Lajn rejsing tim uputiće se prestojećeg vikenda u nemačku pistu Nirburgring – Nordšlajf. Cilj puta je učešće naše ekipe na trci Evropskog kupa turing automobila, što će biti premijerna vožnja jednog Srbina na takozvanoj Severnoj petlji koja je dugačka čak 24 kilometra. Da ne bude zabune, užički automobilistički as, Milovan Vesnić vozio je na Nirburgringu ali u gan–pri konfiguraciji, odnosno uskom prstenu. Na Nordšlajfu, odnosno Severnoj petlji još uvek nismo imali aktivno učešće naših takmičara, što će izlaskom Mladena Lalušića na prestižnu pistu od vikenda biti promenjeno.

Mlađanom Lalušiću će u pohodu na Nirburgring pomagati iskusni Milovan Vesnić, koji je inače i mentor Novosađaninu.

Interesantno je da Nordšlajf nazivaju još i „Zeleni pakao“, što za neupućene ima značenje veoma brze staze bez zona za izletanje, ali sa dosta šume u okolini. Na Nirburgringu zato nije čudno da automobil izleti sa staze i završi kraj nekog stabla, što daje posebnu draž po mnogima najopasnijoj stazi u Evropi.

„Ja se ne bojim! Sa toliko krivina i zahtevnom postavkom staze, ja ću voziti isključivo prema osečaju. Znam da se tu greške ne opraštaju, da nema zaustavnih zona i da mogu da završim u šumi. Ipak osloniću se na iskustvo koje sam stekao u predhodnim godinama i biću ponosan na svoj prvi start u „Zelenenom paklu“, kaže Mladen Lalušić, a prenosi sajt serbianrejsing.com.

Dobro je reći da će se ove sezone ETC kup prvi put voziti na Nordšlajfu, ali još uvek nisu definisani tačni organizacioni modeli, odnosno plan puštanja trka u VTCC i ETCC šampionatu. Prvobitna najava je bila da će organizator vozila iz jedne i druge konkurencije pustiti sa određenim vremenskim razmakom, ali to još uvek nije zvanično potvrđeno.

Interesantno je reći da je Nirburgring staza počela sa radom daleke 1925. godine, a da je Nordšlajf, odnosno Severna petlja počela da se vozi 1947. godine, sa modifikacijama koje su napravljene 1971. Kada je reč o gran–pri delu staze Nirburgring je rekonstruisan, ali i temeljno revidiran u više navrata shodno potrebama Formule 1. Poslednja velika promena na nemačkoj pisti desila se 1984. godine, kada je nastala staza kakvu danas znamo.

(Foto: Action Images)

500