Perini saveti su zlata vredni

Ponosan je bio Dušan Alimpijević na svoje izabranike posle važne pobede nad Makabijem. Ne samo da je trijumf nad Ponosom Izraela bio važan zbog plasmana na tabeli, niti zbog sveukupnog zadovoljstva, već zato što je mladom timu Crvene zvezde svaka pobeda velika lekcija.

Dobro, Tejlor Ročesti, Pero Antić, Milko Bjelica i Džejms Feldin plene iskustvom, ali ostatak ekipe čine mladi i u Evroligi nedovoljno afirmisani igrači. Ove sezone imaju savršenu priliku da uče i dodatno se razvijaju u konkurenciji najboljih na Starom kontinentu. I to sve pod budnim okom pomenutih mentora i trenera Alimpijevića.
„Napravljen je odličan balans između veterana i mladih igrača, svi imamo određeno iskustvo, neki su igrali velike role u svojim bivšim klubovima. Sada smo se skupili u Crvenoj zvezdi i trenutno radimo na tome da se uigramo kako treba, pošto je 11 novih igrača u timu i nismo imali mnogo vremena da svi zajedno treniramo. Meč protiv Makabija presudila je naša dobra energija i odbrana u koju smo uložili tu energiju“, kaže Nikola Jovanovića za MOZZART Sport.

Ima malo do nedovoljne uigranosti, malo i do nedostatka iskustva kod novajlija, uticao je da rezultati ne budu još bolji. Ali, niko to ni ne gleda sada. Sve dok ekipa pokazuje znake napretka i kvalitetnog rada.
„Naporan je ritam za nas, ali mi smo profesionalci i morali smo da imamo reakciju posle dva loša poraza u Jadranskoj ligi od Budućnosti i Cedevite. Odradili smo odličan posao da pokažemo tu reakciju protiv Makabija i sada treba da nastavimo tako“.

Pitali smo nekadašnjeg studenta univerziteta USC da nam otkrije kako je to trenirati i raditi u timu gde su mu učitelji dvojica prekaljenih majstora - Bjelica i Antić.
„To je fenomenalno i ne mogu da budem srećniji. To su vrhunski veterani na pozicijama četiri i pet, a to su upravo mesta na kojima ja igram. Svaki njihov savet mi mnogo znači, kada me trener pozove da uđem u igru, trudiću se da ispunim svaki zadatak na najbolji mogući način“.

Primetili smo da Pero često prilazi mladim kolegama i udeljuje im savete i poneki zadatak, sve u službu sticanja preko potrebnog iskustva i daljeg igračkog razvoja.
„To mi mnogo znači, ja stalno njega pitam za savet, a on često i sam ukaže na stvari na koje treba da obratim pažnju. To je baš super, od njega može baš dosta da se nauči. Ima preko deset profesionalnih sezona u Evroligi i NBA, prošao je kroz sito i rešeto, što bi narod rekao. Svaki njegov savet je zlata vredan“.

Jovanović je, kao i gotovo ceo tim Zvezde, i dalje u procesu traženja idealnog mesta pod suncem. Kaže da može i mora još mnogo bolje, ali da je zadovoljan dosad ostvarenim radom i navikavanjem na evropsku košarku.
„Imao sam period kada sam igrao za univerzitetsku ekipu, pa sam vratio osećaj za taj, recimo, sporiji stil košarke. Evo, odigrali smo već devet utakmica i posle svake mi je sve lakše da se naviknem. Osećam da sam se već protiv Makabija skroz navikao na evropski stil i znam tačno šta je moj zadatak, gde treba da se postavim, šta treba da radim i odradim najbolje što mogu ono što mi trener postavi kao zadatak“.

Morali smo, naravno, da prokomentarišemo i utakmicu protiv Makabija, koja je iz crveno-belih izvukla ono najbolje i iskustvo kao da zajedno imaju na desetine utakmica.
„Utakmica puna oscilacija u oba polja. Mi smo održali neku konstantu, nismo ništa puno menjali u odnosu na prvo poluvreme, dok su Makabijevi igrači u prvom delu ubacili sve šuteve što su uzeli. Čini mi se da su čak u tom intervalu šutirali sa preko 50 odsto uspešnosti. To nije bila posledica naše loše odbrane, nego imaju odlične individualce. To smo uspeli da neutralizujemo u drugom poluvremenu, usput su se umorili, a mi smo priveli utakmicu kraju kakvom smo se nadali“.

Piše: Nikola Stojković

(Foto Star Sport)