Operacija (pa) titula

Čelnici Crvene zvezde besomučno su tokom zimske pauze okretali silne brojeve telefona u želji da pojačaju bedem ispred Bobana Bajkovića. Na kraju su uspeli da u crveno–bele redove dovedu Dejana Kelhara i Sava Pavićevića, ali navijači najtrofejnijeg srpskog kluba spremni su već danas da „secuju“ kako će dvojica Šumadinaca biti pokretači već zaboravljenog Zvezdinog proleća.

Ta geografska odrednica bila je do prošlog proleća jedina zajednička tačka u karijerama Darka Lazovića i Đorđa Rakića (prvi je Čačanin, a drugi Kragujevčanin), ali onda su, skoro pa u istom trenutku, bili pokošeni od povreda kolena, tačnije prednjih ukrštenih ligamenata. Za krilnog vezistu stadion večitog rivala maja prošle godine predstavljao je gubilište ambicija da će se sa crveno–belima konačno domoći tutule, da bi dva meseca kasnije tokom priprema u Sloveniji, zlu sudbinu proklinjao Đorđe Rakić, u neverici konstatujući da će na debi u Zvezdinom dresu morati da sačeka.

Tokom zajedničkog intervuja za MOZZART Sport samo povremeno su se vraćali na mučan period rehabilitacije, valjda želevši navijačima, koji u njih bezgranično veruju, da stave do znanja kako su spremni za najveće napore. Nešto od toga je Darko Lazović demonstrirao tokom pripremnog perioda kada je igrao simultanku sa čuvarima iz tuzlanske Slobode i Smedereva. Bio je to onaj Lazović iz trenerskih era Roberta Prosinečkog i Aleksandra Jankovića.
“Mnogo toga se u meni skupilo. Dugo sam u Crvenoj zvezdi, a skoro da nisam napravio nikakav ekipni uspeh. Osvojio sam dva kupa, ali titula bi sve promenila. Oseća se to i u razgovoru sa ljudima iz kluba, navijačima... A druga jako bitna stvar - šest meseci nisam odigrao zvaničan meč, tokom tog perioda sam samo razmišljao o danu kada ću ponovo biti na terenu. Zato i ljudima sa strane izgleda da delujem agresivnije”, poručuje Darko Lazović.

Onog trenutka kada je spustio glavu i pogledao ka zemlji, bilo je jasno da se potencijalni reprezentativac Srbije prisetio 18. maja 2013.godine.
“Niko me nije naterao od ljudi iz kluba da igram taj derbi, pitali su me da li mogu da iznesem utakmicu. Doktori su mi već bili rekli da mi je ligament načet i da ću pre ili kasnije morati da ga operišem. Šteta što se taj duel desio na početku, ’ajde da sam izdržao 60 minuta pa da mogu nešto da promenim. To mi je bio najteži dan u životu. Povredio sam se, izgubili smo titulu. Ne bih se više vraćao na to....”

Danima uoči početka šampionske trke sa Partizanom svima koji su deo Crvene zvezde pred očima su titrali golovi i driblinzi Darka Lazovića. Sa Rakićem je drugačija situacija. Samo redovni hroničari ovdašnjih fudbalskih zbivanja sećaju se njegovih odličnih partija u dresu OFK Beograda, majstorskog gola glavom koji je prevario Ivana Ranđelovića u finalu Kupa 2006.godine. Neuspešna epizoda u Salcburgu, zatim pokušaji u Mihnenu 1860 i Kataru... Bio je daleko od očiju.
“Mogu da razumem što su me ljudi malo zaboravili. Nije me bilo u javnosti, jer sam igrao u promenljivoj formi. Imao sam, da tako kažem, neke polupromašaje u karijeri, ali nije da ne mogu da se vratim, jer imam 28 godina. Došao sam ovde da bih se vratio na mapu, ali povreda je sve poremetila. Sada mi ostaje da budem strpljiv i vredan, da radim ono što se od mene traži”, smirenim glasom priča Rakić.

Za sada korpulentni Kragujevčanin nema veliko opterećenje, niti ga sam sebi nameće. Svestan je da će bar na početku biti ispomoć razigranim špicevima, Daudi i Mrđi.
“Osećam se kao da sam pre nekoliko dana potpisao za Zvezdu. Nekako mi je neprijatno o sebi da pričam, ali za Lazu garantujem da će biti naše najveće pojačanje. On je dva meseca „ispred“ mene... Nema potrebe da sebi stvaram pritisak, tek sam izašao iz povrede tokom koje sam se pitao hoću li se ikad više vratiti. Jezivi trenuci i zato razmišljam i dalje o zdravlju.”

Ne pada Rakić u euforiju ni na pomen podatka da je golom protiv Smedereva u pripremnom meču prekinuo golgeterski post dug 323 dana, niti se „pali“ na konstataciju da se očekuje da u ekspresnom roku postane onaj Rakić iz OFK Beograda.
“Nisam znao za taj podatak. Ali posle gola Smederevu osećao sam se kao da sam dao gol Barseloni. Bukvalno je tako bilo, svašta mi je prolazilo kroz glavu. Posebno oni teški trenuci rehabilitacije. Sećam se da mi je prvi prišao Milunović i rekao da će mi taj gol dati vetar u leđa. Za svakog napadača je važno da postigne gol i na prijateljskoj utakmici. A od perioda iz OFK Beograda sam napredovao, trenirao sam sa dobrim igračima i trenerima.”

Lazović je skoro pa naviknut na aktuelnu situaciju. Zvezda je godinama unazad kao izazivač bila na braniku večitom rivalu, ali je obično posustajala pred ciljnom ravninom.
“Mišljenja sam da će ovog puta mali mečevi da odluče šampiona. Do derbija ima mnogo vremena i do tada će mnogo toga da bude rešeno. Da ne kažem sve... Vreme je da ih konačno prelomimo, da budemo pravi kada to bude najpotrebnije...”

A i da se tebi vrati za sve godine patnje?
“Stvarno bi bio red. Dugo igram ovo takmičenje, bilo bi lepo da pokažem kako sam ga prevazišao.”

Brojni stručnjaci će biti hrabriji u oceni i reći da je Lazović odavno prevazišao srpske okvire, ali ima i onih koji tvrde da karakteristike koje su pratile Mitra Mrkelu mogu da mu odmognu u karijeri.
“Pa šta znam Mrkela je bio veliki, veliki igrač (smeh).”

Stiže i naša pomoć – jeste bio veliki igrač, ali je voleo da pobegne od žestokog duela?
“Svako drugačije vidi fudbal. Možda sam ponekad nesvesno bežao od duela. Nikad namerno! Sa strane je ljudima  verovatno delovalo da sam plašljiv, ali to je tako jer sam lagan igrač.”

Da parafraziramo Roberta Prosinečkog koji je nakon nekoliko meseci u Crvenoj zvezdi bio eksplicitan u izjavi: „kada sam stigao u Beograd dočekale su me priče da je Laza super igrač, ali da je p...ca. Ja to nisam video“
“Pa on je tom izjavom samo potvrdio da nisam... Tačnije, da nisam bežao od duela (opet smeh).”

Izlaganje Lazovića pažljivo je slušao Rakić, premotavajući film svoje karijere, svestan da je i on vrlo lako mogao da bude „džomba“ Superlige.
“Dva puta sam bio na pragu Crvene zvezde, oba puta sam razgovarao sa Draganom Stojkovićem i Dikom Stojanovićem. Bilo je baš ozbiljno leta 2007. godine, ali OFK Beograd nije želeo da me pusti na Marakanu. Kasnije sam otišao u Salcburg, što je, ispostaviće se, bila greška. Jaka konkurencija, nisam bio spreman na život i rad u inostranstvu. Ni oni nisu bili korektni. Kasnije sam otišao u Mihnen gde sam imao veliku podršku Mikija Stevića. Uživao sam u velikom klubu, lepom gradu, dobio i ponudu da produžim ugovor na tri godine, ali sam se odlučio za Katar.  Možda i iz razloga jer me je trener Minhena video na krilu. A sa ovakvom konstitucijom ja na toj poziciji ne mogu mnogo da pružim.”

Odmeren i vrlo atipičnog ponašanja za fudbalera, Rakić se tokom intervjua trudio da spusti uobičajenu tenziju na relaciji Ljutice Bogdana – Humska.
“Preovladava mišljenje da je Partizan blagi favorit u šampionskoj trci koja sledi. Vidim i da se po novinama diže tenzija, ali toga će uvek biti između Zvezde i Partizana. Međutim , mi moramo da gledamo samo nas. Eto, igrao sam sa Sašom Ilićem u Salcburgu i znam kakav je igrač, kakav je čovek i šta misli o Zvezdi. Treba pohvaliti čoveka, iako dolazi iz redova najvećeg rivala. Oni su dobar i organizovan klub.”

Prema sopstvenom mišljenju, Rakić je tek počeo da upoznaje Zvezdu iznutra. Gledajući televizijske prenose samo je mogao da nasluti kakva će njegova uloga biti u zamislima trenera Slaviše Stojanovića.
“Mnogo mi je teže da gledam saigrače nego da igram. Bilo da je rezultat pozitivan ili negativan. Osećaš da ti nešto nedostaje. Imao sam vremena gledajući utakmice na televiziji da se upoznam sa stilom igre. Ali opet kada počneš da radiš sa njima sve, ali baš sve je drugačije. Prvi put igram sa Džonijem, Ninetom...Vidim ja da Milijaš ima dobar pas, ali nije to - to.”

Zbog zavidnog minulog rada, i zbog odlične forme, očekuje se da Lazović od meča sa Javorom bude zakucan u startnoj postavi Crvene zvezde. S druge strane, Rakić će morati da se izbori sa paklenom konkurencijom.
“Nije mi problem da se dokazujem sa 28 godina. Mora da bude tako u velikom klubu. Svaka čast Daudi i Mrđi na golovima, ali moje je da budem vredan, radan i sačekam šansu. Bar na pet minuta. Jedva čekam da se to desi, jer slabo poznajem ligu. Da vidim koliko su se stvari promenile, jer su svojevremeno u OFK Beogradu sa mnom igrali igrači poput Aleksandra Kolarova.”

Mada i jedan i drugi vole da hvale saigrače (pre svih Lazović koji je potencirao kvalitet osporavanih Zvezdinih štopera), jasno je da će se i Lazović i Rakić pitati o ishodu šampionske trke. Garancija u fudbalu ne postoji, ali kada bi lakonogi Čačanin ponavljao partije iz revanš meča protiv Bordoa kada je izlomio sve leđne pršljenove Brazilcu Marijanu, na Marakani bi se skoro pa sigurno u maju točio šampionski šampanjac.
“Kada bi tako igrao stalno, onda bi Laza otišao u Mančester”, našalio se Rakić, a zatim Lazović nastavio u ozbiljnom tonu:
“Bila je to moja najbolja partija u Zvezdi. Svi se sećaju onih suza na kraju. I zato verujem da je došlo vreme da mi se vrati. Kao što verujem da je ovo najkvalitetniji tim od kada sam u Ljutice Bogdana... Zbog te titule sam i ostao u Beogradu, iako mi je Robi na početku priprema leta 2012. rekao da odlazim 90 odsto. Ljudi iz kluba su pregovarali sa Salcburgom, ali posle su odlučili da me zadrže. I meni se ostajalo,  pa sam potpisao novi ugovor....”

Nema dilemu Darko Lazović kada ga pitate koji bek iz srpske lige ga je najbolje čuvao:
“Aleksandar Lazevski. Baš me je mučio. Od vas sam sada čuo da je prešao u Rad.”

I pre povrede unutrašnjih ligamenata Lazović je spoznao šta znači izgubljena godina. Došao je u redove Crvene zvezde kao najtalentovaniji srpski igrač leta 2009, ali kod Vladimira Petrovića i Aleksandra Kristića imao je sporednu ulogu.
“Došao sam u ekipu koja se tek stvarala. Imao sam konkurenciju u kapitenu Lazetiću koji je bio odličan igrač. Očekivao sam da ulazim pomalo. Slabo sam igrao, ali posle kada je došao Robi sve se okrenulo. Posle povrede sam namestio glavu da neću igrati šest meseci i to je tako. Nikad dužih i težih šest meseci u životu.”

Zanimljiv životni put imao je Rakić. Kao dete iz porodice poznatih stomatologa bio je odlikaš u školi.
“Bio sam odličan i u osnovnoj i u srednjoj Medicinskoj školi. Tek kada je trebalo da upišem fakultet, odlučio sam se za fudbal.”

Baš tokom pečabarskog života u Nemačkoj upoznao je suprugu.
“Ona je Nemica iz Augzburga. Sreća pa sam poprimio mnogo nemačkih osobina, tako da odlično funkcionišemo. Ovde je sa mnom, privikava se na život u Srbiji. Sve joj je ovo novo, ali upisala je časove srpskog. Čekamo i kćerkicu... Da ne kvarimo.”

(FOTO: Branko Starčević)