Pjanović za MOZZART: U Zvezdi imenom i prezimenom mora da se kaže tačno ko je kriv, da bi moglo da se krene dalje!

Ugovoriti i realizovati susret s Mihajlom Pjanovićem, nekadašnjim centarforom Crvene zvezde, bio je vraški težak posao. Uprkos dobroj volji da posle dosta vremena izađe iz medijske ilegale i za naš magazin prokomentariše aktuelnu situaciju u srpskom klupskom i reprezentativnom fudbalu, popularni Pjana je zbog zgusnutog dnevnog rasporeda obaveza nekoliko puta odlagao intervju.

Upornost nam se na kraju isplatila i Mihajlo Pjanović, nekada veliki miljenik Delija, uprkos ledenoj košavi u prestonici pojavio se na ultramodernom uplatno-isplatnom mestu Mozzarta na uglu Ustaničke i Ulice Vojislava Ilića.
"U poslednje vreme baš imam mnogo obaveza i teško mi je da se organizujem kako bih stigao na sve strane, ali dobro... Na kraju mi to nekako pođe za rukom. Konkretno, što se tiče saradnje s novinarima, ne znam šta bih pametno mogao da prokomentarišem, pošto više nisam u sportu. Ima ovih što vole da se slikaju i imaju šta da kažu, tako da nema potrebe. Ako budem imao šta da izjavim, javiću se za reč", kroz smeh započinje Mihajlo Pjanović razgovor za MOZZART Sport.

Šta si radio po završetku karijere?
"Novac koji sam zaradio u inostranstvu pretežno sam uložio u poslove s građevinom i zadovoljan sam kako to sve funkcioniše zasad. U principu mi je interesantno to što radim, ima dosta stvari u koje čovek mora baš dobro da se udubi. To je potpuno drugačiji način života od onog koji sam vodio kao igrač".

Imaš li ljude od poverenja ili sve linije biznisa lično držiš pod kontrolom?
"Imam oko 15 zaposlenih i naravno da imam poverenje u njih. Međutim, danas ne možeš da se baviš biznisom ukoliko nisi u potpunosti upućen u sve detalje"

Pratiš li dešavanja u Crvenoj zvezdi?
"Odem na Marakanu i odgledam poneki meč, pratim evropske utakmice i to je u principu to."

Kako bi prokomentarisao aktuelnu situaciju na Ljutice Bogdana?
"Crvena zvezda je veliki klub i veliki sistem. Ipak, ima i velike dugove, a veliki sistemi i velike kompanije mogu uvek te dugove i da vrate. To je najmanji problem, jer s jednim učešćem u Ligi šampiona brojni problemi Zvezde bili bi rešeni".

A kako da se naš najtrofejniji klub dočepa elitnog društva i velikog profita?
"Liga šampiona ne može da se kupi, već mora da se izbori na terenu, što znači da prvo mora da se napravi kvalitetna selekcija. Istovremeno, sa izborom pravih igrača mora da se napravi plan rada na duži period, a ne da se kupe četiri igrača, uđe u Ligu šampiona i da se posle toga sve raspadne kao kula od karata".

Zašto crveno-beli nikako da angažuju igrače top klase?
"Nedostatak novca je veliki problem..."

Dobro, ali i kad je bilo novca nisu dovođeni majstori ili su taj epitet iskazali tek po odlasku iz Ljutice Bogdana. Zašto je to tako?
"E to je vrlo teško pitanje i treba pitati one koji su ih dovodili. Jasno treba reći ko je kriv, ko je promašio! Evo, sad živimo u državi u kojoj se mnoge stvari otkrivaju, stvari o kojima mi obični građani nismo ništa znali 20 godina, već smo slušali jedino nagađanja i razne teorije."

Šta hoćeš da kažeš?
"Zašto u Crvenoj zvezdi ne može da se kaže kriv je taj i taj i završena priča?! Crta mora da se podvuče na taj način, da se tačno zna ko je odgovoran, kako bi se krenulo napred ili će u suprotnom sutra da dođe neko novi koji će da radi po principu "kad je mogao on, mogu i ja". Ne može tako, nego imenom i prezimenom mora da se kaže tačno ko je kriv, da bi moglo da se krene dalje! To je moje mišljenje."

Pratiš li reprezentativna posrtanja?
"Pratim, kako ne pratim. Rezultati su ti koji govore sve i o svemu, pa ne treba tražiti alibi u podmlađivanju reprezentacije. Odgovorni iz Saveza treba da sednu za sto, razmene mišljenja i donesu odluku kako bi trebalo da se radi. Propuštanje Mundijala u Brazilu je mnogo veći minus nego što je plus stvaranje reprezentacije. A šta ako ne odemo na sledeće evropsko, a šta ako ponovo ne odemo na sledeće svetsko prvenstvo?! Opet se tu postavlja pitanje odgovornosti."

Kako bi prokomentarisao nameru Tomislava Karadžića da Siniši Mihajloviću još jednom ukaže šansu?
"Mihajlović je možda naš najperspektivniji trener, treba biti realan. Imate Fergusona koji šest sezona nije ništa osvojio, ali su ga istrpeli i tako od njega stvorili najboljeg trenera na svetu. Sigurno da ne možeš toliko da podmladiš reprezentaciju i da očekuješ rezultat. Mislim da je u kompletnom sistemu došlo do nekoliko propusta, nije se trebalo odreći lako pojedinih igrača..."

Da li prvenstveno misliš na Nemanju Matića?
"I na Matića i na Krasića, onda na Laneta Jovanovića, verovatno se nije trebalo odreći ni usluga Ljajića. To su bili neki selektorovi principi u koje ne bih ulazio. Atmosfera u svlačionici je mnogo važna, a ne mogu da sudim da li se dobra atmosfera pravi pevanjem himne."

Po čemu najviše pamtiš dane provedene na Marakani?
"Bilo je dosta lepih stvari koje su mi se urezale u sećanje, a naravno najviše velike utakmice i svi derbiji s Partizanom. Postigao sam u Zvezdinom dresu mnogo golova i stvarno su mi svi dragi, nijedan ne bih mogao da izdvojim".

Iz Zvezde si otišao u Spartak. Jesi li se brzo privikao na život u Moskvi?
"Rusi su veoma slični nama po mentalitetu. Međutim, kad je sport u pitanju, vrlo su drugačiji. Bar kad sam ja bio, bili su prilično zatvoreni, pridržavali su se stare komunističke škole, s karantinima po nekoliko dana i pre i posle utakmice. Zato mi nije bilo lako da se adaptiram. Kao i danas, bilo je i u moje vreme desetak klubova u Rusiji s neograničenim budžetima."

Na koji način si izlazio na kraj sa štoperima?
"Uh, defanzivci su tamo veoma grubi, ali dobro, njihov je posao bio da „peglaju“, a moj da postignem gol".

Ako bi morao da izdvojiš jedan kvalitet koji ti je pomogao da postaneš klasan igrač, šta bi to bilo?
"Verovatno osećaj za gol koji me krasio! Malo mi je teško da objasnim kako sam se uvek stvarao tamo gde se odbije lopta, a-ha-ha... Uglavnom, dati gol je umetnost i svi koji smatraju da je lako prebaciti loptu preko gol-crte samo neka probaju. Čoveku se čini da je sve lako kada gleda nekog drugog. Posebno nama Srbima, jer smo takav narod".

Da li ti je žao što nisi ostavio dublji trag u nacionalnom timu?
"Jeste, žao mi je, ali šta da se radi, jednostavno su tada takve okolnosti bile. U životu je bitan i faktor sreće, dosta stvari ponekad treba da se poklopi da bi se čovek u potpunosti dokazao."

Koliko ti je trebalo da se privikneš na život bez treninga i adrenalina koji donose utakmice?
"Brzo, baš brzo, pošto sam vrlo prilagodljive prirode. Došlo je malo do zasićenja i sigurno su mi i ti ruski karantini znatno pomogli da ne žalim mnogo za igračkim danima. Osetio sam da je trenutak da podvučem crtu na karijeru i okrenem se drugim poslovima".

Šta obično radiš u slobodno vreme?
"Uživam u porodičnom krugu, pored supruge Milene i sinova Lazara (11 godina) i Miloša (5)".

Hoće li naslednici krenuti tvojim stopama?
"Stariji sin trenira u OFK Beogradu i videćemo šta će biti, rano je još za procenu. Uglavnom, obojica vole fudbal i prate dešavanja u njemu. Ne znam, možda malo i zbog „sonija“, a-ha-ha... Bilo kako bilo, škola je na prvom mestu i ne sme da se zapusti. To je uslov da bi se treniralo".

Skokneš li do rodnog Prijepolja?
"Obavezno i pre svega leti, jer deca tamo vole da provedu raspust".

Imaš li u prestonici omiljene restorane?
"Imam, ali najčešće menjam lokale, jer zavisi ko me i gde pozove na neko druženje uz večeru".

Paziš li to na ishranu, zadržao si golgetersku liniju?
"Po završetku karijere sam nabacio koji kilogram i onda sam dobio režim ishrane kojeg se pridržavam. Sada sam super".

Da li si skoro negde putovao?
"Nedavno sam bio u Italiji na skijanju koje sam zavoleo još kao klinac. Čak sam učestvovao na nekim takmičenjima. Kasnije sam zbog fudbala morao da zaboravim na skije, da bih odmah po završetku karijere počeo da nadoknađujem propušteno. Obožavam skijanje".

U kojoj meri se trudiš da budeš informisan?
"Samo koliko je to neophodno. Prelistam sajtove novina na internetu putem telefona i to je to. Šta znam, neću da se opterećujem s nekim glupostima kojih je mnogo. Sport i Žurnal ne pamtim kada sam pročitao".

TERZIĆ ZA PREPOROD SRPSKOG FUDBALA

Pomenuo si OFK Beograd, klub u kojem si zaslužio poziv Crvene zvezde. Šta misliš o povratku Zvezdana Terzića na fudbalsku scenu?
"Zvezdan Terzić je jedan od najsposobnijih fudbalskih ljudi u Srbiji i za mene je on čovek koji može da preporodi srpski fudbal. E sad, ima taj sudski spor, nadležni organi će reći svoje i videćemo kako će se to završiti".

Planiraš li da i ti postaneš fudbalski funkcioner?
"Trenutno sigurno ne, možda jednog dana. A ono što sad planiram je da putujem kod drugova i gledam neke dobre utakmice i to je to".

FUDBAL U BALONU KAO LIGA ŠAMPIONA

Odigraš li koju partiju malog fudbala?
"Već je postala tradicija da se s nekadašnjim saigračima iz Zvezde istrčim u nekom balonu. Najjači termini su kad je po Evropi pauza i kad se stvori gužva u svlačionici, pošto igraju i aktivni igrači. Pršti tada na sve strane od dobrih poteza i atraktivnih golova. Niko ne može da bude vrhunski igrač ako i na rekreaciji ne želi iz sve snage da pobedi. Ipak, poenta je da se lepo družimo i pre i za vreme i posle rekreacije. Jedna totalna druga dimenzija u odnosu na ono nekad. Opušteno!"