Partizanovi rivali u Evrokupu: Ruski milioni, kapiten Milosavljević i Ljudi u crnom (VIDEO)

Posle godinu dana pauze košarkaški klub Partizan vratio se u evropska takmičenja, a nije imao sreće na žrebu za takmičenje po grupama. Protivnici crno-belih biće ruski Himki, nemačka Alba, litvanski Lijetuvos Ritas, španski Bilbao, italijanski Kantu. Dileme nema, u ovom trenutku bi svaki žreb za Partizan bio težak, ali čini se da su crno-beli izvukli najtežu grupu i moraće mnogo toga da se promeni kako bi najtrofejniji srpski klub opet bio konkurentan na evropskoj sceni.

Za početak veoma je bitno da trener Aleksandar Džikić selektira ekipu onako kako je zamislio, a to podrazumeva i dovođenje dvojice ili trojice stranaca do početka takmičenja u Evrokupu. Jer samo sa internacionalcima koji prave razliku na terenu i to odmah, Partizan može da parira rivalima.

Partizanov povratak na evropsku scenu: Biće pakleno!

A grupa koju je dobio zaista deluje evroligaški jer, ne bi trebalo zaboraviti da je Himski prošle sezone bio nadomak plasmana u četvrtfinale elitnog evropskog takmičenja, a nije prošao tamo samo zahvaljujući lošijem međusobnom skoru sa madridskim Realom.

Naravno, još je rano govoriti o sastavima Partizanovih rivala u Evrokupu, jer će se oni popunjavati u julu i avgustu, ali u Himkiju će svakako ostati Aleksej Šved, najplaćeniji evropski košarkaš sa godišnjom zaradom od 3.400.000 evra.

Radi se o klubu koji je sredinom marta ove godine za trenera angažovao trofejnog crnogorskog stručnjaka Duška Ivanovića, ali ni on nije uspeo da pomogne ekipi da dobaci dalje od polufinala regionalne VTB lige.

Ono što svakako nije problem za klub iz Podmoskovlja je novac. Nije samo Šved dobio unosan ugovor prošle sezone, već i Sergej Monja (1.500.000) i Džejms Ogastin (1.200.000). U međuvremenu je Ogastin prešao u moskovskog rivala CSKA, a Zoran Dragič otišao je u Armani. Inače, Himki je do sada dva puta osvajao Evrokup – 2012. i 2015. godine, a ima i po jedan ruski kup i VTB ligu.

Partizan i Himski su već igrali u sezoni 2010/11 u Evroligi. Tada je ekipa koju je sa klupe predvodio Vlada Jovanović u Beogradu slavio sa 72:68, dok je u predgrađu Moskve doživeo debakl i poraz od 92:65. 

Sledeći rival Partizana, barem prema šeširu iz kojeg je izvučena je berlinska Alba, koja je poslednji put igrala u Evroligi u sezoni 2014/15. Dolazak nemačke ekipe u svakom slučaju će obradovati navijače Partizana jer će imati priliku da ponovo vide svog ljubimca i bivšeg kapitena crno-belih, Dragana Milosavljevića.

On je u julu prošle godine potpisao za Albu i već u prvoj sezoni postao je pravi lider ekipe po statističkim, ali i svim drugim parametrima. Na njegovu, ali i žalost navijača Albe, klupu berlinskog kluba po završetku sezone napustio je trener Saša Obradović koji je tu ekipu vratio na evropsku scenu. Zamenio ga je Ahmet Čaki. Berlinski klub je u sezoni za nama osvojio nemački kup, svoj deveti u tom takmičenju. Pored ovoga, Alba ima i osam titula prvaka Nemačke i međunarodni Kup Radivoja Koraća.

Partizan i Alba do sada su već igrali dva puta i to u sezoni 1985/86 u drugom kolu kvalifikacija za međunarodni Kup Radivoja Koraća. Crno-beli su slavili oba puta, sa 96:89 i 129:79.

Pored Milosavljevića, dosta je bivših igrača Partizana koji su nastupali za Albu – Vule Avdalović, Dejan Koturović, Miroslav Raduljica, Jovo Stanojević, Vladimir Petrović i Blagota Sekulić.

Sada dolazimo do ekipe sa kojom Partizan nikada nije odmerio snage, Dominion Bilbao. I ova ekipa je jednom u svojoj istoriji igrala Evroligu – u sezoni 2011/12, kada su dogurali do četvrtinala. Prošle sezone Bilbao je u španskoj ACB ligi osvojio 10. mesto, igrao polufinale Kupa kralja, a u Evrokupu je stigao do Last 32 faze.

Po završetku sezone ekipu je napustio stariji od braće Bertans, Dairis. Takođe, uveliko se govori o odlasku trenera Sita Alonsa koji je dovođen u vezu sa Laboral Kućom. Njega bi na funkciji trebalo da zameni Karlos Duran koji je do sada bio pomoćni trener Valensije.   

Ljudi u crnom su ekipa koju već godinama gura iskusni Aleks Mumbru, bivši reprezentativac Španije. Inače, atmosfera na utakmicama u Bilbau je veoma vatrena pogotovo za španske uslove, a ekipa igra u hali koja ima kapacitet od 11.000 mesta.

Igraće Partizan sledeće sezone i sa starim znancima iz Viljnusa, Lijetvos Ritasom. Do sada su se sastajali četiri puta. U sezoni 2009/10 u Evroligi, Partizan je u Viljnusu izgubio sa 78:56, a revanširao se u Pioniru sa 97:67. Igrala su ova dva tima i u sezoni 2014/15, baš u Evrokupu. Oba puta je trijumfovao litvanski tim – bilo je 92:65 i 85:76.

Lijetuvos je prošle sezone osvojio nacionalni kup, a nije igrao regionalnu VTB ligu. Nedavno je klub produžio ugovor sa trenerom Tomasom Pacesasom, a ekipu su napustili Marijus Runkauskas, Denis Lukašov, Adas Jasikevičijus i Ken Braun. Inače, Lijetuvos je klub koji je prvi u Evropi ušao u klinč sa nacionalnim savezom zbog odluke da igra Evrokup. 

A poslednji rival Partizana, italijanski Kantu svakako zauzima posebno mesto u istoriji crno-belih, ali i njihovog najtrofejnijeg trenera Duška Vujoševića. Upravo je ovu ekipu Partizan pobedio u proleće 1989. godine u finalu međunarodnog Kupa Radivoja Koraća. Tada su Italijani na svom terenu slavili sa 89:76, ali je Partizan u revanšu u novobeogradskoj Hali sportova bio još ubedljiviji – 101:82. Igrali su i davne 1974/75, u polufinalu Kupa Radivoja Koraća, uz pobedu Partizana 101:88 u Beogradu i poraz u Italiji (84:67).

Ipak, to su neka prošla vremena i dosta toga se promenilo i u Partizanu i kod Kantua. Prošle sezone italijanski klub kupio je ruski biznismen Dmitrij Gerasimenko, poznat i kao vlasnik ekipe Krasni Oktjabr, koji ume i da zaigra za svoj tim.

Zanimljivo, Kantu je nedavno bio dovođen u vezu sa bivšim Partizanovim plejmejkerom Džošom Akojonom. Ekipu je u međuvremenu napustio Amedeo Tesitori, a stigao je Gani Laval. Inače, italijanski mediji već mesec dana se bave time koga će Gerasimenko da dovede na klupu za glavnog trenera, a pominjali su pored ostalih Rimas Kurtinaitis i Ronen Ginzburg.

Inače, Kantu je dva puta bio prvak Evrope, tri puta šampion Italije, a osvojio je i po četiri Saporta kupa i Kupa Radivoja Koraća.