Potpis koji je promenio istoriju fudbala

Najveći među najvećima opis je koji možda i najbolje pristaje Realu, klubu koji je pre samo dva meseca prigrlio jubilarnu 10. evropsku krunu i klubu u kojem sam rezultat nije dovoljan ako publika ne uživa. Ali, po završetku Drugog svetskog rata madridski tim nije bio ni izbliza nalik Galaktikosima modernog doba. Barselona je bila ta koja je dominirala fudbalom na Pirinejima.

Između 1948. i 1953. katalonski klub je osvojio četiri titule prvaka. Real je bio daleko od kluba kakav je danas – kluba koji sada uživa u blagodetima globalizacije i maltene neograničenog budžeta nastalog zahvaljujući statusu najvećeg.

Sredinom prošlog veka Real je pokušavao da se vrati na staze uspeha, a težak zadatak pripao je čoveku po imenu Santjago Bernabeu, mlađima poznatijem po stadionu Kraljevskog kluba . Bernabeu je izgradio stadion Šamarten od 75.000 mesta (kasnije proširen na 125.000) i udario temelje finansijske eksplozije u Madridu. Ali, jedna druga investicija se ispostavila kao možda i važnija – dovođenje jednog jedinog igrača – Alfreda Di Stefana.

La Saeta Rubia (Plava Strela) nije bila zvučno ime na Starom kontinentu, iako je u Argentini i Kolumbiji već osvojila šest titula. Priča se da je na debiju za River Platu postigao gol posle samo 15 sekundi. Bio je član legendarnog napada Milionera iz Bogote poznatog po nadimku "La Maquina". Mašina!

Ali, posle štrajka igrača u Argentini 1949. prešao je u Milionarios iz Bogote. U to vreme u Kolumbiji je besneo građanski rad (u naredne tri godine živote je izgubilo oko 280.000 ljudi), ali je "Ballet Azul" (Plavi Balet, nadimak Milonariosa) naciji koliko-toliko vraćao osmeh na lica. Zbog sukoba u zemlji FIFA je suspendovala kolumbijsko prvenstvo, pa su propisi mogli da se zaobiđu i - paradoksalno - u klubove dovedu velike inostrane zvezde poput Di Stefana. Ali, 1951. Kolumbija je vraćena u članstvo FIFA. Uslov je bio da se timovi reše stranaca.

Zauzvrat, klubovi su mogli da igraju unosne prijateljske utakmice po drugim zemljama, pa je tako Milionarios 1952. redom išao u Urugvaj, Peru, Argentinu, Boliviju i na kraju Španiju u kojoj je pobeđivao u Valensiji, Sevilji i na kraju Madridu.
"Ovaj mali miriše na dobar fudbal", rekao je Bernabeu kada je opazio Di Stefana, dok je Miguel Munjoz, kasnije Di Stefanov saigrač rekao…
"Bilo ga je svuda – u odbrani, u vezi, u napadu… Trčao je za trojicu! A kada je imao loptu mogao si da se pozdraviš sa njom i da se nadaš da će je dodati nekome".

Međutim, nije to primetio samo Bernabeu. Barselona je imala svog čoveka na tribinama – Pepea Samitijera.

Barsa je, štaviše, bila mnogo bliža dogovoru sa Di Stefanom, ali je situaciju komplikovalo to što su prava na argentinskog asa polagali i River i Milionarios. Advokat Ramon Trijas Fargas, zadužen za pregovore, postigao je sporazum sa Riverom, ali ne sa Milionariosom, kojem se nije dopadao agresivan nastup Barse, a nije želeo ni da pređe preko duga od 5.000 dolara koji je trebalo da vrati sam Alfredo. Čovek po imenu Buskets-Baro, direktor Santa Fea, gradskog rivala Milionariosa, navodno je čak pretio da će uz saglasnost igrača sam odvesti Di Stefana u Španiju ako ovi nastave da zatežu.

Posle turneje po Venecueli Di Stefano je izgubio strpljenje i odbio da se vrati u Kolumbiju. Otputovao je u Barselonu, pa su katalonski mediji pisali da je posao zaključen. Trijas Fargas je uspeo da cenu od 40.000 dolara spusti na svega 10.000, ali uz obavezu Blaugrane da isplati Di Stefanov dug… Sve je propalo kada je predsednik Barse Marti Kareto izneo ultimatum da se ne ide preko 10.000 dolara.

U priču tek tada ulazi Real, iako je u međuvremenu u Španiji zaživelo pravilo po kojem je bilo zabranjeno dovoditi strance. Ali, napravljen je izuzetak pod uslovom da Barselona i Real pristanu na neverovatan kompromis. Da Di Stefano tokom naredne četiri sezone igra godinu za godinom - čas za jedne, čas za druge?!

Ugovor je potpisan 15. septembra 1953. ali katalonska javnost nije takav sporazum ljutih rivala prihvatila sa razumevanjem, pa je Kareto morao da podnese ostavku. Devet meseci kasnije privremeno rukovodstvo Barse je pristalo da Realu prodao svoj deo ugovora za 5,5 miliona pezeta. U Barseloni i dalje tvrde da su sve to uradili pod pritiskom generala Franka, ali je bilo i glasina da su Madriđani potkupili Kareta da sabotira svoj klub.

Nekoliko nedelja posle svega Di Stefano, koji je za prethodna tri meseca odigrao svega tri prijateljske utakmice za Barsu, našao se na protivničkom delu igrališta. Posle samo 10. minuta igre pogodak Di Stefana u debitanskom El Klasiku, potom još jedan, između toga i asistencija… Kraljevski klub je slavio sa 5:0.
"Celo fudbalsko igralište stalo je pod njegove kopačke… Menjao bi strane i ritam igre od lenjog kasa do nezaustavljivog ciklona; bežao je čuvarima bez lopte, tražio vazduh kada se igra gušila… Nije stajao", napisao je čuveni novinar Eduardo Galeano.

Barsa se u revanšu osvetila pobedom od 5:1, ali je Di Stefano sa 27 golova Realu doneo prvu titulu posle 21 sušne godine. U narednih 16 bilo ih je još 12. Za pet uzastopnih evropskih kruna već svi znaju.

Počivaj u miru Alfredo…