Otac trener, stric trener, Bjeković deda-stric, a igra u Škotskoj!

Krajem osamdesetih godina 20. veka kapije škotskog fudbala je za igrače sa ovih prostora otvorio nekadašnji as Crvene zvezde Miodrag Krivokapić, ali i pored činjenice da je tokom dvanaestogodišnje karijere u ovoj ostrvskoj državi ostavio širom otvorena vrata – odličnim partijama za Dandij, Madervel, Rejt Roverse i Hamilton – kroz njih su kasnije naši ljudi baš retko prolazili. Doduše, Gordan Petrić ga je nasledio u Dandi junajtedu i kasnije postao nezamenjiv šraf Rendžersove mašinerije, a član Policajaca u sezoni 2004/2005. Bio je i Dragan Mladenović.

I to je, izuzimajući decu gastarbajtera ili one kojima se lepi etiketa „naše gore list“, otprilike to. Sve do kraja decembra 2013. Onda je tiho, bez i najmanje pompe, u škotski fudbal kročio 23-godišnji štoper Bežanije Stefan Milojević. Preporuka Gordana Petrića i menadžerski uticaj Džona Viole uveli su mladog defanzivca u svet o kojem do tog trenutka nije ni sanjao.

Stefan je potpisom za škotskog trećeligaša Erdri ušao u „carstvo“ poznato samo onima koji pasionirano iz nedelje u nedelju popunjavaju tikete u kladionicama i tipuju da li će se „otvoriti“ Forfar i Stanraer, da li će Dambarton po običaju doći u GG3+ ili će preslabi Arbrot uspeti da prikoči nadahnuti Ajr junajted.
"Kada sam u novogodišnjoj noći stigao u Škotsku, iskreno nisam znao ni „zdravo“ da kažem na engleskom. Nisam imao predstavu šta mogu da očekujem, a upoznavanje s novom sredinom je išlo otežano i zbog činjenice da sam jedini stranac na platnom spisku Erdrija. Ono što sam od prvog treninga shvatio je da ne postoje nikakve protekcije, niti „pokloni“, kao i da je sve na tebi. Koliko pružiš, toliko će ti se vratiti", počinje priču jedini srpski fudbaler u nekom od četiri profesionalna ranga u škotskom fudbalu.
---------------------------------------------
PETRIĆU HVALA ZA SVE

Na prvi pogled angažman Stefana Milojevića u trećem rangu takmičenja u Škotskoj deluje nestvarno, gotovo filmski. Posle dve godine u Teleoptiku i kraćih epizoda u Košicama, BSK Borči i Bežaniji, u danu kada se dočekivala nova 2014. usledio je dolazak u zemlju „hajlendera“.
"Preporučio me je trener Bežanije Gordan Petrić kojem dugujem veliku zahvalnost za podršku i iskreno za njega imam ogromno poštovanje i samo reči hvale. Njegov menadžer iz igračkih dana ima jake veze u škotskom fudbalu, pa sam najpre došao na probu u Kilmarnok. Želeli su da me vide na delu i on je ekspresno pronašao Erdri, gde ću po slovu ugovora ostati do 3. maja. Svakako je i menadžer Džon Viola neko bez koga bih ovde teško išta napravio", priznaje Milojević.
--------------------------------------------
Porodica mladog defanzivca je takođe veoma interesantna, pa bi samo o Stefanovim najrođenijima i njihovim relacijama mogla da se napravi posebna priča. Otac Goran Milojević je svojevremeno igrao i za Crvenu zvezdu i Partizan, danas je trener podgoričke Mladosti. Stric Vladan Milojević predvodi Čukarički, a najpoznatije ime u familiji je deda po majčinoj liniji.
"Nenad Bjeković je rođeni brat oca moje majke. On je čovek koji mi je uz Gordana Petrića i moje najbliže najviše pomogao u karijeri. Moram da kažem da nisam navijač ni Zvezde, ni Partizana. Kada sam bio mlađi, majka je stalno vršila presing da navijam za Partizan, ali sam eto ostao neopredeljen. Simpatičan mi je Partizan, ali  Zvezda već šest godina nije uzela titulu...",  ostao je nedorečen Stefan.
Da je stres nešto što je ostalo za njim onog trenutka kada je na Surčinu obavio formalnosti na pasoškoj kontroli, Milojević je shvatio već posle prvih 90 minuta u dresu Erdrija.
"Izgubili smo u gostima od Ajr junajteda sa 3:0, a ja sam odigrao katastrofalno. Očekivao sam kritike, loš prijem kod navijača, ali mi niko reč nije rekao. Bukvalno mi ništa nisu prebacili, samo mi je rečeno da nastavim da se borim i dajem sve od sebe. Kada navijači to prepoznaju, nikakvih problema ne može da bude. Fudbal je mnogo brži nego kod nas, niko ne staje svih 90 minuta, samo jurišaju ka golu. Gordan Petrić me je upozorio da su svi napadači jaki i da mnogo trče, što sam se i uverio već na prvom meču. Njihov špic Kajl je svojevremeno igrao za Sanderlend, ima dva metra i 100 kila, a kad skoči bukvalno te odnese. Sudije to ovde retko sviraju, ostaje ti samo da se pridigneš i nastaviš dalje".

I pored činjenice da nema mnogo kalkulisanja i da svi u trećem rangu takmičenja u Škotskoj razmišljaju o opsadi protivničkog gola, kod navijača je nešto drugo na ceni.
"Da ne verujete koliko je svim navijačima u Škotskoj važno da njihova ekipa ne primi gol. Dešavalo se da pobedimo sa 3:0, a da navijači padaju u delirijum skandirajući „klin šit“ (fudbalski termin na engleskom za utakmicu bez primljenog gola, prim. aut.). To je za sve njih nešto posebno, a u ova tri meseca smo im omogućili mnogo takvih radosti. Rekoše mi da je Erdri samo jednom u poslednje tri godine sačuvao mrežu, a sada na poslednjih 10 utakmica u tome smo uspeli čak četiri puta. Posle svakog meča u kojem nam mreža ostane netaknuta u klubu i među navijačima se samo o tome priča".

Infrastruktura je posebna priča. Dok srpski fudbal muku muči da osvetli još neki stadion, škotski trećeligaši odavno vanredna kola igraju u noćnom terminu. Pritom je komfor zagarantovan od Ajbroksa, pa do zdanja Eldžina, Montrouza i ostalih niželigaša.
"Naš stadion prima 15.000 gledalaca, igramo na veštačkoj travi, a poseta je kako smo ušli u seriju dobrih rezultata sve bolja. Kada sam došao u klub bili smo poslednji, a sada imamo sedam bodova više od „fenjeraša“. Sa tadašnjeg broja od 600 do 700 navijača u proseku popeli smo se do 1.500 i 2.000. Ne živim u Erdriju, već u predgrađu Glazgova, pa se retko srećem sa navijačima, ali moram da priznam da uživam njihovo veliko poštovanje. Malo je falilo da se srušim kada sam na gostovanju Arbrotu, koji je više od dva sata vožnje udaljen od Erdrija, video grupu naših navijača na tribini, a u sredini je dominirala srpska zastava. Ako sam u Košicama, gde nas je bilo šest Srba, morao da razmišljam koga podržavaju, sada je sve jasno",  uz osmeh će Stefan.
--------------------------------------
PLATA SVAKE SUBOTE

U škotskom fudbalu profesionalizam „vuče“ skroz do četvrtog ranga takmičenja. Pritom, kada se pomene profesionalizam ta reč nekako ima potpuno drugačiju dimenziju od ove koju koristimo kada pričamo o srpskim fudbalskim prilikama.
"Finansijski je sve uređeno besprekorno, a kada se nešto kosi sa principima funkcionisanja dogodi se ono što je bilo sa Rendžersom, kada je izbačen u najniži rang takmičenja ili sa Danfermlajnom koji je zadesila slična sudbina, pa su i oni u našem rangu. Ne bih precizno o sumama, ali siguran sam da u Erdriju zarađujem bolje nego što je slučaj u pola naših superligaških klubova. Pritom kašnjenje ne postoji u njihovom rečniku, isplate su svake subote", objašnjava Milojević.
-----------------------------------
Rendžers je posebno priča i magnet za sve članove Lige 1 koji se ove sezone sreću sa Policajcima na njihovom proputovanju ka Čempionšipu (drugi rang u Škotskoj).
"Moćni su i sve što ih okružuje staje u takav opis. Daleko su iznad svih u ligi, što ne smeta njihovim pristalicama da ispune Ajbroks i putuju na gostovanja. Prilikom gostovanja Rendžersu sam osećao veliku tremu kad sam istrčao na teren, ali je ona nestala čim je lopta krenula sa centra".

Za kraj i mali savet kladiocima koji vole da stave na tiket ekipe čije dresove nikad nisu videli.
"Često me zovu prijatelji, raspituju se šta bi mogli da odigraju, ima li nekog siguran fiks. Moj savet je uvek isti, zaobiđite škotske lige u bilo kojoj varijanti, jer ovde bukvalno svako svakog može da pobedi. Tako smo mi bili prežaljeni pred gostovanje Danfermlajnu, postavljalo se samo pitanje koliko ćemo da primimo. A mi smo dobili sa 1:0, ali smo ih zato igrom bukvalno razbili. Slično je i u eliti, osim Seltika i Aberdina niko ne može da računa na sigurne bodove bez obzira na ime protivnika", zaključio je Milojević.