Poljubac Mestalje: Zaza, Guedes, Kondogbija, Gabrijel, Neto... Kako je Marselinjo od otpada napravio fudbalske plemiće

Možda je to tih dugačkih peščanih plaža, sunčanih dana i preplanulih devojaka. Šteta je takav raj na zemlji trošiti razmišljajući o tome šta će biti sutra. Prepustiš se trenutku, ispijaš nekakve letnje koktele, uživaš u životu. Ali nažalost - retko to ide tako. U fudbalu nikad. Plan je preko potreban, a u Valensiji su se poslednjih godina ponašali kao je upravo suprotno. Draže im je bilo da se zavale ispod plaže, da puste drugima da odlučuju. Para je bilo, stragije ni u nagoveštaju.

Uostalom, ceo grad je živeo na kredit. Ima mišljenja da je finansijska kriza u Španiji počela baš u gradu na obali Sredozemnog mora. Živelo se lagano. Muzej umetnosti i nauke trebalo je da košta 300.000.000 evra, na kraju je ceh bio 1.300.000.000. Šta je milijarda? Staza Formule jedan i dalje okružuje grad, ali je napuštena posle samo pet trka. Grad je i dalje dužan za nju. Bahatio se i fudbalski klub. Novi stadion - ne baš originalno nazvan Nou Mestalja - trune na severozapadu grada. Radovi su počeli 2007, ali su ubrzo zaustavljeni. Klub nije imao para za tu akrobaciju, ali je projekat svejedno dobio zeleno svetlo. Sad se tek vidi koliko je to bila pogrešna odluka.

Nisu samo investicije bile problematične. Novi vlasnik kluba Piter Lim - nimalo omiljen među navijačima - nije se baš previše “butao“ u fudbalske stvari. Možda je tako bilo i najbolje pošto teško da je u rodnom Singapuru mogao mnogo da nauči o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Nije međutim njegov pasivan stvar prema terenu bio problem, već to što je za takve stvari delegirao superagenta Žorža Mendeša. Kao na traci su poslednjih godina igrači defilovali Mestaljom. Astronomske sume trošile su se na pojačanja, iako je Valensija poslednjih godina bila poznata kao klub koji najviše pritiskaju dugovi. Samo u sezoni 2015/2016 na nove igrače potrošeno je 143.750.000 evra.

I onda uoči ovog leta radikalan rez. Lim, koji je doduše uspeo da očisti značajan deo duga, raskinuo je saradnju sa još nepopularnijim predsednikom Laj Hon Čanom, oterao i sportskog direktora Hezusa Garsija Pitarha i povukao najbolji potez u njegovoj fudbalskog karijeri. Na Čanovo mesto stigao je Anil Murti, a još bitnije od toga funkciju generalnog direktora preuzeo je Mateu Alemani, bivši predsednik Majorke. U suštini, Alemani vodi klub na dnevnoj bazi. Lim se više ne pojavljuje u javnosti, navijačima to prija.

Alemanijeva prva odluka - za šefa struke je u maju postavio Marselinja Torala. I pritom mu garantovao da će Marselinjova biti poslednja kad se bude odlučivalo o transferima. Raniji trener, a bilo ih je šest u poslednje dve godine, među njima i Gari Nevil, Pako Ajestaran, Čezare Prandeli, ličili su na marketinške trikove u poređenju sa Marselinjom. Njegov rad je u Španiji i te kako poznat. U Viljarealu je bio sjajan, doveo je tim i do polufinala Lige šampiona, u sve tri sezone na Madrigalu bio je u prvih šest na tabeli, jednom i četvrti.

Novi trener odmah je zavrnuo rukave i prionuo na posao. Poznato je da je opsednut kondicionom spremom igrača, da voli da mu igraju brzo. Zato je odmah i oterao veterane Enca Pereza, Alvara Negreda i Nanija. Stigli su mlađi igrači poput Žofrija Kondogbije, Gonsala Guedesa, Gabrijela Pauliste.

I baš tu leži prvi veliki plus za Marselinja. Jer ni Kondogbija ni Guedes ni Paulista nisu igrači koji obećavaju rezultate. Kao što nije ni Simone Zaza ili golman Neto. Svi oni su imali priliku da se pokažu na velikoj sceni i niko od njih nije uspeo. Na Mestalji su prodisali. Kao u onoj bajci o princezi koja je poljubila žabu i pretvorila je u princa. Svi ovi otpaci velikih evropskih klubova su u Valensiji postali deo fudbalskog plemstva.

Bez nekakvog reda...

-          Simone Zaza prošle jeseni nije uspeo da postigne nijedan gol u Vest Hemu. Na zimu je došao u tabor Slepih miševa na pozajmicu, postigao je šest golova, dovoljno da ubedi upravu Valensije da izdvoji 16.000.000 evra i otkupi ga od Juventusa u kome odavno nije bilo mesta za italijanskog napadača. U prvih devet kola Primere Zaza je postigao osam golova.

-          Gonsalo Guedes je na početku sezone uspeo da sakupi samo osam minuta u timu Pari Sen Žermena, bez obzira na to što su ga Sveci Benfiki platili 30.000.000 evra. U pobedi nad Seviljom od 4:0 delovao je kao vanzemaljac u poređenju sa prekaljenim krilom Andalužana Hezusom Navasom. Na sedam utakmica otkako je stigao u Valensiji tri gola i pet asistencija. Svaki od tih golova bio je pravo malo remek delo, pa Unaj Emeri već sada najavljuje Guedesov povratak u Pariz kad mu na kraju sezone istekne pozajmica.

-          Golman Neto je Juventusu plaćen 6.000.000 evra. Na četiri utakmice nije primio gol, sve skupa poklekao je osam puta na osam mečeva što i nije toliko strašno imajući u vidu da Valensija igra ultraofanzivan fudbal. U Italiji je bio poznat kao tek solidan golman, sklon amaterskim greškama, za dve godine u Torinu uglavnom je grejao kupu Đanluiđiju Bufonu. Prošle sezone branio je na 14 utakmica za Juve, godinu ranije na osam.

-          Gabrijel Paulista je došao za 11.000.000 evra iz Arsenala. U Londonu je bio ništa više nego prosečan štoper, ako i toliko. Arsen Venger ga je olako precrtao, iako znamo da Tobdžije ne blistaju pozadi. U Valensiji Paulista - blista.

-          Džejson Muriljo je stigao iz Intera na dvogodišnju pozajmicu sa obaveznim otkupom za 13.000.000 evra. Bio je manje-više standardan u Interu, dobro i počeo, ali se pred kraj prošle sezone raspao i počeo da gubi mesto u startnoj postavi. Nerazuri su jedva čekali da mu vide leđa.

-          Žofri Kondogbija je na pozajmici, takođe iz Intera, ima pravo otkupa za 25.000.000 evra. Inter ga je platio 36.000.000 kada ga je dovodio iz Monaka, bila mu je projektovana velika karijera. Igrao je u Interu, ali je bio vrlo loš, prva tema kritičkih tekstova, opisivan je kao prevara od igrača, lažni Pogba...

-          Rodrigo je došao još  2015. godine kada je na ime obeštećenja na račun Benfike uplaćeno 30.000.000 evra. Kraj njegovog imena pet golova i četiri asistencije. Otprilike na nivou cele prošle sezone, mada je zbog povrede propustio skoro ceo prolećni deo. U prvoj se tek privikavao. U Valensiji je posle tri godine na marginama izborio povratak u reprezentaciju Španije.

Danas su ova sedmorica uz Ezekijela Garaja, koji je još leta 2016. godine stigao iz Zenita za 24.000.000 evra, te kapitena Danija Pareha nosioci Valensijine igre. Baš Parehov primer je možda i najbolji dokaz koliko je Marselinjo svim igračima preokrenuo živote. Prošle sezone Prandeli je Pareha izbacivao iz tima zbog pijanstva. Pamti se i konferencija za novinare italijanskog stratega na kojoj je igrače optužio da se ne zalažu i vikao: “Fuori! Fuori! Fuori!“. Svi koji ga ne budu slušali - lete! Javnost i mediji su bili na njegovoj strani, pa su ispred stadiona navijači vređali ekipu povicima: “Plaćenici, k...i sinovi, kopilad“.
"Navikao sam. Govore mi da moram da trčim više, da se štedim, da sam pseto... Šetam ulicom sa porodicom, neko prođe i dobaci mi da sam pseto. U jednom trenutku jednostavno stigneš do granice posle koje ti je svejedno. Sve sam dao za klub, bio sam svake nedelje ovde na vatri, ako treba da branim trenere... Ali samo su mene kritikovali. Niko me iz kluba nikad nije zvao da pita kako sam. Bio sam potpuno sam. Kući sam više puta plakao zbog svega", iskreno je tada govorio Pareho.

Već je bio spakovao kofere na leto. Grupu od 16 igrala koji su otišli iz kluba on je trebalo da uveća za još jedno ime. A onda je seo sa Marselinjom i - predomislio se. Kaže da je odmah osetio da će ove sezone biti drugačije. Daleko od toga da je Marselinjo lak čovek za saradnju. Gabrijel Paulista, koji je sa njim sarađivao u Viljarealu, kaže da je “davež“. Toliko opsednut spremom, dijetama, da kruže glasine da su se igrači pred početak priprema izgladnjivali, uoči merenja išli u saune... Ako se pojaviš sa gramom viška - ne igraš. Toliko je zahtevan Marselinjo. Ali...
“Nije general u vojsci pa da ne možeš da razgovaraš sa njim. Voli da ti sve lepo objasni“, hvali Zaza.

Pritom, Marselinjo zna šta želi. Igru njegovih timova u Španiji nazivaju “vertikalnom“. Ne dave loptu, gaze napred.
“Tim koji ima posed lopte od 80 odsto i samo tri šuta na gol me ne oduševljava“, kaže Marselinjo.

Za takvu igru u sistemu 4-4-2 potrebni su odgovarajući igrači. Potrebni su gladni igrači. Potrebni su i oni koji osećaju klub. Zato je tu Karlos Soler. Momak koji od rođenja ima člansku kartu Valensije. Njegovi roditelji svaki put su na tribinama. I mnogo pre no što je on zaigrao za prvi tim. Desna strana terena njegovo je vlasništvo. Stručna javnost je impresionirana, pa se šuška da je Mančester junajted spremio oko 35.000.000 evra kako bi na leto pokušao da ga dovede. Valensija neće ni da čuje, otkupna klauzula iznosi celih 80.000.000 evra, a Slepi miševi ga najradije ne bi prodavali ni ta te pare. Ovaj put žele da stvore ozbiljan tim i Soler je u centru tog projetka.

Pored 20-godišnjeg veziste, tu su i bekovi Hoze Gaja, Toni Lato i Načo Vidal, takođe Valensijina deca, pa Martin Montoja koji je stigao iz Barselone, Andreas Pereira - sećate ga se: dao nam je gol u finalu Mundijalita 2015. godine - je na pozajmici iz Mančester junajteda, Santi Mina (21) je kao džoker sa klupe već tri puta tresao protivničke mreže.

Uostalom, Valensija ove sezone pogađa kao luda. Poslednjih pet rezultata: 5:0 protiv Malage, 3:2 protiv Real Sosijedada, 3:2 protiv Atletika iz Bilbaa, 6:3 protiv Betisa, 4:0 protiv Sevilje!

Jedine Marselinjove "žrtve" za sada su naš Nemanja Maksimović - ali posle šest meseci neigranja u Astani očekivalo se da će njemu biti potrebno vreme - te Fabijan Oreljana, kome je još letos poručeno da potraži novi klub, ali je čileansko krilo sa strašnim pedigreom iz Selte odbijalo svaku ponudu jer želi da se nemetne novom šefu. I Maksimović i Oreljana verovatno će sutra dobiti priliku u duelu sa Saragosom u Kupu kralja.

Prošle sezone posle devet kola Valensija je već imala šest poraza. Ove još nijedan. Ovako dobar start sezone na Mestalji nije viđen punih sedam decenija! Bolji start sezone Valensija nije imala još od sezone 1947/1948. Ni taj pritom nije bio bolji od ovog sada.

Kako tek igra Valensija? Ni najstariji navijači na Mestalji ne sećaju se da su nekada više uživali. A to je možda i najbitnije kad živiš kraj plaže.

(FOTO: Action Images)