Poruka Partizanove svlačionice: Bolji napad sa dva špica

(Od izveštača MOZZART Sport iz Antalije)

Mini-anketa rezultirala je željom da u nastavku sezone crno-beli promene sistem i zaigraju sa dva centarfora! Nije to bio čest slučaj tokom jeseni, međutim, ukoliko se pitaju aktuelni špicevi Partizana najkorisnije za ekipu je da bude što je moguće ofanzivnija.

Takav stav godinama zastupaju Grobari, žele da gledaju kako je njihov tim ubojit i efikasan, međutim, retko ko je od trenera bio dovoljno hrabar da pribegne formaciji 4-4-2. Možda ne bi bilo zgoreg, u korist ekipe, da poslušaju glas svlačionice, pošto su se sva trojica iz sadašnje generacije saglasila da bi im najviše odgovaralo da pred protivničkim golmanom imaju s kim da sarađuju.

Za takav predlog prvi ruku diže najbolji strelac Parnog valjka, Rikardo Gomeš, uz obrazloženje da u srpskom prvenstvu lakše može da ruši očekivane bunkere kad ima oslonac.
"Prija mi partner u napadu. Iako nekad znam da se izvučem na krilo, ne mogu sve sam. Posebno u Superligi, gde se timovi uglavnom brane, postave u ili ispred kaznenog prostora i teško je probiti bedem. Zato je bitno da pored mene bude još jedan špic, kako bismo jedan drugom otvarali prostor. Samim tim kreirali bismo više šansi, davali više golova", uveren je reprezentativac Zelenortskih Ostrva.

Ovakva ideja zamišljena je letos, posle potpune rekonstrukcije napadačke linije. Leandre Tavamba je prodat u Saudijsku Arabiju, Ognjen Ožegović pozajmljen Arsenalu iz Tule, osim Rikarda doveden je i Nemanja Nikolić, trebalo je njih dvojica zajedno da igraju u špicu. Čak su i pripremni period u Sloveniji uigravani kao tandem, da bi povreda novajlije iz subotičkog Spartaka već na premijeri u Nikšiću protiv Rudara, kao i brza rokada na klupi, uticali na promenu plana.

Kad se Nikolić vratio na teren ideja nije do kraja realizovana, već modifikovana pomeranjem "devetke" na mestu "lutajućeg špica", za zadacima koji nisu direktno vezani za realizaciju.
"Rikardo je realizator, dok ja više učestvujem u igri. Najbolje se osećam na mestu "lutajućeg napadača", mogu da se ubacim u samu oštricu ili da gradim akcije, zavisno šta struka traži", pojašnjava Nikolić, koji je u prvom delu sezone minijaturama protiv OFK Bačke, Voždovca ili Vojvodine, spremio zicere saigračima.

Jesen je okončao sa pet golova i isto toliko asistencija, ali je, baš za MOZZART Sport, ocenio sebe sa dva i po. Možda bi je podebljao kad bi igrao u paru sa Rikardom.
"Mi napadači od statistike ne možemo da pobegnemo, moramo da tresemo mreže. U modernom fudbalu svi gledaju brojeve. Pet golova je malo na uzorku od 23 meča. Voleo bih da ih je bilo više, ali sam naučen da stvaram akcije, razigravam tim, odvlačim protivnika, ostavljam lopte, radim na povrantim dodavanjima posle dubinski pasova".

Posmatrajući treninge i kontrolne utakmice tokom pripremnog perioda deluje da su se Nikolić i Rikardo izborili za status startera, s tim da neće delovati u paru, kao tandem. Bivši špic portugalskog Nasionala zamišljen je kao realizator, a Nemanja kao paker, bliži veznom redu, sa zadatkom da bude spona dve linije tima. Za novajliji iz mađarskog Ferencvaroša, Dejana Georgijevića, rezervisana je, bar u početku, uloga džokera.
"Najviše mi odgovara da igram sa dva špica. Volim napadački fudbal, kad igrači na mojoj poziciji nisu usamljeni. Lakše mi je ukoliko uz sebe imam nekog ko će da skače i odvuče pažnju protivnika. Igrao sam i Voždovcu sam u špicu, pa i u takvoj formaciji postizao golove, što znači da bih prihvatio da budem centralni napadač", objšanjava povratnik u Humsku 1.

Na pet kontrolnih susreta u Antaliji Zoran Mirković je najčešće birao formaciji 4-2-3-1, ali valja imati na umu da je u početku Rikardo bio rovit i da su tek na poslednjem meču, sa Mladosti, on i Nikolić igrali u tandemu. Sva je prilika da će tako biti i na prolećnoj premijeri, 16. februara protiv OFK Bačke, možda i kasnije protiv Napretka, pa i večitom derbiju, uz napomenu da baš u Georgijeviću stručni štab dobija opciju više.
"Poput svakog novalije, očekujem i ja da ću igrati, a vidim dovoljno prilika za tako nešto, jer je neke jesenje utakmice igrao Partizan sa dva napadača. Mogu da pokrijem i druge pozicije, u Teleoptiku sam igrao desno, a u Voždovcu levo krilo. Iako je kroz karijeru bilo slučajeva da me treneri stave na "desetku", moje najbolje sezone bile su u ulozi centarfora", jasan je Georgijević.

Ta neophodnost da Partizan igra sa dvojicom napred ogledala se u poslednje vreme u dva mandata Marka Nikolića. Najpre tandem Petar Škuletuć - Danko Lazović, potom Leonardo - Uroš Đurđević, odnosno varijacije na tu temu, jer je Brazilac bio u osnovi krilo, ali su oba slučaja golovi u Humskoj pljuštali kao kiša.

Čekajući prolećni pljusak...