Partizan u Bakuu bira: Dobar zalet i vraćanje imidža ili novo ime na crnoj listi dželata?

Partizan u Aziji traži opstanak u Evropi. Crno-beli večeras (18.00) u Bakuu igraju, možda, meč godine, a budu li na obalama Kaspijskog jezera sačuvali beogradskih 3:2, moći će da se pohvale da je sezona uspešna, iako je tek počela.

Prolaz u grupnu fazu Lige Evrope značio bi očuvanje časti srpskog fudbala na kraju leta u kome su svi njegovi predstavnici već eliminisani, ali i povratak lane izgubljenog imidža kluba iz Humske 1, koji je u poslednjih 11 godina čak sedam puta igrao grupnu fazu takmičenja pod okriljem UEFA (dva puta Ligu šampiona i pet puta Ligu Evrope). Pobeda ili remi sa Nefčijem (čak i poraz 3:4, 4:5 ili svaki sledeći sa većim brojem datih golova) garantuje ekipi Marka Nikolića da će se u petak ceduljica sa imenom Partizana naći na žrebu, u društvu u kome su takva imena poput Evertona, Sevilje, Intera... 

Ono što bi moglo da ohrabri crno-bele pred duel na stadionu „Tofik Bahramov“ je činjenica da su u poslednje 24 utakmice pretrpeli samo jedan poraz u takmičarskim mečevima. Taj jedini neuspeh u Kruševcu, protiv Napretka (0:2) možda ih je koštao titule, ali podatak da od 22. aprila nisu napustili teren pognutih glava trebalo bi da im ubrizga injekciju samopouzdanja pred okršaj sa timom promenjive forme (od sedam utakmica ove sezone Nefči ima po tri pobede i poraza, uz jedan remi).

Mada mu se često spočitava da se muči ne bi li stvorio šansu ili postigao gol, podaci govore da Partizan igra efikasan fudbal. Pogotovu se to odnosi na okršaje u ovom mesecu, pa statistika pokazuje da je tokom avgusta na pet mečeva mrežu protivnika zatresao 15 puta. Dakle, tri po susretu. Iz tog ugla posmatrano, crno-beli bi morali jednako da misle o napadu, a ne samo u odbrani, jer večeras možda i jedna lopta u mreži rivala bude dovoljna za prolaz.

U danu kad više razmišljaju o bezbednosti, imajući u vidu nezapamćen napad Azera za vreme treninga i prilikom povratka u hotel u Bakuu, fudbaleri Partizana trebalo bi da imaju na umu i činjenicu da su u bliskoj prošlosti uspevali da prođu dalje u Evropi upravo kad su revanše utakmice igrali u gostima. Počev od Njukasla (2003), preko Dnjipra (2005), pa Groningena (2006) i Anderlehta (2010), izgleda da crno-bele više inspirišu neprijateljski stavovi domaće publike, i pod uslovom da protiv Nefčija budu hrabri kao što su bili Kralj i Ćirković na Sent Džejms Parku, precizni kao Radović u ledenoj Ukrajini, borbeni poput Nađa i Tomića u Holandiji ili raspucani nalik Kleu u čuvenoj briselskoj noći, imaće Grobari čemu da se nadaju.

U suprotnom će se Nefči dopisati na crnu listu Partizanovih dželata kakvi su bili bukureštanski Nacional, kiparski AEL, irski Šamrok...

Partizan sam bira u koju grupu će upasti.

(foto: MN Press)