Otišao u Švedsku na tri meseca, a ostao 20 godina

U Fapu iz Priboja počeo je da razvija strast prema fudbalu. Prošao je kroz sve mlađe selekcije, zaigrao za prvi tim i posle dve sezone otišao je za Čačak. U Borcu je igrao dve i po godine i za Zebre, i grad na Moravi, vežu ga samo lepa sećanja, naročito jer se oženio Čačankom. Po preporuci trenera Mihajila Kolarevića, defanzivac Zoran Manović otišao je na tri meseca u Švedsku, a ostao je dvadeset godina. Sa osmehom se seća prvih dana provedenih u Skandinaviji.

„Sad daleke 1994. godine za ovu nordijsku zemlju čuo sam zahvaljujući Borgu, Stenmarku i grupi Aba“, kaže za MOZZART Sport Manović.
„Prvi klub za koji sam nastupao bio je Mjalbi. Sećam se i prve utakmice posle koje su svi u ekipi bili oduševljeni mojom partijom. U Mjalbiju sam ostao četiri godine. Klub je u to vreme obeležavao šest decenija postojanja i ja sam izabran u najbolji tim svih generacija“.

Rođenje sina, umešnom štoperu, poklopilo se sa prelaskom u Asirisku za koju je igrao deset sezona.
„Dobro sam se uklopio, postao kapiten tima, a navijači su me obožavali. Sa Asiriskom smo izborili plasman u elitu, igrali finale švedskog kupa i kotiram se kao jedan od najboljih igrača kluba svih vremena. Na zalasku igračke karijere prešao sam u trećeligaša Sirijansku, gde sam bio igrač-trener. Paralelno sam radio u školi kao profesor fizičkog vaspitanja. Posle tri godine ponovo sam se vratio u Asirisku gde i trenutno brinem o juniorskom pogonu kluba“.

Sa bogatim fudbalskim stažom Zoran Manović je prava osoba za detaljnije upoznavanje prilika u švedskom fudbalu.
„Osnovni nedostatak je što sve lige kreću na proleće i završavaju se u jesen. Tokom leta je minimalna pauza od desetak dana. Klub koji postane šampion države u oktobru 2013. godine kvalifikacije za Ligu šampiona igraće u 2014. godini, a do tada su moguće velike promene u sastavu. Između Prve i Druge lige postoji značajna razlika, pre svega u organizaciji, a potom i u broju kvalitetnih igrača. Prvoligaši imaju skoro 20 podjednako dobrih fudbalera što nije slučaj u Drugoj ligi“.
Dva prvoplasirana tima iz Švedske 2 direktno prelaze u elitu dok treći igra baraž.
„U baražu četrnaestoplasirani klub iz Švedske 1 prvo gostuje, a potom je domaćin trećem iz Druge lige. Dva puta sam sa Asiriskom igrao kvalifikacije i jednom smo prošli u viši rang. Poslednje dve ekipe ispadaju u treću ligu a dve razigravaju“.

Bivši igrač Borca kaže da su trenutno najzvučniji drugoligaši Erbro, Hamarbi, Ergrite i Sunsval.
„Ergrite je svojevremeno bio prvak Švedske ali su u finansijskim problemima pošto u Geteborgu ima nekoliko klubova. Vodeći Erbro igra odlično ali najveći derbiji su susreti Hamarbi-Ergrite, Hamarbi-Asiriska. Trenutno Falkenberg igra dobro ali oni su mali klub“.

Iza švedskih klubova najčešće stoje gradovi i retke su ekipe u privatnom vlasništvu.
„Sponzori učestvuju u zatvaranju finansijske konstrukcije. Recimo u Asiriski sponzori su dve velike firme Skania i Astra. U Đurgardenu je bilo većih sponzora koji su otkupili ugovor golmana Isaksona, iz Juventusa, za oko dva miliona evra i preprodajom zaradili određeni novac. To su retki slučajevi uglavnom gradovi stoje iza kluba ”.

Trener omladinaca Asiriske ističe da poseta drugoligaškim utakmicama nije velika.
“Izdvaja se Hamarbi koji ima standardnih 10 000 posetilaca bez obzira da li igraju Prvu ili Drugu ligu. Zanimljivo pre neki dan su odigrali poslednju utakmicu na starom stadionu jer su izgradili novo zdanje. Sirijanska i Airiska igraju na istom stadionu kapaciteta 9.000 mesta. Tereni su dobri uglavnom sa veštačkom travom jer je zimi nemoguće igrati na prirodnoj podlozi. Za naše uslove plastična trava je idealna, naročito zimi, ali i leti kad se prska vodom. Stadion na kome igra reprezentacija je moderan, prima oko 55.000 posetilaca, Malme i Elfsborg imaju lepa zdanja”.
Na drugoligaškim mečevima pada prosečno po tri gola.
“Recimo da je pravi prosek od dva i po do četiri pogotka po utakmici. Za većinu timova domaći teren donosi prednost jer je velika razdaljina između pojedinih klubova. Landskrona je sa juga Švedske, a do Sundsvala ima preko 1.000 kilometara. Velike su i temperaturne razlike, nekad i po 20 stepeni što takođe utiče na igrače i rezultat, kao i vrsta podloge”.

Manović je zadovoljan kvalitetom švedskih sudija.
"Naravno da se dešava da arbitar pogreši, ali namera nije postojala. U Srbiji sam viđao katastrofalne odluke, a ovde toga nema. Ima blagog navijanja za Geteborg, Malme I Aik, kad je situacija nerešena presuđuje se u njihovu korist”.

Mediji sve bolje prate dešavanja na drugoligaškoj sceni.
“Posebno se isprate derbi utakmice ili mečevi vodećih timova. Obavezno se u fudbalskom pregledu prikažu golovi i zanimljive situacije. Neki dueli se mogu gledati preko raznih sajtova, a zadovoljan sam i kako dnevne novine pišu o Drugoj ligi. Naravno prvoligaši su u prvom planu. Može se reći da je fudbal najpopulaniji sport bez obzira što je hokej trofejniji. Veliki doprinos popularnosti fudbala dao je Zlatan Ibrahimović. On je najveća sportska zvezda, bolje se kotira nego Mesi u Argentini”.

Pribojac ističe da u Švedskoj igra veliki broj stranaca, ali sa švedskim pasošima.
“Pravih stranaca je sve manje, posebno sa naših prostora jer je bilo raznih pokušaja prevare. Kad se jednom poljulja poverenje Šveđani postaju jako obazrivi. Takođe, opao je kvalitet naših igrača. Zarade fudbalera nisu velike, nije moguće uštedeti veći novac. Ipak, Švedska, za kvalitetnije igrače, može biti ulaznica za neke bolje plaćene lige. Dešava se da talentovani mladići iz Druge lige, preskoče Prvu, i lakše pronađu ino-angažman. Pa i Ibrahimović je iz drugoligaša prešao u Ajaks”.

Država u Švedskoj ima monopol u igrama na sreću.
“Zastupljeno je internet klađenje, gde ima bezbroj alternativa. U državnoj kladionici manji je broj igara, ali su dostupne skoro sve lige. Šveđani se često klade na niže stepene takmičenja, pa čak i Norvešku 3. Kladioci su aktivni, obrće se veliki novac, ali se on jednim delom vraća u FS Švedske, odnosno klubove. Sa druge strane ekipe su obavezne da odigraju utakmice u određenim terminima”.

I u Švedskoj je najpopularnija Premijer liga Engleske.
“Prati se liga u kojoj igra Zlatan, ali primat imaju ostrvljani i Primera. Zaljubljeni su u Engleze, pokušavaju da ih kopiraju u svim segmentima fudbala. Srbiju cene kao sportsku naciju, ali sa dozom rezerve. Kad igra Novak Đoković, reket broj jedan, prednost daju Nadalu ili Federeru. Da je Nole kojim slučajem Englez za njih bi bio neprikosnoven. Srbiju gledaju sa visine, izgubili smo na rejtingu u poslednjih 15 godina”.

Za dobar život u Švedskoj potrebno je da se dosta radi.
“Radi se za platu koja je dovoljna za solidan život. Prihod se oporezuje sa 33 odsto,  a ako su veći, veća je i poreska stopa. Švede žive po šablonu, kad bi ih kojim slučajem prebacili u Srbiju mislim da se većina ne bi snašla. Radi se ozbiljno pet dana, a za vikend sledi opuštanje, često uz alkohol. Korupcija je svedena na minimum, ukoliko se otkrije kazne su drastične. Takođe, velika je globa i na saobraćajne prekršaje, za pojas 150 evra, prekoračenje brzine do 350, a parkiranje u Stokholmu košta pet evra po satu. Švedska je ustavna monarhija, ima oko deset miliona stanovnika, a pozivni broj je +46”, zaključio je javljanje za Mozzart Sport, trener juniora Asiriske, Zoran Manović.

Piše: Đurđe Mečanim
djurdje.mecanin@mozzartbet.com