Pinto da Košta - alhemičar koji je otkrio kamen mudrosti

Navijači Porta već tri decenije unazad 23. april proslavljaju kao praznik. Tog dana, 1982. godine, za predsednika kluba izabran je Horhe Nunjo Pinto da Košta! Ovaj čovek danas je u svetu fudbala poznat kao najtrofejniji čelnik ikada sa 58 trofeja, a te '82. preuzeo je klub kome su svi počeli da se podsmevaju. Pre i nakon dolaska Pinta da Košte više ništa nije bilo isto...

Dovoljno je navesti samo nekoliko primera: Porto je do 1976. i njegovog dolaska, prvo na mesto sportskog direktora, u vitrinama imao svega pet titula šampiona?! Danas ih ima 27! Do te '76 Porto nije imao nijedan značajniji izlazak u Evropu?! Danas je dvostruki prvak Starog kontinenta i dvostruki osvajač klupskog prvenstva sveta! Do njegovog dolaska Porto je ukupno imao 13 trofeja?! Danas ih je na Dragau 58! 

Pinto da Košta je čovek koji je od prosečnog kluba napravio evropskog i svetskog velikana. Zato nemojte da se čudite kada na Dragau - a to se veoma često dešava - na tribinama umesto slike neke od prvih zvezda tima, poput Kvarežme, Džeksona Martineza ili recimo Brahimija, vidite ogroman portret i transparent posvećen Pintu da Košti. Jer to je čovek koji je zapravo stvorio Porto kakav danas znamo i cenimo.

Pinto da Košta je rođen u Portu decembra 1937. godine. Od malih nogu voleo je plavo-bele boje. Počeo je kao dečak sa ujakom da dolazi na ondašnji Das Antas i bodri svoj voljeni klub. Kada je napunio 16 godina postao je zvanično član kluba, a nedugo zatim zaposlio se na blagajni. Prodavao je ulaznice. Mlađani se Horhe pokazao se kao sposoban momak i već sa nepunih 20 prešao je na novo radno mesto - u hokejašku sekciju. Dve godine kasnije postao je direktor svog sektora. Napredujući iz godine u godinu, preko direktorskog mesta u 25. u bokserskoj sekciji, Da Kosta je počeo da se približiva fudbalu. Na svojih pet minuta nije morao dugo da čeka...

Sudbonosne dane opisao je u svojoj autobiografiji pod nazivom "Dug dan traje 100 godina".

"Očekivao sam tog zimskog dana da u novinama pročitam kako je Albertino, sjajni mladi fudbaler iz Leiksoeša potpisao za nas. Počeo sam s ushićenjem da čitam o transferima i... Da! Potpisao je! Ali za Boavistu. Tih dana svakodnevno sam sedeo u kafani "Orfej" sa istom grupom ljudi. Bili su tu trener Boaviste Hoze Marija Pedroto i profesor Ernani Gonkalveš, Hoze Antonio Pinto, moj prijatelj iz detinjstva, zatim kapetan Valentin Loureiro i novinar Nuno Bras. Tu noć 28. januar nikada neću moći da zaboravim. Kako je Porto izgubio tako sjajnog igrača... A prethodno veče Alberto je kasno napustio Das Antas i bio sam ubeđen da je sve gotovo, da je naš igrač. Uživao sam. Kada je dan smenio noć moj prijatelj profesor Gonkalveš me je na istom mestu upitao":

"Dakle, gospodine Horhe Nuno? Šta sad kažete?

Sačekao sam nekoliko sekundi, ustao sa stolice i rekao:

"Dragi moj profesore, dragi moji prijatelji, zapamtite šta ću vam sada reći: Dug dan traje 100 godina".

Pinto da Košta nije baš na najbolji način prihvatio prozivke da je i gradski rival Boavista sada veći klub od Porta (Benfika i Sporting bili su daleko, daleko ispred Zmajeva), pa se tog dana zakleo da se tako nešto nikada neće dogoditi. Bio je januar 1975. godine. U Portu su se spremali izbori i Ameriko Sa, tadašnji prvi čovek Porta, pozvao je Da Koštu upomoć. Zamolio ga je da preuzme funkciju sportskog direktora, što je ovaj oberučke prihvatio. Prvo što je novi Pinto da Košta uradio bilo je dovođenje iskusnog Pedrota za trenera. Njega su krajem šezdesetih najurili iz Das Antasa, nije se vratio baš na velika vrata, ali ispostavilo se da je prvi potez novog direktora bio pun pogodak. Porto postaje šampion države 1978. i 1979, osvaja trofej na koji se čekalo punih 19 godina, još od kada je Pedroto bio je igrač kluba, i tako je u suštini sve počelo... 

Porto će početkom osamdesetih proživeti možda i najteži period u svojoj istoriji. Ameriko Sa je zbog poltičkog konflikta uskratio podršku sportskom direktoru i praktično ga oterao iz kluba (partijska svađa oko funkcije u gradu), a kada se Pedroto umešao u svađu dobio je otkaz. Zajedno sa njim otišlo je i 14 prvotimaca. Usledile su dve teške godine, sve dok se 1982. na izborima za predsednika nije kandidovao Pinto da Košta. Bio je 23. april i novi predsednik izabran je ogromnom većinom glasova. Pedroto je odmah vraćen na mesto trenera.   

Samo dve godine kasnije, Porto je igrao finale Kupa šampiona, a 1987. postao je prvak Evrope, savladavši u meču za trofej Bajern iz Minhena sa 2:1. Ostalo je istorija... 

(foto: Action Images)