Patrik van Anholt - jedan od onih koji su preživeli pakao Čelsijevih pozajmica, a bio je na rubu da sve prekine

Mnogi mladi talenti sa svih strana sveta su prethodnih godina završavali u mreži Čelsijevih skauta. Glamur Abramovičevog mezimčeta i velika obećanja bi ih lako namamili ka Londonu gde bi bilo okovani dugogodišnjim ugovorima koji bi se pretvarali u vrtlog neprekidnih pozajmica.

Iz tog pakla pozajmica su neki uspeli da izađu i obezbede povratak na Stamford Bridž poput Mozesa, Kristensena, Loftus Čika... Neki su u morali do velikih karijera obilaznim ptem poput Nemanje Matića koji je eksplodirao u Benfiki. Neki u Čelsiju nisu dobili pravu šansu, ali su ostvarili velike karijere u drugim klubovima poput Kevina de Brujnea, Romelua Lukakua, Mohameda Salaha ili Bertrana Traorea. Ali neki više nikada nisu zaigrali na nivoou na koejm su bili pre Čelsija poput Loika Remija, Marka Marina ili Andrea Širlea. A neki talenti poput Brazilca Valasa, Engleza Mekehrana, Slovaka Lalkoviča, Meksikanca Davile ili Hrvata Delača, pa i našeg Slobodana Rajkovića nikada nisu uspeli da se iščupaju iz vrtloga pozajmica i upropastili su karijere koje su mnogo obećavale. Uostalom i Dača Pantić je morao da se vrati u Partizan kad nije imao gde i da oživljava karijeru koja je bila u strmoglavom padu.

Jedan od onih koji su najbolje osetili pakao Čelsijevih pozajmica i uspeli nekako da se izvuku je Patrik van Anholt. Danas levi bek Kristal Palasa. Došao je u Čelsi kao talentovani 16-godišnjak iz PSV Ajndhovena sa snovima i obećanjima da će uskoro postati bitan deo moćnog tima sa Stamford Bridža.
“Otac je verovao da je dar od Boga što sam postao fudbaler. Želeo sam i ja da verujem u to i zaista sam poverovao kada sam došao u Čelsi iz Ajndhovena 2007. godine. San je postao stvarnost”.

Došao je kao talentovano krilo, a postao je štoper, pa bek.
“Zaista sam želeo da budem štoper, ali me je lopta uvek vukla napred. Brendan Rodžers me pretvorio u levog beka i rekao mi ‘Sada možeš da ideš napred’. Ispalo je dobro na kraju”.

Trenirao je uz Ešlija Kola.
“Gledao sam Ešlija svaki dan kako trenira i želeo sam da budem kao on. On mi je bio najveća motivacija. Naučio me je mnogim stvarima. Kako da igram čisto, a kako ponekad i prljavo.  Ali nisam postao novi Ešli Kol. Postao sam Patrik van Anholt. Ljudi me sada prepoznaju kao levog beka koji daje golove”.

Ali, za sedam godina je samo tri puta bio starter u Čelsiju. Za tri godine je išao na pet različitih pozajmica. I verovao je!
“Uvek sam znao u sebi da mogu da igram na visokom nivou. Pokazao sam to u tih nekoliko utakmica za Čelsi. To se zove samopouzdanje”.

Ipak, i to samopouzdanje bilo na ogromnom ispitu kada je završio na pozajmici u Viganu kod Roberta Martineza.
“Bio je to najgori period u mom životu. Što zbog trenera, što zbog mene samog. Kada odeš iz Čelsija u manji klub, normalno je da očekuješ da igraš. Ali moj tadašnji mentalitet je bio pogrešan. Pomislio sam: ‘Je…e se, neću da zapinjem na treninzima kada već ne igram’. Nisam želeo da igram u rezervnom timu. Kasnije sam shvatio da je to bio pogrešan pristup. Trebalo je da treniram radi sebe i da budem spreman kada dočekam šansu. Nisam to uradio i samo sam traćio vreme. Zaista sam tada želeo da napustim fudbal. Bio sam stalno nervozan i želeo sam da to prekinem. Otišao sam na odmor sa devojkom i pitao se da li će bilo koji klub želeti da me uzme kada nisam igrao godinu dana. Zato je Vigan bila loša priča za mene”.

Posle je usledila pozajmica u Viteseu i novi povratak na Stamford Bridž. Kod Žozea Murinja.
“Razgovarali smo i imao sam dobar osećaj u tom trenutku. Ali iz ove perspektive mislim da sam napravio pravi potez što sam ostavio Čelsi iza sebe. Stalno su me slali na pozajmice kako bih stekao još iskustva. Pitao sam se: ‘Koliko još?’ i samo razmišljao o tome kako mi je potrebna stabilnost da bih igrao u Premijer ligi”.

Konačno, posle sedam godina u Čelsiju ga je kupio Sanderlend za 1.500.000 funti. Tamo je promenio četvoricu trenera, a jedan od njih je bio Sem Alardajs koji će ga kasnije dovesti u Kristal Palas kao veliko pojačanje .
“Od momenta kada sam ušao u svlačionicu Palasa, osetio sam se kao kod kuće. U poslednje dve godine smo kao tim pokazali za šta smo sposobni kada se držimo zajedno. Prilazimo svakoj utakmici i svakom rivalu na isti način. Zašto da nešto menjamo kada idemo na Old Traford? U Premijer ligi svako može da pobedi svakoga. Morate da verujete u sebe u ovoj ligi”.

I dalje ne gubi nadu da će jednog dana igrati u nekom velikom klubu.
“Zašto da ne? Svi želim korak napred. Imam još dve i po godine ugovora sa Palasom, ne bih imao ništa protiv da ovde završim karijeru, ali svi u životu imamo neke ambicije. Ako nisi ambiciozan, onda nisi fudbaler”.

Partik van Anholt u Čelsiju nikada nije dobio pravu šansu koja mu je obećana. Ali je klub zaradio na njemu. Kao i na desetinama drugih koji su se čeličili po pozajmicama i čija je jedina svrha bila da klubu donesu profit. Čitava Čelsijeva politika je bila da kupi mladog igrača, povisi mu vrednost kroz pozajmice i potom profitira na njemu i obezbedi finansijski kapacaitet za kupovinu glamuroznih pojačanja kakva je Roman Abramovič uvek želeo. Sa mnogima su uspeli, ali neki talenti su ugašeni i danas zaboravljeni lutaju svetom u potrazi za klubom koji će im dati šansu. Van Anholt je mogao da bude jedan od njih…

(FOTO: reuters)