Potera za najvećim - koliko je realno?

Prvi trofej u 2019, drugi u sezoni, četvrti sa Mančester Sitijem, 25. u karijeri... Pep Gvardiola, po mnogima najbolji trener današnjice polako ali sigurno ispunjava obećanje - ide po sve pehare ove sezone! A u usput ispisuje istoriju. Još nema ni 50, tako da opasno preti da postane najtrofejniji stručnjak svih vremena. 

Njegovi Građani sinoć su posle izvođenja jedanaesteraca savladali Čelsi u finalu Liga kupa Engleske. Neko će reći - ne mnogo značajan trofej, baš kao ni onaj prvi što je osvojio ove sezone - Komjuniti šild - koji na Ostrvu gotovo da uopšte ne cene, međutim trofej je trofej i piše se u trenerskoj biografiji. A Pepova od sinoć broji 25, sa sva tri kluba što je do sada vodio: Barselona, Bajern i Mančester Siti. 

Deluje kao da je u poslu mnogo, mnogo godina, a zapravo tek ove sezone slavi desetu u trenerskim vodama. Prosek je lako izvući - dva i po pehara po takmičarskoj godini. Za one koji ne znaju da se malo podsetimo. Gvardiola je sa Barselonom uzeo najveći broj trofeja, čak 14: tri titule šampiona Španije, dva Kupa Kralja, tri domaća Superkupa, dve Lige šampiona, dva evropska Superkupa i dve klupske titule prvaka sveta. I sa Bajernom je tri puta postao šampion Nemačke, na šta je još dodao dva DFB kupa, jedan Superkup Evrope i FIFA Svetsko prvenstvo klubova. Nije uspeo iz tri pokušaja da uzme Ligu šampiona (tri polufinala), što je pred njega postavljeno kao glavni cilj, pa je napustio Minhen. 

Kada je došao u Englesku u prvoj godini nije postao prvak, titulu mu je uzeo Konteov Čelsi, ali već naredne sezone okitio se najvrednijim trofejom i na Ostrvu. Posle će doći pomenuti Komjuniti šild i dva Liga kupa.  

Naravno, raspodela onih glavnih priznanja za ovu sezonu tek sledi. Siti se približio Liverpulu na bod, trka za šampiona potpuno je otvorena, dok je u Ligi šampiona Pepova mašina jedan od glavnih favorita za podizanje "ušatog". A to mu je, kao i u Bajernu, prevashodni cilj... 

Kada pogledamo večnu tabelu trenera sa najviše trofeja, prvo što upada u oči jeste činjenica da je Španac sinoć sustigao svog velikog rivala Žozea Murinja. Sada su obojica na koti 25, s tim da Posebni ima nekoliko godina rada više iza sebe. Gvardioline naredne "mete" su Luis Felipe Skolari i legendarni Škot iz Seltika Džok Stajn, sa po 26 pehara. Onda slede Hicfeld (28), Lobanovski (30) i Lučesku (32), te na samom pijedestalu neprevaziđeni Ser Aleks Ferguson (49).  

Neko će reći da je Fergijeva velika prednost to što je proveo 26 godina u klubu koji je apsolutno bio dominantan i za to vreme osvojio 38 naslova. Da će iz tog razloga Pep teško do trona. Ali treba imati u vidu i kako je Gvardiola od odlaska iz Barse birao. A birao je vrlo promućurno. Sa Bajernom mu niko nije mogao ništa u Nemačkoj i tu je pokupio sve što se moglo. Kada se odlučio za Siti znalo se da dolazi u mnogo težu igu, međutim toliko je uložio u tim da je postao gotovo jednako dominanat kao sa Bavarcima. Doduše, sada mu Klop sa Liverpulom pravi probleme... 

Suština je sledeća - ukoliko kada ode iz Engelske ponovo stvari tim s kojim će da hara, ni Fergi neće biti bezbedan na prvom mestu ove liste. 

Evo šta kaže matematika...

Ferguson se povukao u 71. godini, posle 39 sezona. U proseku, on je osvajao 1,25 trofeja po godini. To je otprilike polovina Pepovog proseka do sada. Ukoliko bi španski stručnjak zadržao ovaj ritam osvajanja, on bi bez mnogo problema sustigao Fergija i to za desetak godina. Tada bi mu bilo svega 58. E sad, ukoliko bi radio koliko i Škot, a usput ostao pri svom proseku, brojka bi bila brutalna - morao bi da ostane u poslu do 77. i u vitrinama bi imao ludačkih 97 naslova?! Opet, ako bi se recimo povukao u 71, kao Fergi, a sve pod istom pretpostavkom da zima dva i po pehara po sezoni, završio bi karijeru sa 82! 

Malo je sve ovo realno, ali priznaćete - jeste zanimljivo.  

Uzgred, ne treba zanemariti ni činjenicu da Pep često govori kako bi voleo da karijeru završi radeći sa decom. To bi ipak mogao da bude nenadoknadiv hendikep za njega na putu rušenja neprevaziđenog Ser Aleksa.

Foto: Reuters