Partizanovi fantomi

Postoje li mitska bića u fudbalu? Da pitate nekog navijača Bajerna, Barselone, Mančestera, Reala, verovatno bi vas u čudu pogledao i zaključio da ste pijani. Ako biste pak postavili to pitanje fanu Partizana ili Crvene zvezde, široko bi se nasmejali i odgovorili – da! Tako je na startu prelaznog roka u Humskoj 1 vest dana bila da je crno-bele napustio Žarko Tomašević. Štoper iz Crne Gore, koji je u Beograd stigao preko Portugala, godinu dana je bio član srpskog šampiona, a jedino po čemu je bio pominjan su bila navijačka šaljiva pitanja: "Postoji li taj čovek uopšte?"

Za celu sezonu Tomašević je stigao da se povredi nekoliko puta i ne odigra nijednu utakmicu! Da nije bilo slike na zvaničnom sajtu, garantovano bi ljudi pomislili da je neka sprdnja u pitanju, da ta osoba i ne postoji. Kako izgleda, koje su mu vrline ili mane u igri, koju nogu koristi, da li je bolji u duelu ili s loptom u nogama, kakav je u skoku… Sve su to pitanja na koja niko živi, osim igrača Partizana i dvojice trenera, ne zna prave odgovore. Žarko je prošao kroz Humsku kao duh, nikakav trag nije ostavio, osim kod vernih hroničara koji su upisali da je godine 2012/13. nosio dres Parnog valjka i s njim osvojio titulu! S doprinosom od nula sekundi u igri!

No, kakav je igrač Žarko Tomašević neka sad o tome mozgaju navijači belgijskog Kortrijka.

Istine radi, crnogorski štoper nije jedini "fantom" koji je bio član Partizana. Bilo je još asova koje navijači nikad nisu videli na delu ili su zaigrali toliko puta da ih je videlo samo nekoliko stotina srećnika koji su tog dana bili na stadionu i prisustvovali istoriji!

Najneverovatniji slučaj je Ivan Babić. Ljubiteljima fudbala on nije nepoznat igrač, gledali su ga u dresu Napretka, Obilića, Rada, Novog Pazara, ali nikada – Partizana! Iako je član crno-belih bio pune četiri godine! Došao je u Humsku u leto 2004. godine iz Napretka, kada je trener Parnog valjka bio Vladimir Vermezović. Do isteka ugovora Babić nijednom nije zaigrao za Partizan, već je sve četiri sezone proveo na pozajmicama!

Ako Babić nikad nije ni bio predviđen za neke velike domete u Humskoj, priča s Vladimirom Vukajlovićem je potpuno drugačija. Doveden je iz Borca u leto 2005. godine da bude kreator igre šampiona koji je mesec dana ranije ostao bez Saše Ilića (prodat Galatasaraju), Dragana Ćirića (raskid ugovora) i Branimira Petrovića (poslat u Kinu na pozajmicu). Vukajlović je bio viđen za naslednika Saše Ilića, ali je stigao da odigra samo 20 minuta prve utakmice sa Šerifom pre nego što je doživeo prelom stopala, pa je igru Partizana protiv Artmedije u čuvenom dvomeču kreirao ni kriv ni dužan Ivan Tomić. Kada se oporavio od povrede, Vukajlović nije više dobijao šansu! Do raskida ugovora bio na pozajmicama u Radu i Bežaniji.

Da nije bilo povreda možda bi i priča o Milivoju Čeleketiću bila drugačija. Došao je u Partizan 2002. godine iz Kikinde, ali je u naredne četiri sezone imao čak pet operacija kolena. Stigao je da odigra samo jedan meč za crno-bele pre nego što je, posle mnogo muka, bio prinuđen da završi karijeru. Kasnije je tužio klub tražeći odštetu zbog povreda na radu…

Nenad Kutlačić je još jedno ime koje znaju samo pasionirani navijači Partizana koji su ga videli na nekom starom posteru. Došao je kao junior iz bjeljinskog Radnika, a nikada nije zaigrao za crno-bele na takmičarskoj utakmici.

Sportski direktor Partizana Ivan Tomić kod navijača uživa kultni status, jer se smatra najzaslužnijim za uspostavljanje dominacije od šest uzastopnih titula. Pored nekoliko lepih pogodaka kod kupovine igrača, upisao je i nekoliko epskih promašaja koji se danas još pamte zbog vremenske blizine, ali će ih se za koju godinu sećati samo fanatici.

Dvojica desnih bekova su otišla brže nego što su došla. Risto Lakić, pristigao iz podgoričke Budućnosti, odigrao je samo dva nepotpuna meča za Partizan, a na "oproštajnom" svega 20 minuta pre nego što ga je trener Slaviša Jokanović promenio u prvom poluvremenu meča sa Smederevom.

Bogdan Stević je stigao godinu dana kasnije iz Radničkog iz Obrenovca, potpisao ugovor na čak pet godina, jednom nastupio u prvenstvu i odneo ga potom vetar u Teleoptik, gde je nestao sa velike scene.

Na levom boku u sezoni 2008/09. bio je Vladimir Branković, iznenada došao iz Napretka, a posle godine jednako iznenada i otišao sa samo dva nastupa u Kupu Srbije. Iz te plejade momaka koji su svezali oko 100 minuta u karijeri za Partizan tih godina su i Aleksandar Kosorić, Aleksis Ngambi…

Ako mislite da je iz one "legendarne" sezone kada je Miodrag Ješić doveo crno-bele na četvrto mesto na kraju jesenje polusezone najveći promašaj bio Asen Nikolov, čuveni "bugarski Bebeto" – varate se. "Biberče" iz Plovdiva je odigralo "čak" tri takmičarske utakmice za Partizan pre nego što je Ješić pobesneo i kao nekom u inat, iako je on insistirao na Asenovom dolasku, rekao:
"Dok sam ja ovde, Nikolov više neće igrati!"

Otišli su u paketu iste jeseni. Ipak, još spektakularniji je učinak ostavio Aco Stojkov, momak koji je bio u mlađim kategorijama Intera, a kasnije ništa u karijeri nije napravio. Ko je imao "sreću" da ga vidi u toj jednoj odigranoj utakmici za Partizan, sve mu je jasno.

Ipak, "zlatna medalja" ide oko vrata Bojana Šljivančanina! Ako se neko seća visokog štopera kojeg je snimio Jirgen Reber u Jedinstvu iz Bijelog Polja i doveo ga samo da bi imao ko da parira u skoku Nikoli Žigiću na derbiju. Koliko je Nemac bio opsednut Žigom… Šljivančanin je odigrao samo jedno poluvreme za Partizan. Bilo je to u Novom Sadu protiv Vojvodine. I na tom debiju, prvom i poslednjem meču u crno-belom dresu, postigao je gol iz slobodnog udarca i – povredio se! Dovoljno da uđe u legendu.

(Foto: MN PRESS)