PET NA PET – Milorad Krivokapić: Sport bez škole ne ide, kao ni škola bez sporta

Svojevremeno najbolji vaterpolista sveta današnji je MOZZARTOV učesnik u rubrici “Pet na pet”. U svojim vitrinama ima srebro sa OI iz Moskve, zlato iz Los Anđelesa, sa igara održanih 1984. godine. Dve godine kasnije, golman Milorad Krivokapić, sa saigračima, uzima zlatno odličje na Svetskom prvenstvu. Tada je u Madridu proglašen za najboljeg vaterpolistu na svetu.

Kao trener Zvezde uzeo je šampionsku titulu, a trenirao je najveće igrače. U VSS bio je selektor svih mlađih kategorija sa kojima je stigao do dva kontinentalna zlata. Potom je Milorad Krivokapić bio uspešan na funkciji predsednika nacionalnog saveza.

Čuveni vaterpolista mladim naraštajima poručuje da sport bez škole ne ide, kao ni škola bez sporta. Uz to svestan je da bavljenje sportom, vaterpolom, traži velike izdatke roditelja. Mesečno i deset hiljada dinara za jedno dete, koje želi da trenira vaterpolo, što je veliki izdatak. Naš sagovornik ističe da su klubovi u teškoj finansijskoj sitaciji, ali da one ekipe, koje primaju donacije od države, moraju da umanje članarine. To je potrebno kako bi deca mogla da treniraju, a obično veliki talenti tižu iz radničkih porodica. Krivokapić smatra da sve mora da se reši na državnom nivou.

Slede odgovori velikog čoveka i sportiste…

1. Da li ste se svojevremeno bavili još nekim sportskim aktivnostima osim vaterpolom?

“Pošto sam rođen na moru, Bijela, opština Herceg Novi, bio sam usmeren na more, plivanje i vaterpolo. Naravno, bilo je tu fudbala, odbojke, rukometa…”.

2. Ko vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

”Moj omiljeni vaterpolo golman bio je Gale Muškatirović. Najbolji golman svih vremena”.

3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?

“Počeo sam da treniram u Crnoj Gori. Bio sam golman i kapiten Partizana. Kao trener počeo sam da radim u Zvezdi, bio sam najperspektivniji trener sveta. Iz toga zaključujem da su mi oba kluba podjednako draga. Tada nije bio problema kada igrač iz jednog večitog rivala pređe u drugi. Normalno smo sarađivali, družili se, poštovali…”.

4. Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Najvažnija utakmica iz igračke karijere je finale na SP u Madridu kada smo prvi put postali prvaci sveta. Igrali smo sa Italijanima, bilo je osam produžetaka, a zlato je doneo gol Igora Milanovića. Tu je i zlato iz LA sa Olimpijskih igara”.

5. Da li imate životni ili sportski moto?

“Sport bez škole ne ide, kao ni škola bez sporta. Idu udruženi, pa potom se sagleda šta će se u životu raditi”.