PRAVI HEROJ! Kapiten Radničkog iz Obrenovca je dva dana čamcem spasavao ljude

Za vezistu Dušana Raduškog (31) do sada su čuli samo bolje upućeni poznavaoci prilika u srpskom fudbalu, ali ovaj junak iz Skele je debelo zaslužio da o njemu čuje i cela Srbija. Omaleni kapiten Radničkog iz Obrenovca važi za radilicu na terenu koji svoj posao odrađuje neprimetno i ne privlači veliku pažnju. Veliko srce koje pokazuje na terenu je ovih dana pokazao i van njega. Kada je to bilo najpotrebnije, u poplavama razorenom Obrenovcu.

Sa braćom i prijateljima, Dušan je dva dana svojim čamcem krstario poplavljenim ulicama Obrenovca i spasavao gde je i koga stigao. Mnogi Obrenovčani će celog života pamtiti ovog skromnog momka i njegovu barku.
“Dva dana sam sa drugovima, braćom od stričeva Mirkom i Dejanom Beljincem i Ivanom Krstićem, koliko god je moguće bilo, nastojao i uspevao uz mnogo napora da evakuišem ljude iz poplavljenih kuća i dvorišta. Ranom zorom smo ustajali, počinjali obično u 3 sata i više od 50 časova prevozili ugrožene majke sa decom, starije ljude, i tako sve do 22 sata. U petak smo počeli humanu misiju, prvog dana prevezli 20 ljudi, u subotu najmanje još toliko, međutim imali smo želju i dobru volju da i u nedelju, 18. maja, budemo od koristi poplavljenima, ali nam povlačenje vode nije dozvoljavalo. Naišli su kamioni Vojske Srbije i civilni, narod se sve brže izvlačio na bezbednu teritoriju”, kaže Dušan Raduški za Sportski žurnal.

Samo on zna sa kakvim se nevoljama susretao i kakve probleme je morao da rešava…
“Na pojedinim mestima morali smo da iskačemo iz čamca i da ga guramo, jer je voda opala za metar. Ideja da krenemo u akciju spasavanja ljudi bila je Dejanova i Ivanova, a Mirko i ja smo nešto kasnije krenuli. Prevozili smo koga smo stigli, dan kasnije, sva četvorica našli smo se u istom plovilu. Probušio se njihov gumeni čamac. Moj čamac je metalni, dimenzija šest puta dva i po metra, kupljen je pre deset godina. Ima i „Pentu”, motor od četiri konjske snage. Malo smo ga koristili. U slobodno vreme, godinama rado plovim Savom, udaljena je 200 metara od kućnog praga.”

Srećan je zbog svih spasenih života u Obrenovcu, istovremeno i žali što još više ljudi nije moglo da se ukrca na čamac i dokopa se sigurnog tla.
“Ne znam da li sam bio jedini sportista u obrenovačkom kraju u humanoj misiji. Verovatno je još neko radio nešto slično, nisam čuo. Sve je, naravno, bilo na dobrovoljnoj bazi, sa ciljem da se pomogne ugroženima. Srce mi je bilo puno kad se i barka napunila unesrećenima. Žao mi je samo što više od deset ljudi nije moglo i smelo da uđe u čamac. Dozvoljeno je da se toliko osoba preveze”, uz uzdah je Raduški prokomentarisao.

Šta reći osim: Kapitenu Dušane, svaka ti čast! 

(FOTO: Lj. Maričić/Sportski Žurnal)