Đorđić poručuje da na Marakani promene filozofiju: Kažite radim za Zvezdu, a ne radim u Zvezdi!

Predsednik, trener, skaut, stručni konsultant i po potrebi igrač. Bojan Đorđić može i stiže sve. Fudbal je nekadašnjem vezisti Mančester junajteda i Crvene zvezde dosta dao, a sada on želi da mu vrati koliko je to moguće. I ne samo da uspeva u tome, već prevazilazi sva očekivanja. Osnovao je dva kluba - predsednik je Kiste, trener je u Rinkebiju - radi kao skaut u AIK-u iz Stokholma, na švedskom Viasatu komentariše utakmice Premijer lige, Evropskog i svetskog prvenstva, a nije se libio ni avanture da zaigra za Čenaj u indijskoj Superligi.

U žižu javnosti ponovo je dospeo kao trener i to zahvaljujući motivacionom govoru u svlačionici Rinkebija, koji je gubio sa dva gola razlike od Hasbija, a na kraju pobedio sa 3:2 u sudijskoj nadoknadi vremena. Pošto ne znamo švedski jezik, zanimalo nas šta je to tačno govorio svojim izabranicima kada su uspeli da 45 i kusur minuta naprave veliki preokret.
"Pitao sam ih koji je najvažniji mišić na telu i objasnio im da je to srce. Na terenu ti ne pomaže sva tehnika i talenat ako nemaš srce, a sa njim ide vera i nada, kao i da ne treniram gubitnike, već pobednike", u kratkim crtama otkrio je Đorđić za MOZZART Sport. "Trener je ujedno i pedagog. Mora da prepozna situaciju, odnosno trenutak kada treba da kaže pravu stvar. To se ne radi svaki put. Dok sam igrao meni je srce bilo van dresa. Kada nauče da je onaj 25. igrač u klubu bitan koliko i onaj prvi, onda će lagano da pobeđuju svaku utakmicu".    

Kako je uopšte došlo do ideje da osnuješ dva fudbalska kluba?
"Rinkebi sam osnovao prošle godine zajedno sa nekadašnjim saigračem iz AIK-a Martijem Mutumbom. Odmah smo iz sedme izborili plasman u šestu ligu. Tu sam i trener i ekonom i sve što treba. A pionirski poduhvat je bio pre tri godine, kada sam zajedno sa sadašnjim igračem AIK-a Goijtom osnova Kistu, čiji sam predsednik. Za tri godine smo iz sedme stigli do četvrte lige. U pitanju su dva kluba iz predgrađa Stokholma. To mi više dođe kao hobi, od kojeg doduše zna da boli glava, ali želim da pomognem mladima koji nisu švedski državljani. Da im pružim nadu, da ih sklonim sa ulice i utičem na njih da budu dobri fudbaleri i ljudi. Sve što treba da urade je da dođu na trening".

Dosta si aktivan i van terena. Kako izgleda raditi kao stručni konsultant? 
"Radim za Viasat, nešto kao engleski Skaj sport. Pišem blogove, gostujem na TV kada su u pitanju utakmice Premijer lige, evropska i svetska prvenstva. Prvi put sam se oprobao kada sam imao 20 godina tokom SP u Japanu i Južnoj Koreji. Trebalo je još nešto raditi osim dva sata treninga dnevno. Volim i ja da izlazim na splavove, naravno, ali volim i da se usavršavam kada je u pitanju fudbal. U Švedskoj su zadovoljni kako to radim. Ne gledaju me isto kada sam to radio sa 20 i sada kada imam 33 godine. Ipak sam sada mnogo iskusniji".

Da li se definitivno okrećeš trenerskom pozivu ili ćeš možda opet igrati u Indiji?
"Krajem jula treba da odlučim i odgovorim ljudima iz indijske Superlige. Ukoliko prihvatim znači da na tri, četiri meseca nove avanture u Indiji ostavljam sve ono što sam započeo u Švedskoj, tako da ću morati dobro da izvagam. Prethodni put nisam mogao da kažem ne. Mnogo je fudbalskih legendi prihvatilo tada poziv, dovoljno je reći i jedan Del Pjero, a indijska liga je po gledanosti bila treća na svetu, odmah iz nemačke i engleske. Na primer, kada smo gostovali u Kalkuti, gledalo nas je gledalo 80.000 ljudi. Ukoliko se odlučim ponovo ću igrati za Čenaj".

ĐORĐIĆEVA AVANTURA U INDIJI: MATERACI ZVAO STANKOVIĆA - "OPET MI JE KAPITEN CIGAN"!

Gde vidis sebe za jedno pet godina?
"Svakako na trenerskoj klupi. Fudbal mi je mnogo dao, ali i uzeo. Imao sam i dobrih i loših sezona. Kada sam ga doživljavao kao posao sve mi je teško padalo, a kada sam igrao iz zadovoljstva onda sam se najbolje osećao i pružao najbolje partije. To je bilo u dresu Zvezde i AIK-a sa kojima sam uzeo duplu krunu. Sa njima sam ostvario san. Drugima je san bio dres Reala i Bernabeu, meni dres Zvezda i Marakana".

Možda jednog dana sedneš i na klupu Zvezde?
"Zvezda je i dalje veliko ime i svako bi skakao s mosta kada bi dobio poziv. Za mene je još rano. Tek sam počeo da pečem ovaj zanat. A i ono što vidim u Zvezdi nimalo mi se ne dopada. Drugi odlučuju, trener se najmanje pita, a kada je tako više možeš da izgubiš nego da dobiješ. Strani treneri ne bi izdržali dugo. Čim bi se neko umešao, odmah bi otišli. Drugačiji je to mentalitet. Na Marakani treba da promene filozofiju, da kažu radim za Zvezdu, a ne radim u Zvezdi. Svake sezone se nadamo nečemu, a padamo sve dublje. Jedino što je ostalo vredno su navijači. Vidim da ih ima više na stadionu nego kada smo mi igrali, a imali smo jaču ekipu i osvajali trofeje".

Koje je rešenje?
"Moramo da se ratimo u prvi razred i krenemo iz početka. Kuća se pravi od temelja, ne od krova. Moraju da se okrenu mladima. Konkretno, radim kao skaut AIK-a, pratim mlađe kategorije i drugu i treću ligu seniora. Tvrdim da nema potrebe uzimati strance i plaćati ih basnoslovno, kada imaš dosta talentovanih klinaca, koji će igrati sa mnogo više motiva za Zvezdu ili AIK. A kada ih kasnije prodaš sve pare idu u klub. To je put kojim treba da se ide", zaključuje Đorđić.

(FOTO: Privatna arhiva Bojana Đorđića)