Perpetuum mobile - formula za finale

Postoji verovanje da se prvi korak ka uspehu napravi onog trenutka kada odlučiš da više ne želiš da budeš zarobljenik okruženja u kojem si se prvobitno našao. Da su spoljni faktori samo prašina na vetru, kada tačno znaš šta želiš. 

Crvena zvezda je sinoć htela samo da se završi pobedom. Jutro posle večitog derbija koji je neverovatno prkosio svim zakonima verovatnoće, zaključak ne može biti jasniji - u atmosferi nepotrebnog, opstruktivnog pritiska stvorenog iz udobnosti kancelarijskih stolica, košarkaši u crveno-belom protivnika su dezorijentisali složenim, ali opet tako efektivnim koktelom istaknutih košarkaških veština, iskustva, motivacije i inspiracije, pa ga u sportskom maniru potukli do nogu i apsolutno zasluženo prvi overili karte za novo finale Jadranske lige. Čista sportska pobeda, ako analiziramo isključivo aspekte dešavanja na parketu beogradskog hrama košarke. 

Večiti derbi je takav. Teško da ćete sebe uhvatiti u mislima kako je sve bilo mirno kada se na jednom mestu sastanu dva univerzuma, dva srpska velikana, stara poznanika i neprijatelja. Zato su emocije uvek jake, složene, iskrene, reči ponekad teške i grube, pobede uvek tako slatke i zadovoljavajuće, a porazi teški i bolni, bez obzira na to ko se našao na jednom ili drugom kraju skale. Sve to dobija posebnu dimenziju kada se sagleda značaj jučerašnje majstorice.
"Sve je bilo savršeno, od pobede, preko atmosfere, do naše igre... Nemam nijednu zamerku, ni na jedan segment igre. Najbitnije je da smo pobedili. Hvala navijačima što su došli u ovolikom broju, napravili su savršenu atmosferu. Pozivam ih da i u petak i u nedelju bude najmanje ovako. Idemo dalje", istakao je Zvezdin kapiten Branko Lazić posle utakmice.

Sezona još nije gotova i to je činjenica koje svi na Malom Kalemegdanu moraju da budu svesni. Iako se posle ove iscrpljujuće polufinalne serije čini kao da je sama pobeda gotovo ravna osvajanju šampionske krune. Večiti rival nadigran je kao retko kada u trećem milenijumu i da se pred kraj utakmice nije dogodio logični pad crveno-belih, opijenih ubedljivom razlikom u njima odgovarajućem ambijentu slavlja, lako su mogli da upišu najubedljiviji trijumf nad Partizanom u poslednjih deceniju i po (rezultat 84:53 sa starta finala Superlige 2016. i dalje je na snazi). Ovo je samo jedan, veliki korak ka konačnom cilju, a može da postane nevažna uspomena ako se trijumfalno ne završi i finalna serija. 
"Kada dobiješ odlučujuću utakmicu na ovaj način, to diže samopouzdanje svih nas. Očekivao sam da pružimo koncentrisanu partiju, da iskoristimo energiju u hali i da je sprovedemo na teren. Razlika je proizvod svega toga", nema dilemu Lazić.

U pravu je Milan Tomić kada poručuje da ovo nije najveća timska pobeda ove sezone, ali bez ikakve sumnje je najvažnija. Crvena zvezda ponovo ima tu atomsku energiju, igru s kojom može da zapreti Cedeviti ili Budućnosti već u petak. Svako ko je sinoć na tribinama ili kraj malih ekrana bio srcem uz pulene Milana Tomića verovatno je bio nošen tim čudnim osećajem da je sve ovo - igru, sigurnost, koncentraciju, sveukupno timsko izdanje već mogao da vidi ranije. Neki to zovu deža-vi. Kao da su Zvezdini košarkaški prošli kroz vremensku mašinu i na teren istrčali pravo iz Laktaša, ili Podgorice, kada su kroz „singericu“ provlačili rivale i radili s njima šta su želeli. 

Ma koliko taktički kompleksno izgledalo, košarka je zapravo vrlo jednostavna igra kada se ima jasna ideja i zna konačni cilj. Stručni štab je uzeo osovinu iz prošlog susreta, malo je preradio tokom sedam dana priprema i tako krenuo u odlučujućih 40 minuta. S tim što su i te, sitne korekcije, napravile veliku razliku. Na trojku Partizanovog kapitena Novice Veličkovića - koja je lako mogla da unese nemir u protivničke redove - odgovorili su serijom 15:0. Neurone u mozgu podesili su da isključivo provode misli o zagrađivanju prostora oko koša na svaki protivnički šut, što je crno-bele dovelo do toga da za celo poluvreme imaju samo jedan, bezopasni, ofanzivni skok. Odbrana od pik'n'rola sa pravilnim usmeravanjima i iskakanjima dovedena je do savršenstva pa je Partizanovo oružje iz ove polufinalne serije, igra „dva na dva“ Aleksa Renfroa i Džoka Lendejla svedena do te mere da su obojica na kraju ostali bez poena. Bio je to kontinuirani proces, perpetuum mobile. Formula za finale.

Da pojednostavimo - Crvena zvezda je pobedu izvukla iz fanatične odbrane, gde je sigurnost u napadu postala logična posledica kompletnog spleta događaja. A kako su minuti prolazili, tako su Partizanovi košarkaši bili nervozniji, svesni da iz svoje kože ne mogu, niti da restartuju sistem i krenu ispočetka, dok je domaćin igrao za svoju, ali i duše svih 7.000 gledalaca na tribinama. Pobeda se u takvim okolnostima nije mogla dovesti u pitanje. 

Još samo nekoliko crtica o majstorici koja je Crvenu zvezdu vratila u život. Iz ove perspektive nejasno je da li je realno očekivati povratak Džoa Reglanda na parket tokom naredne sedmice. Zato je toliko važno što je ceo tim dobio potvrdu da može i više nego što se očekivalo, samo kada funkcionišu po principu - svi za jednog, jedan za sve.

Filip Čović je zaslužio naklon svojih navijača zbog načina na koji je izneo najzahtevniju ulogu u ovoj seriji. Stratos Perperoglu je podsetio na ono u šta su svi verovali cele sezone - da je veliki pobednik u srcu. Plesao je na terenu, školovao mlade i ne toliko iskusne protivnike u crnoj opremi, talasao mrežicu baš kako je hteo, a da nije pustio kap znoja. U restriktivnom prostoru, kada se sve završilo, izgledao je kao da bi mogao tako još jednom. Ne treba zaboraviti da će početkom avgusta napuniti 35 godina. Najvažnije za njega je da je našao sebe i da Zvezdi daje ono što mu i traži - mir i stabilnost u oba smera.

Boriša Simanić iz ove utakmice mora da izvuče zamajac za nešto više i da se ne zadovolji sa dve važne trojke. Bili Beron ovog puta nije forsirao šut, već je birao situacije i dopustio saigračima da preuzmu inicijativu. Majklu Odžu se posle odrađenog posla u svom preselio u protivnički reket i dobio odrešene ruke da svojim zakucavanjima uveseljava publiku.

Na kraju, velika je šteta što Ognjen Dobrić nije tokom sezone imao veću minutažu. Jer, ta vrela krajiška krv može da donese mnogo toga dobrog ekipi. Primer je utakmica od juče.

Crvena zvezda sada može da se posveti tome da svom kapitenu Branku Laziću ispuni želju i donese mu četvrti prsten, a sebi mesto na tronu i evroligaške snove. 

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport