Partizanova niska supertalentovanih štopera: Juče Bleki, danas Sveta, sutra Strahinja Bošnjak

Priča se i piše da bi u ovom zimskom prelaznom roku Svetozar Marković mogao da napusti Partizan, ali bi nisku supertalentovanih štopera, koji poslednjih godina dobijaju šansu u Humskoj, trebalo da nastavi Strahinja Bošnjaka. Još kao pionir nekadašnji omladinski reprezentativac Srbije je skrenuo pažnju na sebe. Velika očekivanja i danas u redovima srpskog vicešampiona imaju od momka rođenog 199. godine, pošto je reč o odlikašu Partizanove škole fudbala.

Ove jeseni je skupljao superligaške minute u Zemunu, a Zoran Mirković je odlučio da ga „povuče“ sa pozajmice i tokom ovih priprema još jednom izmeri njegov potencijal i kvalitet.
„Nije mi letos bilo lako kada sam saznao da ću otići na pozajmicu. Potonuo sam u prvom trenutku, nisam verovao da je to pravo rešenje za mene.  Ali posle nekoliko dana razmišljanja shvatio sam da će to biti samo jedan stepenik više, jedan korak napred da usavršim svoje znanje i napredujem“,počinje priču Strahinja Bošnjak.

Solidnu jesen imao je mladi defanzivac u redovima superligaša iz Gornje varoši. Izmerio se sa mnogo iskusnijim igračima, što će mu pomoći da se nametne Zoranu Mirkoviću.
„U Zemunu  sam odigrao osam utakmica, neke sam počeo, a u nekima sam ulazio sa klupe. Ipak, nije bilo lako ni izboriti se u manjem klubu za minutažu,   jer je na mojoj poziciji igrao bivši igrač Partizana Trajković od kojeg sam naučio dosta toga, ali ne samo od njega već i od ljudi iz kluba. Tu je bio i Nemanja Tomić, tako da smo imali puno tema za razgovor. Momcima sam zahvalan  na tome kako su me prihvatili i što su bili uz mene kad god mi je bilo potrebno“.

Upravo bi Bošnjak mogao da bude skriveni adut crno-belih u prolećnoj sezoni. Neko ko ima potencijal da pojača tim.
„Posle šest meseci provedenih u Zemunu, rečeno mi je da se vraćam u Partizan, bilo mi je puno srce! To je moj klub iz detinjstva. Ne mogu da se ne obradujem takvim vestima. Trenera Batu Mirkovića nisam poznavao lično, već samo kao vrhunskog igrača. Prvi susret sa njim kao trenerom bio je pozitivan, a nadam se da sam i ja ostavio takav utisak. Došlo je par novih igrača koje nisam poznavao, dok je većina bila tu ranije. Prihvatili su me kao da nisam ni odlazio“.

Šta se promenilo za šest meseci?
„Dosta toga  sam naučio. Trudio  sam da svakoga dana budem bolji i uspešniji, da igram što više utakmica i da se nametnem treneru. Nekada nije sve do igrača, nešto je i do ljudi iz kluba, do trenera, njegove ideje i vizije. Moje je da se prilagodim, igram i u svakom trenutku dam maksimum“.