Ovo je novi Partizanov biser: Pantić i ja bićemo strašan tandem

Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Slovenije

Zamislite sledeću scenu: iz tunela Partizanovog stadiona prvi, kako i dolikuje, izlazi kapiten Saša Ilić (35 godina), a za njim hodaju više nego duplo mlađi dečaci, Danilo Pantić i Andrija Živković (obojica još nisu napunila 17 leta). Moguće, vrlo moguće.

Doduše, možda ne odmah na početku sezone, ali sudeći prema onome što su nova dva bisera omladinske škole pokazala tokom pripremnog perioda nemojte se iznenaditi ako sredinom sezone istisnu iz tima starije od sebe i zajedno sa nenadmašnim „brojem 22“ budu glavni oslonac Parnog valjka. Za Danila Pantića kažu da je sublimacija Dragana Ćirića, Saše Ćurčića i Saše Ilića, dok njegov klasić niskim težištem, hitrinom i prodornošću potvrđuje da fabrika talenata u Zemunelu radi bez prestanka.
„Sačekajte samo malo i videćete koliko Dača i ja možemo. Igramo zajedno već četiri godine, fantastično se razumemo na terenu i verujem da ćemo postati fudbaleri na koje rukovodioci, treneri i navijači mogu da računaju. I to veoma brzo. Pustite nas godinu dana da se razvijamo i ja vam kažem da ćemo biti strašan tandem“, samouvereno poručuje Andrija Živković.

U epicentar fudbalskih zbivanja dopspeo je novembra prošle godine, kad je zajedno sa još jednim ispisnikom iz generacije 1996, Nemanjom Radonjićem, planiran je da bude deo A državnog tima, ali je otkazana utakmica sa Irakom pokvarila mogući debi u selekciji Siniše Mihajlovića.
„Mnogo toga se pozitivnog desilo za poslednjih devet meseci da nisam ni svestan. Poziv selektora, pripreme sa prvim timom u Turskoj, debi kod Vermezovića u Novom Pazaru, sad rad sa Rašovićem i minutaža na kontrolnim utakmicama pred start Lige šampiona... Iz kluba su najavili da će, Pantiću i meni, po povratku u Beograd ponuditi profesionalni ugvor i jedva čekam da se obavežem na vernost Partizanu. Nadam se da tu neće biti problema“.

Ova dvojica momaka u prvi tim su prekomandovana direktno iz kadetske selekcije vođene trenerskom rukom Ilije Zavišića. Ako su preskočili omladinski staž i planiramo stasavanje u Teleoptiku onda bi to trebalo da znači da vrede više od drugih. Sad samo od njih zavisi hoće li nastaviti ispravnim putem i napraviti karijere nalik Stevanu Jovetiću, Ademu Ljajiću i Lazaru Markoviću ili će se u vrtlog velikih očekivanja potonuti njihov nesporan talenat, kao što se desilo braći Marinković, Bosančiću...
„Nadam se da ćemo se postepeno razvijati i dozirano dobijati šansu u prvom timu. Prirodno je da očekujem minitažu, ali isto tako sam svestan da sam tek došao i da moram da čekam svoj red. Bar mi je tako pričao trener Ilija Zavišić, od koga sam dosta naučio i njegove iscrpne savete o maksimalno posvećenom radu na svakom treningu i šansi na prijateljskoj utakmici moram da primenim“.

Andrija Živković je karijeru počeo u školi fudbala Nacional u Nišu (trener Mihailo Jurasović), 2009. na turniru reprezentativnih selekcija u Kladovu zapazio ga je direktor omladinske škole crno-belih Nedeljko Kostić, doveo u Humsku i približio ostvarenju dečačkog sna.
„Moja najveća želja je da postignem odlučujući gol u večitom derbiju. Živim za dan kad ću odigrati meč sa Crvenom zvezdom, a ne mogu ni da zamislim kud bih od sreće ako bih bio strelac. Verovatno bih jurnuo ka južnoj tribini, zatim treneru, saigračima, tražio pogledom roditelje na stadionu, ali... Polako, još sam maloletan, ali isto tako znam šta mi je rekao moj učitelj Zavišić rekao, da svaka prilika mora da se koristi“, završio je desnokrilni vezista crno-belih, uz napomenu da mu je, poput velikog broja tinejdžera, idol Leo Mesi, a od srpskih igrača „poštuje lik i delo Saše Ilića“.

Sve vesti sa priprema Partizana i Crvdne zvezde možete pratiti na našem specijalu.

(FOTO: partizan.rs)