PET NA PET - Vladimir Kuzmanović: Moji uzori Pižon Džordan

Za današnju Mozzartovu rubriku “Pet na pet” razgovarali smo sa bivšim srpskim košarkašem, Vladimirom Kuzmanovićem koji je u svojoj karijeri igrao na poziciji beka. Danas je Vlada direktor muških reprezentativnih selekcija u Košarkaškom savezu Srbije i stručni konsultant tokom TV prenosa košarkaških utakmica.

Njegova košarkaška karijera počinje u OKK Beogradu gde je za prvi tim igrao tri godine, da bi potom prešao u BFC Beočin. Nakon Beočina, kratko nastupa za Crvenu Zvezdu, ali za tih godinu dana provedenih u dresu crveno-belih osvaja titulu prvaka SR Jugoslavije u sezoni 1997/98. U sezoni 1998/99. igra za Beobanku gde je bio jedan od najboljih igrača tima. Sa preko 14 pogodaka koje je prosečno postizao na utakmicama, ušao je u grupu igrača koji su igrali na Ol-star utkamicama JUBA lige 1999. Iste godine, podgorička Budućnost postaje Kuzmanovićeva nova destinacija za koju igra sve do 2002. U dresu ovog tima osvaja dve titule prvaka SR Jugoslavije i jedan kup.

Potom odlučuje da zaigra u nekom od timova van zemlje, a prvi inostrani klub za koji nastupa bio je belgijski Šarlroa u čijem je dresu osvojio prvenstvo te države. Nakon toga Kuzmanović odlazi u Apolon iz Patre, a poslednji klub za koji igra je Asesoft Ploešti iz susedne nam Rumunije. Sa njima dve godine zaredom osvaja titulu prvaka Rumunije i FIBA Evrokup. Bio je proglašen za najkorisnijeg igrača završnog turnira...

1. Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport osim košarke i koji?

Jesam. Sve do svoje 17. godine trenirao sam fudbal. Onda sam otišao u Ameriku, gledao NBA utakmice i jednostavno se zaljubio u košarku. Odlučio sam da počnem sa treninzima, da bih veoma brzo, sa 18 godina osvojio prvenstvo Srbije za juniore koje je održano u Kraljevu. U 19. godini sam već zaigrao za prvi tim OKK Beograda.

2. Ko Vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?

Imao sam sreću da pripadam generaciji koja je odrastala uz čuvenog Majkla Džordana. Uvek mogu da kažem da je privilegija bila živeti u tom periodu. Kada sam zaigrao u dresu OKK Beograda imao sam sreću da igram i učim od tri velika igrača: Slobodana Nikolića, Zorana Radovića i Predraga Bogosavljeva. Sve su to moji uzori. Ne bih preskočio ni mog glavnog fudbalskog uzora - odličnog Vladimira Petrovića Pižona.

3. Koji klub nosite u srcu?

U navijačkom srcu nosim BFC Beočin. Tu sam proveo najlepše godine, tako da nosim prelepe uspomene koje me vezuju za taj klub. 

4. Koji sportski događaj ćete pamtiti celog života?

Nikada neću zaboraviti finale plej-ofa protiv Partizana. Nakon što je BFC pobedio u prve dve utakmice, sledio je poraz u sledeća tri meča, tako da je Partizan odneo titulu. Takođe će mi u sećanju zauvek ostati finale koje sam igrao u dresu rumunskog Asesoft Ploeštija. To je bio Fiba čelendž kup 2005. godine. Osvojili smo titulu, ja sam tada imao 34 godine, postigao sam 28 poena i bio proglašen za MVP-a.

5. Životni i sportski moto?

Svoju decu učim da nije važno samo učestvovati, već dati sve od sebe.

PIŠU: Nela I Đurđe Mečanin
djurdje.mecanin@mozzartbet.com