Od disidenta do vođe - reprezentativno vaskrsenje Dušana Tadića

Bilo je tih dana komentara - opravdanih potpuno - da Dušan Tadić, ma koliko imao osnova za kritike na račun tadašnjeg selektora, nije baš čovek koji je na terenu zaslužio pravo da podigne glas. Blistave poteze i asistencije uglavnom smo od njega gledali u Erediviziji, kasnije Premijer ligi, retko u reprezentaciji. Ali cela ta nevesela epizoda sa Radovanom Ćurčićem kao da je probudila ono najbolje kod 27-godišnjeg asa iz Bačke Topole.

Rano je još za hvalospeve i biće tako sve dok u saradnji sa saigračima ne odvede Srbiju barem na jedno veliko takmičenje, ali jedan podatak ne bi trebalo da prođe nezapaženo. Otkako je Slavoljub Muslin preuzeo kormilo reprezentacije, Orlovi su odigrali četiri utakmice (Kipar, Izrael, Rusija i sinoć Irska), a Tadićev učinak: tri gola i tri asistencije.

Muslin je "pomilovao" Tadića, a ovaj je brzo počeo da mu uzvraća.
"Selektor to od mene očekuje i dao mi je tu vrstu slobode, da probam da rešavam utakmice. Uostalom, igram na takvoj poziciji, moj zadatak i jeste da postižem i nameštam golove, da saigračima stvaram šanse. Spreman sam za to. Volim da preuzimam rizik", odgovorio nam je Tadić posle asistencije i gola u remiju sa Irskom.

Remiju u kome će mnogi naći "milion" zamerki. Jer istina je - Irska nije vrhunska selekcija. Nisu bili ni Kipar, Izrael, a na Evropskom prvenstvu se videlo da nije ni Rusija. Međutim, nije ni Srbija. Nije ni blizu. Već dugo nije. Ista je to ekipa koja u prošlim evropskim kvalifikacijama nije mogla da savlada Jermeniju, koja je delovala nemoćno u dva meča sa Danskom. Da se ne vraćamo dalje u prošlost.

Baš zbog toga, bez obzira na sve silne falinke na startu kvalifikacija za Mundijal - a bilo ih je, nije da nije - na ovih 2:2 protiv Irske ne treba gledati kao na još jedan dokaz da su Orlovi daleko od top nivoa. Daleko je, svi to znamo. Ali barem sinoć na Topčiderskom brdu nije izgledala kao ekipa koja klizi ka dnu. Već kao tim koji stremi nečem više. Uostalom, nije li ta Irska igrala osminu finala Eura?
"Iskusni su dosta, igraju svi Premijer ligu, a posle onog nesrećnog gola na početku meča i teren im je išao na ruku. Stvarno je bilo teško, videli ste verovatno da je Duško Tošić jednom i zapeo na onoliki busen. Teško da se okreneš, da promeniš pravac. Čuli smo i pre meča da teren nije idealan, pričali smo baš da bi možda bilo i dobro da padne kiše, ali ne... Nije bilo dobro", kaže Tadić.

Ko je igrao fudbal, zna koliko onakav teren otežava posao timu koji juri zaostatak. Ali nije to alibi. Priznaje Tadić da su Orlovi umnogome sami sebi zakomplikovali situaciju. Ne jednom.
"Prvo taj početak, nije nam išao naruku, iz prve akcije smo primili gol. Ulio je njima samopouzdanje... Posle kada smo preokrenuli nekako smo se mahinalno povukli. Visio je taj njihov drugi gol u vazduhu i pre no što smo ga primili. I posle smo imali dve šanse za gol, ali ostaje gorak ukus zbog tog povlačenja".

Za konačan utisak još je rano. Srbija posle prvog kola nije u idealnoj poziciji. Vels i Austrija već imaju po tri boda, ali iz mečeva sa najslabijim timovima u grupi Gruzijom i Moldavijom. Srbije je "prokockala" prvu šansu na domaćem terenu. Doduše, razočaranja iz prethodnog perioda pa i pljusak u Beogradu ambijent u Ljutice Bogdana baš i nisu napravili previše "domaćinskim". Možda će posle Irske, uz preduslov da se pobedi u Moldaviji, biti bolje već protiv Austrije 9. oktobra ponovo u Beogradu. I možda će onda sve biti malo lakše?
"Izjednačena je grupa, svaki bod će biti bitan. Videli ste i danas. Mislim da smo bili bolji, da smo zaslužili sva tri boda. Ali objektivno, mogli smo i da ostanemo i bez ovog jednog", zaključio je Tadić.

(foto: Action Images)