Đorić za MOZZART Sport: Nije mi trebala svađa s Toletom, mada, i on je kriv!

Bivši direktor Trenerske škole fudbalskog saveza Srbije i nekadašnji selektor Jugoslavije Milovan Đorić prisetio se najvažnijih momenata u svojojoj karijeri u rubrici časopisa MOZZART Sport – Moja priča.

Đorić je prve prave fudbalske korake započeo u Užicu, ali je svestan da je pravi igrač postao tek na Marakani.
"Onog trenutka kada sam, sa 23 godine, 1967. postao fudbaler Crvene zvezde. Nije da nisam bio dobar dok sam igrao u užičkom Jedinstvu i Slobodi, ali tek sa dolaskom na Marakanu postalo je i drugima i meni jasno da imam „štofa“ za velika dela. Nije svako mogao u Crvenu zvezdu i to još na poziv legendarnog Miljana Miljanića."

Dolazak na naš najveći stadion je bio i prvi veliki trenutak u karijeri Milovana Đorića.
"Prvo kada sam došao na crveno-belu stranu Topčiderskog brda. Ponosim se i time što sam sedeo na selektorskoj klupi mladih selekcija i A reprezentacije Jugoslavije, kao i trenerskim angažmanom u Kini. Čekajte, umalo da zaboravim na gol za Zvezdinu titulu! Bio sam zadužen za izvođenje penala, a taj jedan u večitom derbiju 1969. godine nam je doneo trofej u prvenstvu. Inače, dobro sam igrao protiv Partizana i redovno dobijao komšije."

Bilo je i teških trenutaka u karijeri, ali Bata Đora nikada nije razmišljao da ostavi fudbal.
"Dok sam živ biću u fudbalu. Eto koliko ga volim! Bilo je, normalno, raznih manjih i većih razočaranja, ljutnji, nepravdi... Ali ništa nije bilo vredno odustajanja. Čak ni ona čuvena Zvezdina eliminacija od Grka. U Beogradu smo sa 4:1 tukli Panatinaikos, a u Atini izgubili sa 3:0 i ispali. Što reče Čiča Miljanić „svako ima svoj Panatinaikos u životu".

Da li postoji nešto što Đora nikome nije rekao…
"Šta da vam kažem, a da već nisam, ovako lajav i preoštar na jeziku, drugima rekao?! Samo onaj novinar koji me nije zvao nije dobio neku, kako vi to žargonski kažete, jaku izjavu. Uvek kažem ono što mislim. U brk i bez pardona, bez obzira na cenu. Nikada se nikoga nisam plašio."

Đorić žali što je pokvario odnos sa prvim čovekom Fudbalskog saveza Srbije.
"Nije mi trebalo da se javno svađam s mojim velikim prijateljem Tomislavom Karadžićem. Mada, je i on sam dosta tome kriv, jer je napravio grešku. Ja sam vam onda kao ker, ali ne od onih što samo reže, a nikada ne ujedu. Jedino što sam u njegovom slučaju preterao, pa su neki jedva to dočekali da mojoj kritici nakaleme neke izmišljene priče i pričice."

Da je mogao nešto da promenim u karijeri, promenio bi?
"Slušajte, u moje vreme nije bilo ozbiljnog rada u mlađim kategorijama, čak nije bilo ni svih tih uzrasnih selekcija kao sada. Sigurno sam štošta propustio da naučim dok nisam došao u trenerske ruke Begule Miloševića i, kasnije, Miljana Miljanića. Ali sve sam nadoknađivao ili zabašurivao fanatičnom borbenošću i upornošću. Da nisam bio takav sigurno ne bih kao seljačko dete stigao u Zvezdu i sa 315 mečeva za prvi tim pretekao mnoge gradske mangupe koji su prošli Marakanom."

A da može da vrati vreme?
"Opet bih sve ponovio. Meni je dobro u mojoj koži i životu. Radio sam i radim što hoću, stekao sam koliko mi je dovoljno, imam dva braka, divnu ženu, još divniju kćerku, predivnu unuku... Imam dosta prijatelja, ali i neprijatelja. Čak i to mi se sviđa. Sedamdeset jedna mi je godina, a imam još toliko želja i planova."

Četiri reči koje govore sve o Milovanu Đoriću?
"Oni koji me poznaju vrlo dobro znaju ko je Milovan Đorić. Drugima nema potrebe da se otvaram i objašnjavam. Ako me već nisu ukapirali iz ovih odgovora", zaključio je Đorić.

(FOTO: Action images)