedenih preduzeća, s jakom zaleđinom u političkim centrima moći. Surov prema svakome ko, na ovaj ili onaj način, ugrozi omiljeno mu i do savršenstva razrađeno geslo „od danas do sutra, po mogućstvu za džabe i za svoj džep“ komandovanja Partizanom. Takođe bivši igrač Mladen Krstajić usudio se da to javno učini, pa je umesto sporazumnog  raskida ugovora popio otkaz.

„ZLATNA MALINA“ ZA GLUMU

Prvi je otišao u potpunoj tišini, bez naknadnog medijskog osvrtanja na motive i okolnosti prevremenog rastanka s klubom, koji je po istoj matrici, iz tadašnjeg sportskog sektora, pustio niz vodu i tandem nekadašnjih asova s terena Zoran Mirković (potpredsednik) – Gordan Petrić (generalni sekretar). A drugi uz jake reči i teške optužbe. „Slučaj Tumbaković“ doneo je tri novine. Jedini čovek koji je digao ruku za Savu Miloševića na klupskoj skupštini na kojoj je Đurić izabran za predsednika nije sačekao kraj (polu)sezone već je aterirao u jeku prvenstva. I odmah pronašao novi posao, pošto je pompezno ispraćen s Topčiderskog brda.

Amaterska gluma u poslednjem činu toliko puta viđene (melo)drame nije međutim mogla da zavara nijednog posmatrača zdrave logike. Namešteni osmesi i razmena patetičnih oproštajnih rečenica, pojačani međusobnim divljenjem i tepanjem, nisu mogli da sakriju, daleko van stadionskih zidina, poznatu istinu o, nekada manjem a nekada većem, animozitetu na relaciji uprava – direktor, a Đurićeva prafraza narodnjačkog stiha o „Prokletoj Americi“ (u njegovoj verziji Kini), proklinjanje novca i nervozno tupkanje po mikrofionu preko noći postali su hit na Jutjubu.

JAKA PONUDA, SLAB IZGOVOR
Teško da ima mnogo onih koji su progutali serviranu priču o ogromnom novcu kao isključivom motivu Tumbakovićevog transfera usred još nerešene borbe za šesti uzastopni trofej, samo nekoliko nedelja posle serije loših rezultata i igara koji su Partizanovu prednost nad prvom pratiljom Crvenom zvezdom s lagodnih „plus 11“ spustili na mnogo lakše dostižnih „plus četiri“. Imao je takvih, ako ne i jačih ponuda Tumbaković za godinu dana direktorovanja i od bivšeg kluba u Kini – Šandonga i od Pekinga (potpisao predugovor u jednom trenutku), ali je svoju čvrsto datu i dosta puta ponovljenu reč o nenapuštanju, kako je voleo da kaže, dugoročnog projekta s crno-belima pogazio baš posle prepirke s nekim članovima UO na poslednjem Sekretarijatu kluba. Ni, kobajagi slučajno slikani, ručak pomirenja s Đurićem, uz neizbežno prisustvo dežurnog „unproforca“ u liku potpredsednika kluba i moćnog državnika iz redova Socijalističke partije Srbije Branka Ružića, ni uobičajena zakulisna posrednička intervencija i dalje veoma  uticajnog bivšeg generalnog sekretara crno-belih Žarka Zečevića nije uspela čak ni da odlože odavno očekivani rastanak.

Kao što je nekadašnji Zvezdin golman Vladimir Stojković imao apsolutno pravo da, spasavajući karijeru, dođe u redove večitog rivala, tako se ni Tumbakoviću ne može zameriti beg za zovom novca, daleko od štetočina iz UO. Ali nije malo Grobara koji mu nikada neće oprostiti što je zbrisao kada je ekipi bilo najteže...
SVAKI MEČ KAO RAT

I da je ostao, popularni Tumba ne bi bio od pomoći igračima na samom terenu, ali je tajming njegovog napuštanja broda havarisanog protiv Hajduka, Slobode i Vojvodine loša poruka i zao primer ljudima iz svlačionice, koji posle poslednje reprezentativne pauze toliko ne liče na sebe da su Grobari jedva preživeli čak i pobede nad Javorom i Radom. A valja sačuvati hladnu glavu, kakav takav mir u Zemunelu i razliku do majskog derbija s Crvenom zvezdom, tri kola pre kraja trke za titulu, na čijem bi završetku toliki u zemlji voleli da vide pola decenije drugoplasirane komšije iz Ljutice Bogdana. Pitanje je samo koliko u četi trenera Vladimira Vermezovića ima sposobnih da se izbore s unutrašnjim talasanjem i bočnim udarima. Da li će to biti stariji deo tima predvođen, u ovakvoj postavci stvari, nezamenjivim kapitenom Sašom Ilićem, klinci iz klupske škole fudbala afirmisani u vreme Tumbakovića, poput špica ogromnog potencijala Mitrovića ili neki od brojnih novajlija kupljenih, pozajmljenih ili bez evra obeštećenja angažovanih u prošla dva prelazna roka, kao što su Kojić i Luka.
Učinak doskorašnjih saigrača Rada u odlučujućoj fazi Superlige biće jedan od kriterijuma za definitivnu ocenu rada bivšeg sportskog direktora, koji je u isto vreme pametno insistirao na pružanju šanse klincima iz sopstvenog pogona i pravio promašaje u selektiranju igrača iz drugih sredina. Uz uvek prisutni ograničavajući faktor u vidu mešanja uprave u trgovinu igračima i večito nepoznatu jednačinu u klupskoj kasi, koja se puni maltene samo novcem od prodaje sve mlađih talenata.

NEKA SE SPREMI VERMEZOVIĆ

Ne treba biti naročito pametan, čak ni specijalno obavešten da bi se znalo ko će se uskoro uhvatiti za spoljnu stranu brave ulaznih vrata u Humskoj. Nije pitanje da li će već kada će se Vladimir Vermezović pridružititi Slaviši Jokanoviću, Goranu Stevanoviću, Avramu Grantu i Aleksandru Stanojeviću na spisku šefova struke koji su prodelifilovali Partizanom u Đurićevoj eri. Opšte je poznat njegov manir bušenja i rušenja trenera praktično od dana njihove promocije, a Čika Crni mu je prečesto davao povoda za pregovore s eventulanim naslednicima. Pošto je Vermezović nakon povlačenja Tumbakovića ostao bez čoveka koji ga je više puta spasavao od smene, kojoj je druga, takođe vrlo važna, kočnica obaveza isplata kompletne sume novca u slučaju otkaza, svaka nova eventalna greška u koracima ubrzaće kraj njegovog drugog trenerskog mandata na klupi kluba čiji je dres nekada i sam nosio.

„Đurić i mornari“ već su sastavili listu želja, s nekoliko domaćih stručnjaka, na čelu sa strategom klupske filijale Teleoptika Vukom Rašovićem i više stranaca čiji bi dolazak makar marketinški zamaskirao pogrešne odluke i izbore onih koji bi trebalo da vode računa o Partizanovoj budućnosti.

BITKA ZA PARTIZAN (NI)JE GOTOVA

Suprotno zakonima prirode, zime su u Humskoj poslednjih nekoliko sezona vrelije od leta, ali to ne znači da bi ovo moglo proći bez uzbuđenja. I to ne samo u traženju novog šefa stručnog štaba i sportskog direktora, čija se fotelja (zasad izokola) nudi čak i oteranom buntovniku Krstajiću, odnosno kupoprodaji fudbalera kojih će, shodno skrojenom planu restrikcije, biti malo ili nimalo iz inostranstva ako budu pronađeni oni spremni da potpišu godišnju zaradu u najvećem iznosu od 150.000 evra ili za taj novac ostanu u Partizanu. Uveliko se šuška o ponovnom pokušaju smene predsednika Đurića, u paketu s kompletnom klupskom vladom ili njenom velikom većinom. Sve je to, naravno, nemoguće bez dila Srpske napredne stranke čiji je prvi čovek i potpredsednik Aleksandar Vučić žustro pokrenuo, pa upadljivo usporio istragu privatizacije Đurićevog Veterinarskog zavoda i Socijalističke partije premijera Ivice Dačića, čiji funkcioneri Branko Ružić i Mile Jovičić s pozicija potpredsednika Partizana i te kako utiču na funkcionisanje crno-belog rudnika para.

Kandidata za eventualnog naslednika aktuelnog predsednika kluba ima više, a najviše se traže među tajkunima, poput recimo Miroslava Bogićevića (izvisio dva puta) i bivšim asovima, od kojih se najčešće pominju Predrag Mijatović i direktor svih reprezentacija Savo Milošević, ne baš tako davno ljuta opozicija Đuriću i prvom čoveku Fudbalskog saveza Srbije Tomislavu Karadžiću, a sada rado viđen gost prvog i čovek od poverenja i zadatka drugome.

Piše: Olgica Nikolić
olgica.nikolic@mozzartbet.com