Orlići - misija “Poljska 2017“

Srpskom fudbalu toliko je dogorelo do nokata da mu sudbina u velikoj meri zavisi od preostalih utakmica u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Iz tog razloga svaki meč Muslinovih Orlova tokom 2017. biće centralni sportski događaj u nas. A opet, ti isti Orlovi predugo su trenirali živce nacije da bi vulkan euforije ponovo proradio – o poverenju da i ne govorimo, ono će se sticati barem onoliko dugo koliko se gubilo - posle samo četiri - recimo tako -  prelazne ocene u novom ciklusu i osam osvojenih bodova, što nas je svrstalo na drugo mesto naše ne preteške kvalifikacione grupe. Sve su to razlozi što će navijačko srce možda i pre zaigrati usled onoga što tokom leta (16 – 30. jun) na EURU U21 budu uradili njihovi naslednici – Orlići. 

Ekipa sastavljena miksom dva šampionska tima (prvaci Evrope iz Litvanije i prvaci sveta sa Novog Zelanda) zadobila je prethodnih godina takvu podršku da je srpska javnost u jednom trenutku poželela da "počisti" sve seniore iz A selekcije i na veliku scenu "dekretom" pošalje te golobrade mladiće. Što i ne čudi, s obzirom da nijedan fudbalski nacionalni tim nije doneo toliko radosti našem narodu. 

Srbija prvak sveta u fudbalu! Do skora je zvučalo kao kraj dobrog vica, zar ne? 

Šest meseci pred start Evropskog šampionata u Poljskoj mlada reprezentacija ostala je bez selektora. Tomislav Sivić u poslednjim danima 2016. dobio je otkaz. Učinak: 12 zvaničnih utakmica, osam pobeda, dva remija i dva izgubljena meča. U četiri prijateljska duela još dva poraza. Mali broj ljudi će se iznenaditi, još manji osuditi takav čin FSS - jer javna je tajna da ni Sivić ni njegov prethodnik Mladen Dodić (doživeo fijasko u Češkoj 2015) nikada nisu imali poverenje javnosti – pa se čin koji nije baš odlika organizovanih i ozbiljnih Saveza, u ovom slučaju u fudbalskim krugovima tretira kao plus i pravi potez čelnika srpske kuće fudbala. 

Sivić je bio preskroman i nedovoljno ambiciozan za nekoga ko na raspolaganju ima ekipu sastavljenu od evropskih i svetskih šampiona: "Za nas će ako prođemo grupu biti kao osvajanje EP". Šuška se da mu je ta rečenica došla glave. I dok je otkaz iskusnom stručnjaku prihvaćen kao prava odluka, sada ostaje da vidimo kakva će biti reakcija na inauguraciju njegovog naslednika, odnosno koji će od kandidata – za sada se pominju samo Gordan Petrić i Aleksandar Stanojević – imati petlju da za očigledan cilj prihvati napad na novu titulu prvaka Evrope, a samim tim i odgovornost za eventualni krah, sličan onom od pre dve godine...      

Čekajući novog selektora koji će nam saopštiti da će Srbija u junu preko Španije i Portugalije jurišati prvo na polufinale, a onda i finale, pozabavili smo trenutnim i mogućim novim problemima Sivićevog naslednika. Tomislav Sivić za period septembar 2015 – novembar 2016. u zvaničnim utakmicama koristio je ukupno 40 igrača i dovoljan je samo letimičan pogled na učinak svih tih momaka u svojim klubovima da otkrije razloge naših najvećih nesanica – MINUTAŽA.   

Samo jedan primer biće dovoljan: U baraž utakmicama protiv Norveške šansu je dobilo ukupno 16 fudbalera od kojih osmorica ili ne igraju uopšte u svojim ekipama, ili su tek povremeno dobijali šansu. 

Četvorica golmana dobijala su pozive u proteklim kvalifikacijama za EP. Najveći broj minuta podelili su Boris Radunović iz Avelina i Vanja Milinković Savić. Radunović je branio na polovini utakmica svog kluba u prvom delu sezone, dok je Milinković Savić standardan u Lehiji. Poslednjih meseci ozbiljno se nametnuo i novi prvi golman Crvene zvezde Filip Manojlović. Naravno, ne treba zaboraviti ni Predraga Rajkovića koji i dalje ima pravo nastupa za mladu reprezentaciju, a kako se Vladimir Stojković vratio na gol A selekcije, mogućnost da se čuvar mreže Makabija vrati u mladu reprezentaciju i te kako je otvorena. U takvoj konkurenciji Stefan Čupić (četvrti golman koji je bio pozivan u poslednje dve godine) teško da će imati šansu da se "ugura" na konačan spisak za Poljsku...

Od defanzivne četvorke koja je igrala protiv Norvežana (Milan Gajić, Darko Lazić, Vukašin Jovanović, Nemanja Antonov) samo se za Lazića iz Anžija može reći da je standardan. I eto prvih problema... Desni bek Gajić svega dva puta bio je starter u Bordou, dok je Antonov odigrao devet od 18 prvenstvenih utakmica Grashopersa. O Vuletu Jovanoviću manje više sve se zna – otkako je stigao u Zenit nije odigrao ni minut u ruskom šampionatu. I za Jovanovića i za Orliće idealno bi bilo kada bi se ove zime ostvarila više puta najvljivani transfer u Crvenu zvezdu, ili bar neki drugi klub gde bi konačno počeo da igra seniorski fudbal. Ozbiljni kandidati za mesto štopera još su Miloš Veljković iz Verdera (imao solidnu minutažu u prvom delu sezone), Srđan Babić iz redova španskog drugoligaša Reusa (sedam utakmica), te Nikola Maraš, jedan od najboljih i najstandardnijih igrača Rada.       

Alternativa za desni bok i Milana Gajića jedan je od potencijalnih problema, ali zato za levu stranu novi selektor neće morati da brine. Pored toga što je Antonov do sada bio standardno dobar, Aleksandar Bjelica je odigrao sjajno u finišu prvog dela sezone za svoj Mehelen, gde se ustalio u prvih 11. Mihailo Ristić pokazao je da na toj poziciji takođe može da odradi posao vrlo kvalitetno, a tu su kao treće opcije Aleksandar Filipović (Voždovac) i Nikola Antić (Vojvodina). 

Drugi, već viđeni problem – Marko Grujić. U tandemu sa Sergejem Milinkovićem Savićem bivši igrač Crvene zvezde trebalo bi da predstavlja glavnu osovinu našeg tima na sredini terena, međutim, Jirgen Klop mu u Liverpulu ukazuje premalo prilika da igra i kako stvari stoje, to se mnogo neće menjati ni u drugom delu sezone. Ipak, ko god da dođe na mesto selektora teško da će se odreći usluga supertalentovanog veziste čiji će suvi kvalitet i bez prekopotrebnih minuta u vrhunskom klupskom fudbalom praviti razliku na terenu. 

Brine još standardno sedenje na klupi Saše Lukića (Miha mu daje šansu na kašičicu u Torinu), Zdjelara (trebalo bi da promeni klub ove zime) i Nece Mihajlovića (bljesnuo pa zašao u tunel iz kog nikako da izađe, takođe menja klub), dok slučaj Andrije Živkovića ponajviše podseća na Grujićev, i sasvim je izvesno da bi krilni napadač Benfike u svakom slučaju mogao da donese ekstra kvalitet Orlićima. 

Ima, naravno, i onoga što hrabri. To su svakako redovne dobre partije Mijata Gaćinovića u nemačkoj Bundesligi, Dejana Melega iz Vojvodine i kapitena sa Novog Zelanda Nemanje Maksimovića. Sa formom iz finiša jeseni Nikola Ninković ne mora da bude samo džoker, već jedan od ključnih igrača u vezi srpskog tima...    

Teoretski, navalu Orlića na EP u Poljskoj mogao bi da predvodi i Aleksandar Mitrović, pravo da nastupi na završnom turniru ima i Lazar Marković, ali ako ćemo po formi iz prvog dela sezone i minutaži, koja je u ovoj priči i glavna tema, onda jedan napadač nema nikakvu konkurenciju. Nije teško – Uroš Đurđević iz Partizana. Pored toga što se radi o prvom golgeteru aktuelne generacije (15 golova na 26 utakmica), iza njega su izvanredna izdanja u crno-belom dresu. Samo od septembra za klub i reprezentaciju dao je 17 golova. 

Slažete li se da bi trenutno uz Sergeja samo još Đurđević mogao da računa na sigurno mesto u startnih 11?  

I što se navale tiče imamo razloga za zadovoljstvo i za brigu. Pored Uroša Đurđevića, Ognjen Ožegović počeo je da igra standardno došavši u Čukarički, ali zato je Aleksandar Čavrić sve češće na klupi Slovana iz Bratislave. Takođe, opšti je utisak da ćemo i narednog proleća uzalud čekati da Jović i Šaponjić zaigraju za Benfiku...  

(foto: MN Press)